Србија у НАТО – лупи Благоје и остаде жив

Тврдим да ће Србија бити чланица НАТО-а. Што прије буде, то ће за њу бити боље“, пророчки устврди пензионисани генерал југословенске војске Благоје Граховац.
У данашњој редовној колумни у дневнику „Вијести“ Граховац пророчки објелодани да ће држава која је званично прогласила војну неутралност бити чланица Сјеверно-атлантског савеза те да је „много је разлога да Србија отпочне и убрза процес ка учлањењу у НАТО.
„Много је разлога да Србија отпочне и убрза процес ка учлањењу у НАТО. Први је онај социолошко-психолошки. Већина грађана Србије и већина Срба читав свој животни вијек или ратују или ишчекују рат. Неминовно, то је продуковало висок степен милитантности духа грађана, те свакојаке облике међусобне нетолеранције. Србија је вијековима или разарана у рату споља или је покрадена у миру изнутра. Чланство Србије у НАТО-у је гаранција да се на њеној територији никада више не би ратовало“, пише Граховац, који себе назива аналитичаром геополитике и пензионисаним генералом авијације.

Други разлог за чланство Србије у НАТО-у је, по Граховцу, онај политички. „Политичка несврстаност је имала своје пуно оправдање у неком историјском периоду. Данас то више није случај. Од времена када су организовани криминал и корупција (те тероризам, који ће све више бити њихов производ) постали основни облик угрожавања неке државе, није више мудро бити политички несврстан. Напротив, систем колективне безбједности постаје предуслов политичке стабилности у некој држави“, пише Граховац у „Вијестима“.

По њему, трећи разлог за чланство Србије у НАТО-у је онај безбједносни. „Психолошки аспект у овом разлогу опет постаје доминантан, а тај аспект је да грађани Србије никада више неће ратовати. Шта је гаранција? Хрватска, Мађарска и Бугарска су чланице НАТО; Македонија, Црна Гора, БиХ и Косово желе учлањење у НАТО, а државе НАТО никада до сада међусобно нијесу (а нити ће) ратовале. То је довољан разлог да треба бити у савезу, а никако изван савеза. Највећа пријетња по неку државу и њене грађане је спрега недемократских режима, мафија (као војски организованог криминала и корупције) и мултинационалних компанија“, пише Граховац.

Њихов најлакши плијен су, каже, државе које су политички несврстане и оне државе које нијесу чланице снажног савеза.
„Треба знати да се носиоци највећих пријетњи једино плаше од одузимања њихове имовине и од легалног оружја јаког савеза. Бројност етничких Срба у сусједним државама и њихов пријатељски однос према Србији има већу снагу од снаге стотина војних дивизија. Оружане побуне мањих група у Србији не могу се искључити, али, и тај проблем се далеко лакше рјешава чланством у снажном савезу, а никако остајањем изван савеза“.

За Граховца, Србина из Херцеговине једног од Милошевићевих генерала, четврти разлог за чланство Србије у НАТО-у је економски.
„Чланством у НАТО-у Србија може смањити бројну величину своје војске за преко три пута, што је финансијски ефекат да се сваке године (по том основу) отвори преко двадесет хиљада производних радних мјеста. Познато је да се сваки капитал понаша као зец. Он иде и остаје тамо гдје је већа сигурност“, тврди Граховац и додаје, да чланством Србије у НАТО-у власници иностраног капитала имаће сигурност њиховог улагања.

Граховац у ауторскоом тексту иде толико далеко да тврди да власт треба да води политику у правцу прикључења Србије у НАТО, али да грађанима треба оставити референдумску одлуку за чланство.
„Тако ће се постићи политичка и грађанска синергија о стратешким државно-политичким питањима. То ће, уједно, грађанима бити потврда да су они носиоци суверености, што је, са психолошког аспекта, значајан заокрет у односу на деценијску праксу“, анализира Граховац.

Некадашњи шеф војне делегације СРЈ на преговорима у Дејтону, којег је Милошевић вратио у Србију након само сат и 40 минута преговора, пропотентно устврди да ће његов данашњи текст још и бити „тест из политичке културе“.
„Вјерујем да, за почетак, неће фалити салви и плотуна, а након извјесногф времена…? Имам сатисфакцију да политичке елите и у Србији и у Црној Гори промовишу оне политичке ставове које сам давно изговорио, а због којих су ми тада пуцали у леђа. Добро је што је све то написано и јавно објављено, али, није добро да (још увијек) немају снагу за јавно извињење. Због сујете или политичке некултуре. Или можда због обоје“, закључи Граховац.

Осим као гласни пропагатор НАТО-а у Црној Гори, Граховац је јавност познат бивиши безбједносни савјетник Мила Ђуканоића, затим Светозара Маровића, па на крају и Ранка Кривокапића, са којим и даље остварује „неформалну сарадњу“.

У Црну Гору је стигао након присилног пензионисања у Генералштабу Војске Југославије током НАТО агресије 1999. године.
Почетком 1994. године указом тадашњег предсједника СРЈ, Зорана Лилића, постављен је сам за команданта Ваздухопловног корпуса, а од 1997. године је био на дужност помоћника Начелника Генералштаба Војске Југославије. У првим данима бомбардовања је пријевремено пензионисан, чему је претходио сукоб за тадашњим комадантвом Влаздухопловства генералом Љубишом Величковићем, који је касније страдао у НАТО бомбардовању.

Урбана легенда која од тада кружи међу ваздухопловцима каже да је непосредно пред смјену генерал Величковић „постројио“ Граховца пред читавим водом на војном аеродорму у Батајници, а да су наводно, разлог за то, а и каснију смјену, биле Граховчеве честе посјете америчкој амбасади у Београду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: