Сребреница, 20 година после – „истина никада није црно бијела“

Прва српска телевизија, прва је ТВ у Србији приказала документарни филм норвешког аутора Оле Флиума „Сребреница – издани град“, који говори о великој издаји ратног предсједника Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића и жртвовању својих сународника, човек који је, како се свједочи, у гроб однио одговорност за оно што се десило у Сребреници.

Документарац је својеврсно свједочење и актуелних челника власти у БиХ међу којима је и некада други човек у Сребреници током рата Хакија Мехољић, одмах иза ратног команданта муслимана Бошњака Сребренице Насера Орића.

Мехољић је сведочио о сусрету са Алијом Изетбеговићем у Сарајеву када им је предсједник, како је рекао, објаснио да му је тадашњи предсједник Бил Клинтон рекао да би, за покретање интервенције против Срба, било потребно да четници убију 5.000 муслимана.

Орић је у документарцу приказан као криминалац и главни патрон шверцерских канала у ратној Сребреници, чија војска и он лично су Србе цивиле убијали тек након што су им ланцима везивали руке и ноге или их разапињали на дрвеће.

„Религијске димензије убистава посебно су узнемирујуће. Мушкарци су кастрирани у једном нехришћанском обреду обрезивања. Трудним женама стомаци су расјечени резовима у облику крста. Неки људи су разапети. Ексери су им забијани кроз руке„, наводи се у документарцу.

Иначе, филм обухвата догађаје у Сребреници и околним мјестима у периоду од 1992. до 1995. године, током рата у Босни и Херцеговини када је извршен покољ над Србима под вођством Орића.

Филм, свакако, на сасвим другачији начин свједочи о тим ратним годинама, те стога доноси и једну другачију слику, па не чуди што је одмах након првог приказивања на норвешким, а потом и на данаским ТВ станицама изазвао бурне реакције муслимана, али и Хашког трибунала.

По свједочењима преживјелих муслимана јасно је да се они осјећају изданим од својих надређених, односно да су лидери муслимана били спремни да жртвују Сребреницу не би ли добили у замјену територије око Сарајева.

Филм, кроз који гледаоце води новинар истраживач Мирза Фазлић Фазла бацио је ново светло на никад до краја испричану причу о сребреничком злочину и јасно указује да истина никада није црно-бијела.

А да је тако у документарцу свједочи утицајни командир полиције у Сребреници Мехољић, који је на причу Изетбеговића да му је Клинтон понудио да „четници уђу у Сребреницу и покољу 5000 муслимана“ јер би то изазвало инвазију НАТО снага на све српске територије у цијлој БиХ, ратном команданту у лице рекао: „Јеси ли ти луд. Ко је тај који ће одредити ко ће рећи – ти идеш, а ти не идеш на клање„.

Мехољић је потом испричао и да је Изетбеговић делегатима нудио замјену Сребренице за Вогошће, али су они, каже, то одбили.

Састанак је окончан, свједочио је Мехољић рекавши да су они били толико ужаснути Изетбеговићевим предлогом да нису могли да повјерују да ће бити жртвовани.

У рату је, каже, изгубио два брата и оца. Не крије да је плакао када је Сребреница пала. Не кријући ни емоције пред камерама, каже:

„Имали смо издају и од Алије и од међународне заједнице. Постоје добри и лоши људи. Алија је био лош човјек”.

Орић је приказан као командант који је брзо ушао у легенду, а звали су га још „Бранилац Сребренице“, али и као криминалац и близак актуелном бошњачком члану Предсједништва БиХ, Алијином сину, Бакиру Изетбеговићу.

Свједоци су испричали да је Орић нападао околна српска села како би прикупио довољно хране за 40 хиљада Сребренчана, као и да су муслиманске снаге уништиле 50 српских села.

„Жене, деца и старци брутално су убијани. Сребреница је постала омражена енклава унутар српске територије„, наведено је у документарцу.

У једном од интервјуа америчкој ТВ екипи, Орић негира злочине над цивилима, тврдећи да је ријеч о дезинформацијама.

Истовремено је, међутим, пуштен и аматерски снимак који доказује нешто сасвим друго. Ријеч је о прослави годишњице формирања муслиманске војске на којој Орић прима заслуге за напад на Кравице и друга српска села.

Он то карактерише одбраном муслимана, њихове територије и спречавања геноцида над њима.

На српској страни, међутим, чули су се другачији тонови, а због уништења 50 српских села и масовних убистава, код Срба се јавила жеља за осветом.

Подсјећа се да је Сребреница била заштићена зона под контролом снага УН и да су сви њени становници били позвани да предају оружје, што се није догодило.

Сведок Хусо Саиловић то потврђује и каже да је предато тек 15 до 20 одсто наоружања, углавном ловачких пушака и покварених митраљеза.

Иако је Сребреница била проглашена безбједносном зоном, она то није била у стварности, а мајор Сахиловић, као официр муслиманске војске у демилитаризованој зони Сребренице свједочио је о томе како је Орић саботирао мировни план УН.

„Поред чињеница да није предато сво наоружање, крајем 1994. извршено је више тајних испорука оружја из ваздуха. Срби су протестовали, узалуд„, испричао је.

Амерички обавјештајац Џон Шиндлер, који је до1996. био главни аналитичар америчке државне безбједности у Босни испричао је да су испоруке оружја одговорне за оно што ће се касније десити у Сребреници.

„Сви су знали за испоруку оружја из ваздуха. То није била тајна. Једино се није знало чији се авиони користе, ко плаћа и шта тачно носе. Оружје из тајних испорука из ваздуха, које је завршило у Сребреници, директан је узрок операције Криваја из 1995, односно напад на Сребреницу„, навео је Шиндлер.

Влада САД негирала је умешаност у кријумчарење оружја, али Есад Сипиловић, који је побјегао из Југославије у Америку и учествовао у Клинтоновој предсједничкој кампањи 1992, признао је да је кријумчарио оружје са муслимане у БиХ.

У телефонском интервију Есад Сипиловић каже:

„Лично сам учествовао у испоручивању оружја из Јемена у Босну. Могу да потврдим да су американци зажмурили на једно око када смо достављали оружје у Босну„,  навео је.

УН су тражиле 6.000 плавих шлемова за Сребреницу, али је сакупљено само 450 лако наоружаних војника. Било је јасно да УН не могу да одбране Сребреницу.

Сахиловић је посвједочио да је Орић трговао хуманитарном помоћи на берзи, а да је народ коме је она била намијењена био гладан.

„Криминалне активности, све добре ствари и све лоше ствари везују се у Сребреници за Насера Орића. Док су Орић и његови следбеници славили и богатили се на црној берзи, гладне жене и дјеца жељели су само да побјегну из мафијашког града„, рекао је Сахиловић.

Истовремено, Орић је тврдио да ће Сребреницу бранити до смрти, те да ће касније и њихови духови остати у том граду.

Испоставило се брзо да је то обећање било празно јер је он већ у априлу 1995, са 12 својих командира хеликоптером напустио Сребреницу.

Насер Орић није био спреман да се жртвује за Сребреницу, констатује се у документарцу.

Генерал Ратко Младић је ујутру 11. јула 1995. године ушао у Сребреницу која је била празан град.

Иначе, Орић је био оптужен за ратне злочине, али га је Хашки итрибунал ослободио 2008. године по свим тачкама оптужнице.

И за крај Мехољић је поручио:

„Алија (Изетбеговић) нас је све сахранио. Наш бивши предсједник Алија Изетбеговић у гроб је однио одговорност за оно што се десило у Сребреници„. 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: