Српска православна црква данас слави Благовијести

Празник Благовести је један од 12 највећих хришћанских празника који се слави се у знак сjећања на „благу вијест“, када је, према црквеном учењу, арханђел Гаврило објавио Богородици да је Дух Свети њу одабрао да буде мајка Исусу Христу.

Благовијести спадају у радосне догађаје и радосне хришћанске празнике. Славе се увјек 7. априла, тачно девет мјесеци прије Божића.

Са овом благовешћу архангела,“силаском Светог Духа на пречисту дјеву“, почиње обнова човјечанства, а ријечима архангела Гаврила „Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом“, отвара се историја Новог Завјета и почиње преображај човјечанства.

Сматра се да од Благовијести почиње сјетва јарих жита. Такође се вјерује да је тај дан срећан за калемљење воћа.

Некада се народ у селима бојао зиме, све док тај дан не прође.

Дан после празника Благовијести, Црква слави Светог архангела Гаврила, који је, према записима Четворојеванђеља, задужен за радосне вијести.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: