Српски конквискадори у смјехотресном транскрипту црногорског пуча

Ових дана смо чули од од једног уваженог господина „да је Црна Гора на дан избора могла да нестане као цивилизација Маја.“

У тој причи- Торес је био Братислав Дикић, конквистадори из Зубиног Потока- а сви они су имали намјеру да ухапсе црногорског краља Маја, господина премијера Монтезума од Монтенегра.
.
Ипак, „ефикасном акцијом црногорске полиције“- балканске Маје су сачувале своју цивилизацију, а српски Торес и његови конквистадори- нашли своје мјесто у новој бајци, могуће- бајкописца Бебе Поповића.

Ипак, та бајка је имала сценарио који се у старту почео саплитати. Више се чак и не зна да ли је то изопачена  бајка, или чудни трилер који нема везе са логиком и здравим разумом.

Наиме, јавност је у претходних неколико дана, из свеприсутног “цурећег извора информација”, имала на увид два транскрипта разговора “конквистадора”, који су толико контрадикторни да ће бити предмет ове приче.

Најинтересантније је да је новим транкскриптом потврђено да је хапшење премијера Монтезума требао да изврши човјек који је ослобођен, а не онај који је сада у притвору- јер је први транксрипт био фалсификат из “поузданих извора”.

Хапшење и ослобађање “терориста” из Зубиног Потока

У првим информацијама о појави терориста, које су уз фанфаре пренијеле Дневне новине, а потом по ланцу “заоргали” портали ЦДМ и Аналитика, говорило се о “професионалном хапшењу терористичке групе из Зубиног Потока”:

“У суботу вече су ухапшени и Бојан Ковачевић (40), Владимир Божовић (21), Никола Ђорђевић (21), Г.К. (17), Лука Ђорђевић (18) и Стефан Велимировић (25), за које тужилаштво није тражило притвор.”

Последњи набројани, Стефан Велимировић,  је означен као особа која је “пристала да својим аутомобилом, превозе чланове групе из Србије у Црну Гору, али и на територији Подгорице и на тај начин им пружи логистичку подршку”.

Осталих пет особа из те групе су грозоморно оптужени да су били задужени за оружане акције у вршењу пуча.

Ево како је та оптужница изгледала у Дневним новинама- гдје је од свих двадесет ухапшених указано на- девет који су требали пуцати (плус команадант Дикић десети), од којих је чак пет било из Зубиног Потока:

“За употребу оружја, као и хапшење грађана и полицијских службеника и заузимања државних институција, према рјешењу о задржавању, били су задужени Бојан Ковачевић, Г.К., Никола Ђорђевић, Лука Ђорђевић, Божовић, Андрић, Ћетковић, Ћуровић и Станојевић.”

Стефан Велимировић, “возач терориста из Зубиног Потока”, није био тој листи оптужених за намјеру пуцања и изазивања хаоса.

И онда се дешава чудо- број терористе се са десет- волшебно смањује на пет чланова, јер са групе из Зубиног Потока „скинута свака сумња да су ишта криви.“

Наиме, ова група из Зубиног Потока је ухапшена у суботу вече, дан уочи парламентарних избора, а пуштена на слободу следећи дан- у недељу у 22. часа, те потом испраћена од стране црногорске полиције до прелаза Драченовац код Рожаја.

Тако се “шест опасних терориста из Зубиног Потока” брзо нашло на слободи, јер је испало- нити су опасни,  нити су терористи, што није сметало да се на сами дан избора нађу на страницама свих агенција, новина, портала- као „опасни и крволочни терористи“?

Послије тога ослобађања, од “десеточлане терористичке групе која је требала да направи хаос у Црној Гори” остала су четири несретника на челу са командантом Дикићем- који су требали да се обрачунају са неколико стотина САЈ- оваца и неколико хиљада црногорских полицајаца, савладају их, а потом ухапсе Ђукановића!?

Елем, таман када смо се помислили да је бајка о терористима из Зубиног Потока завршена бруком истражних органа и полиције, десио се “коперниковски обрт”.

