Србија, земља удоваца

Међутим, иако је по броју удоваца Србија у самом европском врху, статистика сведочи да удовица има скоро четири пута више од удоваца. На сто удоваца у Србији има – 364 удовице.

„Осим Русије, ниједна европска земља нема тако висок проценат удоваца и удовица – у нашој земљи 11,7 одсто популације спада у ту групу. С врло високим уделом удоваца и удовица од више од 10 одсто издвајају се још неке бивше социјалистичке земље (Белорусија, Литванија, Мађарска, Хрватска и Румунија). Најмањи број удовица и удоваца живи на Исланду (4,7 одсто) а у средини те табеле налазе се Велика Британија, Француска и Немачка”, наглашава др Горан Пенев из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.

Анализирајући податке изведене из последњег пописа становништва, наш саговорник каже и да је скоро свака пета жена у Србији старија од 15 година – удовица, с обзиром на то да 17,7 одсто женске популације спада у ту категорију.

„У Србији живи око 560.000 удовица и око 150.000 удоваца. Ни у једној брачној категорији није толика полна диспропорција – примера ради, међу разведенима је 148 жена на 100 мушкараца, док је међу особама које нису венчане за трећину више неожењених него неудатих. Код мушкараца између 50 и 53 године сваки педесети је удовац, код оних који имају између 60 и 64 године то је сваки шеснаести, док се код старијих од 75 година удео повећава на 36 одсто. Код жена исте старости удели су много већи. Свака десета жена између 50 и 53 године је удовица, у старосној групи од 60 до 64 године то је свака четврта, а код старијих од 75 година учешће се повећава на 70 одсто”, наводи Пенев.

Занимљиви су и закључци на основу анализе веза између брачног статуса и дужине животног века.

„Удовице живе дуже од разведених и неудатих, али и од удатих. Примера ради, за удовице из старосне групе од 60 до 64 године очекује се да ће живети још 22 године. За оне венчане очекивано трајање живота је краће за неколико месеци (21 и по година), док је за њихове вршњакиње које се никада нису удавале – 16,2 године”, наводи Горан Пенев.

Сарадник Института друштвених наука Иван Маринковић, који је у својој докторској дисертацији разматрао разлике у дужини живота између жена и мушкараца с обзиром на брачни статус, указује да у Србији брачна заједница има заштитно дејство, али – само за мушкарце.

– Најдуже живе ожењени мушкарци, потом они који никада нису били у брачној заједници, а најкраће удовци и разведени. Очекује се да ожењени шездесетогодишњаци живе пет година дуже од разведених и удоваца. Разлика у односу на неожењене је четири године. С друге стране, удовице живе 8,5 година дуже од удоваца исте старости (60–64 године), док је разлика у просечном трајању живота неудатих жена и неожењених мушкараца вишеструко мања – износи „свега” две године. Закључак је – најдуже живе удовице а најкраће удовци – резимира др Маринковић.

Најдуже живе ожењени мушкарци, потом они који никада нису били у брачној заједници, а најкраће удовци и разведени. С друге стране, најдуже живе удовице, а најкраће жене које се никада нису удавале Фактографика

Наши саговорници наглашавају да се удовци и удовице све ређе одлучују на нову брачну заједницу. У прилог тој тези они наводе податак да је по попису из 2002. године од 146.000 удоваца њих 916 склопило нову брачну заједницу, а 2011. године од 154.000 удоваца само 527. Истовремено, од 538.000 удовица, колико их је пописано 2002. године 740 њих је венчано. Иако је 2011. године број удовица повећан на 562.000, број оних које су склопиле нову брачну заједницу је готово преполовљен и износи 379.

Одговор на питање – због чега има готово четири пута више удовица него удоваца – веома је комплексан.

„Као прво, жене живе дуже. Потом, жене се венчавају раније – невеста је у просеку неколико година млађа од младожење. Значи, ако обоје живе пун животни век, она ће најмање десет година бити у статусу удовице. Уз то, удовице ређе него мушкарци склапају поновну брачну заједницу. Осим тога, жене се боље прилагођавају животу без партнера”, закључује Пенев.

Други разлози због чега мушкарци живе краће су биолошке али и социјално-психолошке природе. Мушкарци имају већу склоност ка ризичним понашањима, ређе траже помоћ у случају физичких, емоционалних и психичких проблема, имају сиромашније социјалне контакте и мању подршку у ситуацијама губитка партнера. Због тога су усамљенији, психофизичко здравље им је често нарушено и депресивнији су од жена.

Жене имају блискије емотивне везе, активније су у социјалним релацијама и успешније се прилагођавају на удовиштво. Мушкарцима треба више времена да прихвате губитак, теже се прилагођавају на самоћу, мање су ослоњени на пријатеље и породицу. Због тога они живе знатно краће и чешће склапају нову брачну заједницу него жене.

Категорија „60 плус”

У општини Нова Црња, према пописним подацима, живи највише удовица старијих од 60 година – 58 одсто. Посматрано у оквиру исте, „60 плус” категорије становништва, највише удоваца је у Трговишту – сваки трећи мушкарац.

Најмање удоваца живи у Петроварадину (12 одсто) а најмање удовица у Дољевцу (38,6 одсто). У Београду је сваки шести мушкарац старији од 60 година удовац а 46 одсто жена ове старосне доби су удовице. У Војводини је свака друга жена старија од 60 година удовица а сваки пети мушкарац удовац.

Удео удоваца и удовица у укупном становништву

Русија 12 одсто

Србија 11,7 одсто

Бугарска 11 одсто

Хрватска 10,6 одсто

Мађарска 10,6 одсто

Румунија 10,3 одсто

Немачка 8,3 одсто

Француска 7,6 одсто

Шпанија 6,9 одсто

Велика Британија 6,9 одсто

Албанија 6,1 одсто

Исланд 4,7 одсто