Србин Србину на части захваљује

Србин Србину на части захваљује

12
ПОДИЈЕЛИ

Умјесто да Срба римокатолика буде све мање, ја их упознајем све више. Није то, боме, стога што однекуд ничу, поносни на вучићевске статистике и просперитетну земљу Србију, него је то, авај! зато што сам стекао година, и проширио галерију лица које познајем по имену, презимену, образу и дјелу.

Како одох из слободних горах – каже Његош у пјесми посвећеној контима Ивановићима – мишљах у њих српство оставити, а међ` туђим уљести народом…

Догодило се 1883. године да је Његош, „силазећи у свијет“ како су казивали Црногорци долазећи у Боку, упознао заливски космос пун покатоличених Срба код којих је, потом, стално боравио, па се и данас, на палати Ивановић у Доброти, налази ћирилична спомен-плоча с натписом: У овом дому, браћа Ивановићи, указивали су гостопримство Његошу, који им је испјевао пјесму „Србин Србима на части захваљује“.

Отац Гојко Перовић, ректор цетињске Богословије, у предговору бокељском издању „Горског вијенца“ (Књижара Со, 2017) каже да пјесма „Србин Србима…“ демантује новонасталу идеолошку тезу да су Његошу и Петровићима уопште, појмови српства и православне вјере били идентични, тј. да су то само два израза једног истог појма. У овој пјесми, као и у цјелокупном дјелу, Његош очигледно не поистовјећује народ и вјероисповијест, пошто угледне бокешке римокатолике назива Србима и поручује им – богословски проблематично, а национално врло јасно: „Српствуј дјелом, вјеруј што вјерујеш“.

Имаће томе тек двије сетемане како сам с пријатељем, племићем, пио истарску малвазију на тераси његове барокне палате на Прчању. Он је Србин римокатолик, утемељен, с преко 500 година само поморске традиције, др, с више европских резиденција.

Palata Beskuca Србин Србину на части захваљује
Палата Бескућа, Прчањ, на којој је спомен-плоча: Ову кућу је 1844. г. намијенио себи за одмор Петар II Петровић Његош (Фото: Н. М.)

Познајемо се годинама и, можда бих боље могао да разумијем енигму србин-католик да овај мој пријатељ није и масон, што у неку руку значи да баш и није римокатолик. Или ми се из ортодоксног угла то само тако чини?

У аркадијском миру ђардина с наранчом у цвату, уроњени у заливски рај, причали смо о феномену Боке и култури углавном. Издао сам „Горски вијенац – бокељско издање“, казао сам. Издаћу репринт „Боке Которске“ дон Ника Луковића, казао је. И наставио:

– Видиш ову суседну палату…? – Да? – Око ње су годинама облетали неки богати и бучни Руси. Хтели су да купе барокну лепотицу на пени од мора. – Осјећам да ти такви сусједи нису били по гушту? – Наравно. Питали ме шта као први комшија знам, у каквом је стању? Да не бих трпео руске теревенке, казао сам да ми је отац био грађевински инжењер који је после земљотреса из 1979. проценио да је грађевини потпуно уништена статика, те да не вреди сипати милионе у нешто што је зрело за рушење. – И онда…? – И онда су они отишли срећни и захвални што сам их бесплатно упозорио на време. – Али се палата ево реновира док ми причамо? – Јесте. У њен посед је дошао богат Енглез, експерт за декорацију ентеријера. Тај ће знати да цени шта смо ми имали…
Хм, помислио сам преко оне малвазије, да ли је претпостављена руска теревенка већи гријех од свих енглеских перверзија изведених у тишини?
Враг зна шта је слободни зидар хтио да каже о палати коју реконструише тик до његове неки брат из Енглеске.

