Насловна Насловна Српска хероина Славка Томић

Српска хероина Славка Томић

1
ПОДИЈЕЛИ

Жене су се у првим борбеним линијима током Првог светског рата налазиле само у српској и руској војсци. Појава српске нареднице, комите Славке Томић 1916. године у Солуну, изазвала је велику пажњу ратних извештача, фото-репортера, сниматеља и сликара. Сто година касније то су једини трагови о животу српске ратнице.

Хероина Великог рата, маскота Балканске армије, српска Јованка Орлеанка – Славка Томић. Тако су савезнички медији у Европи, Америци и Аустралији називали српску ратницу почетком 1916. године, извештавајући из Солуна.

У књигама које су се бавиле улогом и значајем жена у Првом свестком рату, енглески и француски аутори су наводили баш српску наредницу Томић као симбол жене ратнице.

О Славки Томић сведочи и кратак филмски запис у британском филмском журналу.

Српској историографији и штампи, биографија младе ратнице остала је потпуно непозната, а њен ратни пут је могуће реконструисати само посредно, на основу информација које су о њој 1916. године објавили страни медији. Домаћи медији је помињу тек у новије време.

Први текстови, уз које је штампана и фотографија осамнаестогодишње Славке у униформи, објављени су 4. фебруара 1916. године у британским новинама Дејли скеч и Дејли мирор. Извештавајући из Солуна, британски репортери су наредницу Томић назвали маскотом Балканске армије, наводећи једино да је две године у борбеним редовима српске војске.

Неколико дана касније, 9. и 25. фебруара, привлачи и пажњу француских медија. Њена фотографија се нашла на насловној страни Екселсиора, који јој одаје почаст називајући је српским војником и српском хероином. Француски ратни извештач из Солуна Жил Рато је у листу Гал 11. фебруара објавио и разговор са комитом Славком Томић.

EkscelziorSS Српска хероина Славка Томић

„У рат је ушла као обичан војник. Повређена је у бици у Сарајеву и отад има метак у колену.“

„Нежног лица, готово дечјег и са ситним светлосмеђим очима, Славка се смеши кад се поведе разговор о њеним саборцима, а мршти кад јој неко помене Аустријанце и Бугаре.“

„Разговарали смо посредством преводиоца. Прво ми је испричала да је унапређена у наредника, захваљујући заслугама у борби против Немаца. Затим је изјавила да јој је једина жеља да, пошто јој у француској болници помоћу рендгена изваде метак који је спречава да савија десну ногу, ступи у новооформљене батаљоне српске војске у Солуну.“

У домаћој историографији и публицистици нема података о томе одакле је, када се, где и ком четничком одреду придружила. Жене нису биле у саставу редовних јединица Војске Краљевине Србије, а оне које су желеле у борбу прикључивале су се добровољачким јединицама.

Почетком рата 1914. године, српска влада је формирала четири добровољачке јединице: Златиборски четнички одред под командом мајора Косте Тодоровића, Јадарски одред са командантом мајором Војином Поповићем, Руднички четнички одред мајора Воје Танкосића и Горњачки одред под командом Велимира Вемића.

Славка Томић је највероватније до Сарајева, где је рањена, стигла са Горњачким одредом, који је са јединицама Ужичке и Санџачке војске 1914. године прешао у источну Босну и крајем септембра стигао до Пала. (Горњачки одред је ратовао у саставу Лимског одреда.)

Њујорк тајмс 5. марта 1916. године, међутим, пише да је Славка ратовала са комитама мајора Воје Танкосића. Ту је јединицу иначе у првим ратним данима формирао Јован Бабунски, јер је Танкосић био оптужен за учешће у атентату на Франца Фердинанда и притворен по налогу Аустроугара.

NYTimesSS Српска хероина Славка Томић

Верзију амерчког листа о Славкином припадништву Танкосићевим комитама оспоравају ратни извештаји српске Врховне команде, у којима није забележено да су припадници те јединице долазили до Сарајева 1914. године.

Танкосићеви четници су се, међутим, на почетку рата борили заједно са људима Јована Стојковића Бабунског, бранећи српску престоницу, и из тог времена можда потиче и познанство Славке са старим комитским војводом, који је после борби у одбрани Београда прекомандован у Македонију, где ће Томићева годину дана касније војевати.

У време када су настали текстови о српској ратници, већином фебруара 1916. године, српска војска се са албанске обале евакуише на Крф, а део јединица наставља операције у садејству са француским трупама у Новим областима (данашња Македонија). Међу тим борцима је и Славка, о чему сведочи портрет који је француски сликар Алмери Лобел Риш насликао новембра 1915. године у Кавадарцима.

Тај цртеж је Славка лично потписала ћирилицом, а данас се и он и акварел целе фигуре могу наћи и купити на сајтовима који продају репродукције Лобел Ришових слика и графика.

„Девојка наредник се на планини Бабуни борила као лавица. Није хтела да пође са војском у Албанију и вратила се у Солун у нади да ће ускоро на страни Француза ратовати против Бугара“, написао је француски извештач Жил Рато у француском Галу.

Појава жене ратнице је изазивала велико интересовање савезничких војника и новинара у Грчкој. Једино је још међу руским борцима било жена на првој линији фронта. У књизи „Хероине Великог рата“ Е. В. Волтерса (Лондон, октобар 1916), као примери ратница помињу се једна „руска амазонка“, чије име није наведено, и српска наредница Славка Томић.

Током Првог светског рата, прилике су захтевале да жене буду ангажоване и на пословима који су до тада били прихваћени искључиво као „мушки“. У савезничким армијама ипак није било жена на првим линијама фронта, па је појава српских ратница била сензација. Скраћивале су косу и трудиле се да изгледом не одударају од својих сабораца, а ни по борбености нису изостајале.

slavka tomić 2 Српска хероина Славка Томић

Најодликованија жена Великог рата је Милунка Савић, а висока одликовања понеле су и Софија Јовановић, Наталија Бјелајац, Љубица Чакаревић и Флора Сендс, која се борила у редовима српске војске.

„Носи припијену шајкачу српске војске и препознатљив војнички шињел са збијеном дугмади дуж груди и еполетама на нараменицама. На њеном шињелу видимо ордење и одликовања. То значи да та млада Српкиња није била само активна жена војник већ је била и борац кога су красиле позамашна храброст и разборитост. Њено ордење нам говори да је у служби провела најмање две године, чиме је стекла нареднички чин, а за једну осамнаестогодишњакињу то је свакако јединствено искуство!“, записао је Волтерс.

У британском Краљевском музеју (Imperial War Museum) сачуван је и видео-снимак Аријела Варгаса, у чијем је опису наведено да „српска хероина позира сниматељу током разговора са британским и српским официром. Прихвата цигарету коју јој нуде и осмехује се, окружена својим саборцима.“

У Србији се о Славки није писало за време Великог рата. Не зна се да ли је, после формирања Солунског фронта, наставила војевање у комитској чети Јована Бабунског око Преспанског језера, или је била међу борцима на Кајмакчалану.

Остало је непознато да ли је доживела тренутке победе о којој је сањала, и ако јесте – где је после нестала.

1 КОМЕНТАР

  1. 1
    0

    Још један примјер јунаштва Српских четника!! Знам масја да ти није лако читати ово редове.Истина боли зар не?

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here