Наиме, јуче (22.10.2016.) Дневне новине објављују нови транскрипт у којем, вјеровали или не, ослобођени Велимировић преузима обавезу да ухапси Мила Ђукановића, а не Дикић који о томе говори са Синђом у првом транскрипту који је „процурио“, а сада и званично „исцурио“. Хајдемо да то проанализирамо.

Дијалог о хапшењу Мила Ђукановића подметнут Дикићу!

Ево дијела првог транскрипта, објављеног прије неколико дана у Дневним новинама:

Синђа: “И координишеш све (… неразговјетно). Паметно, без срљања. Дај Боже, може да буде све у реду, да се овај, Мило помири са судбином да је изгубио, и да не буде ништа.”

Дикић: “Он да је паметан, дао би одмах власт.”

Синђа:” Баш то!”

Ево и важног, пропратног текста у Дневним новинама: “У даљем разговору Синђа објашњава да, ако се Мило појави и покуша да прогласи побједу, да га ухапсе, те да би за то била специјална награда. Дикић се распитује која је то награда.”

У новом транскрипту, који је јуче (22.10.2016.) објављен, понавља се исти дијалог око хапшења премијера Ђукановића, али те исте ријечи изговара Велимировић.

У наставку разговора Велимировић се распитује о награди за хапшење Ђукановића, па дијалог иде овако:

Велимировић: “Да ухапсимо Мила?”
Синђелић: “Значи то… Били би награђени до краја.”
Велимировић: “Реци ми која би била награда, брате?”
Синђелић: “Награда… Реци шта хоћеш?”
Велимировић: “Важи, брате.”
Синђелић: “Видиш ти какав сам ја човек? До речи је урађено.”

Из овога слиједи да су Дневне новине, или њихов информатор из полиције, у првом транскрипту подметнули Дикићу ријечи о хапшењу Ђукановића, и то чак потврдиле пропратним текстом.

У пропратном тексту новог транскрпта се не спомиње име Велимировића, али је јасно да се ради о Стефану, јер међу осталима који су ухапшени и остали у притвору нема неког другог Велимировића.

Уосталом, ево комплетне вијести о индентитетима и оптужници за групу којаје у притвору:

“По налогу тужилаштва у притвору су задржани: Кристина Христић из Београда, Бранка Милић (58) из Новог Сада, Милан Душић (59) звани Пацов из Београда, Драган Максић (50) из Бујановца настањен у Београду, Србољуб Ђорђевић (52) из Бујановца, настањен у Београду, Александар Чуровић (33) из Шапца, Александар Алексић (41) из Шапца, Никола Ђурић (34) из Шапца, Синиша Ћетковић (37) из Шапца, Дејан Станојевић (42) звани Горила, Милош Аћимовић (26) из Шапца, Ивица Матић (36) из Шапца, Перица Андић (39) из Шапца, Братислав Дикић из Ниша. Они су ухапшени у ноћи између суботе и недјеље због сумње да су планирали државни удар и хапшење премијера.”

Пласирање новог транскрипта, гдје се указује да је Стефан Велимировић требао да ухапси премијера Црне Горе, има за последицу да се Братислав Дикић и сви притворени више не могу оптуживати по тачки- “да су планирали хапшење премијера”?

Осим тога, ако је Стефан Велимировић заиста преузео обавезу да ухапси премијера, како се презентује у транскрипту, није логично да је пуштен на слободу, и уз полицијску пратњу свечано отправљен кући у Зубин Поток. Јасно је да је требао бити ухапшен, као један од „главних терориста“!

Зато се намеће једно логично питање – Да ли је, којим случајем, Велимировић био уцијењен од полиције да направи овај разговор са Синђелићем, па послије изнуђене сарадње, и успјешне мисије, пуштен на слободу као свједок- сарадник у виду невољног учесника режиране приче?

Како режимски медији спинују сусрет Велимировића и Братислава Дикића

Прије него што се, сада сумњиви, Стефан Велимировић требао срести са Дикићем, он је имао следећу трајекторију кретања са својим друштвом.

Истражни органи су саопштили да је група од шест момака кренула из Зубиног потока према граници Црне Горе у суботу, те рано тога јутра прешла црногорску границу на прелазу Драчевац код Рожаја.

Кретали су се комбијем, који је возио Стефан Велимировић, дошли у манастир Острог и тамо остали око три сата, а потом кренули за Подгорицу.

У Подгорици су се одмарали око три сата, и око 23.30 кренули назад према Рожајама. Око пола сата касније пут им је пресјекло двоје полицијских кола, послије чега је услиједило њихово хапшење.

Саслушани су тек следећег дана, и пуштени на слободу у недјељу око 22.00 часа, на сами дан избора, послије чега их је црногорска полиција отпратила до прелаза Драченовац код Рожаја.

Ево шта пишу Дневне новине о хапшењу Дикића у тексту објављеном јуче, 22.10. 2016.г.:

“Иако се Братислав Дикић сада брани болешћу и изјавама да је пошао под Острог, занимљива је била његова вожња Подгорицом, непосредно прије хапшења.

Наши државни органи, сазнају ДН, забиљежили су и документовали његову изузетно високу опрезност приликом заказаног сусрета са Велимировићем.

Дикић је, наиме, послао поруку Велимировићу путем телефона своје сапутнице Кристине, да се нађу у 22.20 испред Делте. Након тога је, међутим, пут до локације гдје је Дикића требало да чека наоружање трајао необично дуго.

Та локације је била релативно близу, на Старом аеродрому, али Дикић је прво кренуо ка Цетињу, па је онда, у стилу каквог доброг познаваоца „шпијунске пратње и контрапратње“, возио трећом траком, полукружно се окретао, стајао на зелено свијетло, пролазио на црвено… Хтио је да буде 100 одсто сигуран да нема пратње.

Ипак, наши су га државни органи помно надзирали и ухапсили испред куће у којој је требало да задужи наоружање.”

И тако, Дикић се, наводно, са Велимировићем требао срести у 22.20 испред Делте, што показује извјештај полиције која му је пратила СМС поруке, а Велимировић је са друштвом кренуо из Подгорице према Рожајама око 23.30 и кроз пола сата су сви били ухапшени. 

У то вријеме се Дикић возио кроз Подгорицу, пролазио кроз црвено свјетло семафора, заустављао се пред зеленим свјетлом семафора… Умјесто да се укрива, чинио је за воланом све да буде сумњив и полицајцима и пролазницима!?

Много нејасноћа око догађаја испред Делте и на Старом аеродрому

Да ли се Дикић срео са Велимировићем, не дају се информације, али се каже следеће: “ Ипак, наши су га државни органи помно надзирали и ухапсили испред куће у којој је требало да задужи наоружање.”

Рецимо, да се дотични Стефан Велимировић срео са Дикићем, он би са својим друштвом био ухапшен испред те куће, и група из Зубиног потока не би била ослобођена сјутрадан.

Да постоји неки други Велимировић, који се не зове Стефан, он би био ухапшен испред Делте или на Старом аеродрому, и данас би име неког другог Велимировића фигурисало међу притворенима. Ипак, нема га!

Осим тога, из приче се сазнаје да је Дикић ухапшен “испред куће гдје је требао задужити оружје”, а не у кући “приликом провјере оружја”, што значи да нема материјалних доказа о Дикићевом контакту са оружјем, па чак ни подметнутим- од стране органа или неког другог.

Главни специјални тужилац Миливоје Катнић  је у емисији „Начисто“ телевизије Вијести рекао да је оружје наводних пучиста уништено по налогу црногорских органа изван граница Црне Горе.

Адвокат Дикића тврди да је изјавом Катнића потврђено да су уништени материјални докази о оружју, и то је правилна правна позиција. Јасно је да на Старом аеродрому није било подметнутог оружја.

Зашто су тада Дикића мамили на Стари аеродром када материјалних доказа о његовом контакту са оружјем  нема?

Зашто су му подметнули у првом транскрипту дио разговора са Синђелићем, којег сада приписују Велимировићу, о хапшењу премијера- када је јасно да се тиме доводи у питање коректност истражног поступка, а могуће и руши сва прича о транскриптима? Да ли су ти пропусти случајни или намјерни? 

Велимировић као супермен- стиже свуда, а нема га нигдје

Пошто смо из првог дијела транскрипта сазнали да је Стефан Велимировић “пристао да хапси премијера”, интересантан је наставак разговора који иде овако:

Велимировић: Слушај ме, брате… Опрости ми ти. Знаш како и сам се секирам.
Синђелић: Па знам и ја се секирам за вас, не спавам због вас, јурим. Слушај, узео сам вам онај хеликоптер (дрон са камером за надгледање) да можете да извиђате.
Велимировић: А кад ће хеликоптер? Кад ћеш то? То ујутру?
Синђелић: Заврши шта имаш и крени овамо… Или неко други. Ја ћу да вам предам и мотороле и хеликоптере и све.
Велимировић: Значи, ја њему све то да дам и доле да дођем за хеликоптер и за мотороле.
Синђелић: Да, да… Само ми јави кад кренеш.

Из овог дијалога се преко режимских медија јавности хтјело рећи да је Стефан Велимировић требао да се сретне са Дикићем и преда му оружје, јер само то могу значити ријечи- “ја њему све то да дам”.

Послије тога је, иако је већ прешао велики пут, Велимировић је требао одлепршати до Синђелића (у Београд?), те преузети “мотороле и хеликоптере и све”. А потом- вратити се у Подгорицу, учествовати у пучу,  ухапсити Ђукановића, и то када Ђукановић дође у Скупштину коју су већ заузели терористи, који су претходно пуцали у народ и ликвидирали неколико хиљада полицаца и пар стотина САЈ- оваца, те послије обављене мисије отићи да добије заслужену награду.

Елем, ако је Велимировић требао сам све то да уради, онда остали пучисти нису били потребни за логистику. Све је то лијепо испричано, али не постоји такав супермен који може све то урадити, чак ни у цртаним филмовима!

Да све буде интересантије, Велимировић се око хапшења премијера вјероватно требао по правилима жанра “трговати” када дође код Синђелића “по мотороле хеликоптер и остало”, а не да о томе млати преко телефона.

А тек дијалог током “трговине”-  Синђелић: “Значи то… Били би награђени до краја.” Велимировић: “Реци ми која би била награда, брате?” Синђелић: “Награда… Реци шта хоћеш?” Велимировић: “Важи, брате.”

Знате, мени ова “трговина”, за задатак у којем се извршилац “неће главе наносити”-  личи на поговорку о “лудом” и “збуњеном”, или како?

Послије свега- „супермен Велимировић“ је ослобођен, и уз свечану пратњу полиције отишао преко границе. Таквим начином се читав сценарио пуча распао на дјелове и потпуо избламирао полицију и тужилаштво.

Телефони „наши британски“- са позивним кодом +381

У новом памфлету Дневних новина се говори о међународним кодовима телефона који су користили терористи, и каже:”Бројеви телефона (терориста, оп. а) имали су позивни Велике Британије +44…”

Да се подсјетимо, приликом објаве првих транскрипата које су објавиле Дневне новине, портали ЦДМ и Аналитика о телефонским бројевима терориста кажу следеће:

“У једном дијелу разговора, како наводе Дневне новине, Дикић видно нервозан јер му се не јавља особа за контакт на број +381 65 xxx xxx, бијесно пита извјесног Синђу о чему се ради…? Касније, Синђа јавља Дикићу да запише други број. Пита га: „Имаш ли оловку?“, Дикић му потврђује, а овај му диктира број + 381 64 270 xxx.”

Укратко, по првим информацијама било је јасно да су осумњичена лица користила мобилну мрежу оператора из Србије, јер бројеви почињу +381, а не Велике Британије са кодом +44?!

Ако су Дикић и Синђелић користили код +44, тада испада да је дио првог транскрипта гдје говоре о коду +381 био фалсификат разговора, као и у случају гдје се показало да је фалсификат било паковање Дикићу намјере хапшења Ђукановића.

Позивајући се се на последњи такст Дневних новина, црногорски портали ЦДМ и Анаалитика причају следећу бајку о телефонима:

“Дневне новине располажу информацијом да су групе које су убациване у Црну Гору комуникацију обављали преко андроид телефона Леново А 5000, али са потпуно измијењеним софтвером. Ови телефони коришћени су тако да је сваки број за себе имао своју Ип адресу, а разговори су вођени преко ВОИП комуникације.”

Елем, сада се намеће питање- што ће осумњиченим терористима специјални Леново А 5000, измијењени софтвери, ВОИП комуникације, када су могли користити Вибер и WhatsАppћ јер је црногорска власт блокирањем тих опција свим грађанима Црне Горе показала да их не може никако контролисати прислушкивати?

Значи, сва ова прича о „кодовима и специјалним средствима везе“ је била- класично обмањивање јавности и скретање пажње на неважне ствари.

Баш као и и прича о четницима, који фигуришу у новим писањима Дневних новина, док се паралелно праве невјероватни пропусти током изношења материјалних доказа, и предочава сценарио у који нико не може вјеровати.

Министар Даниловић и препуцавања са властима

Од министра полиције Горана Даниловића су дуго скриване све ове петљавине око наводног пуча, али су зато информације “из поузданог извора” скандалозно „цурјеле“ ка ТВ Пинк М, Дневним новинама, а потом се усмјеравале ка порталима ЦДМ и Аналитика.

Када је, напокон, министар Даниловић дошао до тог чудног материјала, медији су пренијели његову реакцију, на следећи начин:

“Објављени транскрипт разговора особа које се сумњиче за наводне терористичке акције, су смишљена подвала, оцијенио је министар унутрашњих послова Горан Даниловић.
Сходно информацијама којима располажем, у тај транскрипт, а који су објавиле једне новине, каже он, убачене су особе које нијесу могле комуницирати.”

Комплетан цитат изјаве Горана Даниловића, министра полиције, изгледа овако:

„Према информацијама које ја имам ради се о једној веома смишљеној подвали и убацивању у транскрипт разговора особа које нијесу могле комуницирати. Зашто и коме то треба? Због чега одређене новине дозвољавају да буду портал дезинформација скрећући истрагу у другом правцу?“

Иако је сада јасно да је Даниловић био у праву, и да су његова запажања била апсолутно на мјесту, реакција владајуће Демократске партије социјалиста је била, у најмању руку, чудна и изгледала овако:

„Такав случај није забиљежен од кад је Влада и терориста: да се неко (Горан Даниловић оп. а.) коме је у опису посла да штити државу и од таквих опасности, директно стави на страну осумњичене криминалне групе и покуша да релативизује сумње у њихову кривицу“.

Факти говоре да се објављивањем новог транкскрипта, који је дат у форми „цурења информације“- неко из окружења премијера “ставио на страну осумњичене криминалне групе”, јер је испало да је првооптуженом Дикићу подметнута прича о хапшењу Ђукановића, чиме се и „релативизовала сумња у његову кривицу“.

Осим тога, зар није “стављање на страну осумњичене криминалне групе” било пуштање на слободу Стефана Велимировића, који је (према новом транскрипту) требао Дикићу предати оружје, потом отићи до Синђелића те преузети “мотороле и хеликоптере и све”, затим се вратити у Подгорицу, учествовати у пучу и ухапсити Ђукановића!?

Умјесто што су некоректно напали на министра полиције Даниловића, због изјаве којој мане нема, вјероватно би било боље да се владајући кругови у Црној Гори напокон осврну на изјаву Флоријана Бибера, аустријског експерта за Балкан и професора Универзитета у Грацу, који је изјавио, а сви медији пренијели- “да је црногорски премијер Мило Ђукановић измислио државни удар како би се одржао на власти”.

Јер, послије свега, постоји оправдана сумња јавности да су информације које су “процурјеле из поузданог извора блиског властима” биле у великој мјери фалсификоване, те да су у том случају ТВ Пинк М,  Дневне новине, као и портали ЦДМ и Аналитика спиновали јавност ширећи непровјерене, а сада се показало и лажне, информације с намјером крупног узнемиравања јавности и региона.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: