Србија и Република Српска праве свој тенк будућности
1 min read
Тим младих домаћих и инжењера из Србије и Републике Српске дизајнирао и осмислио модерну платформу за оклопна возила. Предвиђене иновације за већу ефикасност и бољу безбједност посаде.
Производњом тенка „М84“, бивша Југославија, накратко, винула се у сам свјетски врх намјенске индустрије. Данас, три и по деценије касније, група од 30 младих стручњака, инжењера, самостално, одлучила се да дизајнира и конструише нови српски тенк „М-20 УП1“. Своју идеју, са многим иновацијама, понудили су држави на недавно одржаном сајму наоружања „Партнер 2015“.
Стручњаци свих профила, из Србије и Републике Српске, окупљени у „Сербиа тим“, осмислили су универзалну платформу, модуларног типа, што ће, поред тенкова, моћи да користе и оклопна борбена возила, транспортери и инжењерски оклопњаци.
„Наша идеја је у фази развоја, а за многа рјешења успјели смо и да укључимо и стручњаке, који су прије три деценије радили на чувеном М84“, казао је за „Новости“ Горан Стојановић, воћа групе инжењера из „Сербиа тима“.
Уколико би, додао је он, држава препознала наш труд и многе иновативне идеје у пољу развоја наоружања, покренули бисмо читаву наменску индустрију.
„Ми смо патриоте! Наше идеје чувамо искључиво за Србију. Познајемо конструкције других, напредни тенкова, и на основу тог знања, а са могућностима индустрије Србије, осмислили смо оружје будућности. Јефтино, савремено и ефикасно“, објашњава Стојановић.
Инжењерски тим наводи, да због скромног стања српске привреде, топ би био као онај на руском тенку „Т-90“, са извесним модификацијама за смањење топлотног одраза и хлађење цеви.
„Користио би се мобилни комплет од 48 граната, са четири различита типа пројектила. Ту би били управљиви пројектили, кумулативне ракете, високо експлозивни и противоклопни пројектили. Контролисала би се ватра. Унесу се шифре, и аутоматски се одређује раздаљина мете”, каже Зоран Мркаја, један од инфрматичара у тиму.
Према идејном пројекту, будући тенк био би дугачак 9,5 метара, широк 3,8, док би имао смањену силуету са само 2,25 метара.
Топ калибра 125 милиметара, имао би нагиб од – 7 до 30 степени. Максимална брзина би му била 60 километара на сат, а са пуним резервоаром могао би да пређе 550 километара.
Са додатним танковима и читавих 700 километара. Могао би да се пење уз узбрдицу од 30 степени, да прелази ровове широке 3,5 метара и препреке високе 1,2 метра. Оклопњак, био би тежак око 45 тона.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
elektricni pogon nerealan zbog izuzetne kompleksnosti upravljanja sa pogonom od minimum 2x200kw jer kontroleri za motore (axial flux motor tj disk motor) su za jedan od 11kw koji sam ja napravio velicine manje kutije za cipele, za 2x 200kw… verovatno velicine starog EiNis televizora ) preveliko za skuchen prostor), da ne pominjem da tolika kolicina magnetizma zbog neodimijum magneta ne ostaje neprimetna pa par km od tenka.. drugo baterije.. da bi motor od 11kw (licni projekat) bio u upotrebi 1h konstatne voznje na staroj yamahi 250cc konvertovanoj ovim motorom u el.verziju baterije su bile teske li-po celije su bile teske 19kg. za ukupnih 400kw (neki minimum za tenk u tihom kretanju ove tezine) baterije bi bile teske ber 600-700kg mozda i vise jer treb da napaja i motor kupole i elevacije cevi i gomilu drugih instrumenata, znaci 1 tonu.. gde je prostor u ovoj kupoli za automatski punjac glavnog topa, pomocnih topova 30mm i 12,7? na kraju gde je 2-3 milijarde eur za osposobljavanje pogona za proizvodnju i sklapanje , obuku radnika, sirovine i komponente.. generalno ovo je bacanje vremena i para jer jer se ovakav tenk unisti sa AT raketom tipa Kornet koji je 40.000$ a kosta boga oca da se napravi.. drzimo se mi dalekometne artiljerije vecih i manjih kalibara, uvesti krstarece rakete veceg dometa, jak pvo sistem da stiti zemlju i trupe u borbi a za lovce tenkove preraditi Lazar 2 sa topom 75 ili 90mm za borbu sa manjim tenkovima i oklopnjacima za lansere PO raketa za borbu protiv MBT-a..