Осјећам гдје ми је потребно још сати са Србима католицима, посебно неплемићима, како бих разумио што мисле, да бих то превео прво себи на српски, потом и другима. Као и сви Западњаци, вјерују – али нису убијеђени, но то је дијагноза цијелог Запада али и доброг дијела хришћанског Истока…

Firme u Crnoj Gori
ПОДИЈЕЛИ

12 КОМЕНТАРИ

  1. 12
    3

    Meštre, Nikola Velikoviću, koji si ti Malović samo zato da ljudi vide da je velikom čovjeku svaka mjera mala, odličan ti ovi tekst, pametan!
    … Ako se kojim slučajem oglasi još li koji blejač, nemoj da te brine. I sam znaš da je takavog koliko ti duša hoće! Pametnijeh nema, jadan!
    … Uostalom, što svinja zna, što je dinja!

  2. 5
    0

    Фарлати спомиње мезијску и медитеранску Србију. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8_(%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8) Данијеле Фарлати у XVIII вијеку у дјелу Illyricum sacrum, пишући о Дукљанској цркви спомиње унутрашњу-мезијску и медитеранску-далматинску Србију (Serbliam mediterraneam… Serblia Dalmatica). Павлимир је по Фарлатију био краљ далматинске Србије [4] [5] , а по драми Јунија Палмотића Павлимир, он је оснивач Дубровника.

    • 11
      1

      Miro govris istinu! Da nije Vas koji ste zbog raznih okolnosti u raznim vremenima promijenili vjeru nebi bilo katolika u Boku,ali neka meni je milo da ti to znas i da je tako bilo,a mi svi drugi znamo,ovako je lakse kad se to javno prizna a da se ne potezu knjige i dokazi iz Arhiva u Kotor i Dubrovnik.
      Miro ti si nas brat pa iako si katolik,sto se krstis kako se krstis nema veze,vazna je svijest o porijeklu pripadnost je relativna a ponekad i dosta promenljiva,ali daleko je zadnja ura do tada imas vremena,budi ti pozdravljen ne brzaj ,ponekad razmisli ,pa ako odlucite da se vratite dobrodosli,ako ne zdarvo bili,a ako imas glavobolje popi aspirin ima ih i za galvu a i za srce,vazno je da se pretekne.

      • 5
        1

        … U ljudske resurse ćeš ti meni ,Anonimni! Bez sprdnje …
        Tim da predvodiš da vaspitno djeluješ da ih prisvesćuješ i socijalizuješ!
        Kako je to vještina svih vještina glede ljudskijeh odnosa.
        Tamo đe sam nekoć bivao, ta se vještina suhim zlatom plaća!
        Još ako ti braća katolička navale da se vrću u vjeru prađedovsku, najbolje ti je da naplaćuješ od glave!
        … Dobar ti post, duhovit. I pametan, još!

        • 3
          0

          Tamo đe sam nekoć bivao,

          Tako mora bit,bice to dobro ,vjeruj mi,znam ja njih ,strah me je od nas!Kad neko zna da je sa Njegusa porijeklom to je dosta,sve drugo ce saznati sam ,samo neka pokaze volju za to ,necemo ih na to nagoniti,jedino da se ne uvale i katastra e tada nastaju problemi!

  3. 7
    0

    Dobro je da mi to reče, kako sam bio sumnjičav spram dijagnoze! Nijesam bio posvećen siguran. … Paranoidna šizofrenija disolucijskog korjena!
    I boli li te često glava, kukavče, jadi ga znali!
    … Kad ti lijeka nema.

  4. 11
    1

    Добро јутро! Је ли неко читао Орбинијев Регнум Склаворум? Тек сад схватате да прву велику српску државу Травунију багателишу православни талибани и профитери? Остављајући тај дио историје на милост и немилост накот-нацијама попут овог Ђидовог испрдка званог Црногорци. Да не говоримо о „Хрватима“ из Далмације, који са Хрватима имају везе колико ја са Инкама.

  5. 0
    0

    Поштовани, молим вас исправите ону горњу годину Његошевог боравка у Боки (у Доброти) – 1883. – која је можда била 1833. па би то био лапсус калами. Он је, што свакако знате боље од мене, умро 1951. … Петар II Петровић Његош (1/13. новембра 1813. – 19/31. октобра 1851), извор „Википедија“. Срдачан поздрав, етнолог из Београда

Оставите одговор