Србија гомила залихе злата

За две године Србија је златне резерве повећала за скоро две и по тоне, пишу Вечерње новости.

Наше благо у племенитом металу порасло је у овом периоду са 14,9 на 17,4 тоне. То нас по количини ове драгоцености сврстава на прво место међу бившим југословенским републикама, а на треће место у региону, после Грчке и Бугарске.

Девизне резерве Народне банке Србије су на крају новембра износиле 10,27 милијарди евра. Највећи део девизних резерви, око 69 одсто, Србија држи у хартијама од вредности европских земаља попут САД, Немачке, Француске, Белгије, Холандије...

Са златом се поступа мудро и конзервативно, у њему се држи око пет одсто девизних резерви, а то је оно што се Србији и препоручује.

Централна банка тако смањује ризик девизних резерви јер није добро сву активу држати у истом облику и на једном месту.

Злато такође штити од инфлације која у еврозони може појести принос који НБС остварује на хартије у европским земљама. Овај племенити материјал се у Србији чува у облику златних полуга, злата на рачунима централне банке у иностранству и кованог злата. Највећи део је у земљи, док се мали део чува у иностранству. Централна банка га је куповала искључиво на домаћем тржишту од Рударско-топионичарског басена „Бор“.

„Последњих година НБС није продавала злато из девизних резерви, већ је повећавала његову количину. Од избијања финансијске кризе имамо изражен такозвани сејф хевен ефекат злата (сигурно уточиште за улагање), па смо код централних банака имали тренд раста учешћа овог племенитог метала. Злато у девизним резервама служи као заштита од инфлације на дужи рок, да осигурава принос, омогућује смањење ризика девизних резерви, али и даје јемство поверења у централну банку посебно у временима кризе“, кажу у НБС.

„Око 22 одсто девизних резерви чине средства која су пласирана у виду депозита и то највећим делом код централних банака најразвијенијих земаља, док мањи део чине пласмани код међународних финансијских институција, као и првокласних иностраних банака минималног композитног кредитног рејтинга АА-, на основу оцене кредитног рејтинга водећих светских рејтинг агенција (Мудис и Стандард енд Пурс), а у складу са принципима сигурности и ликвидности“, наводи НБС.

Будући да је од јуна ове године дошло до значајних нетипичних промена у висини каматних стопа на међународном финансијском тржишту, посебно на инструменте у еврима, односно до њиховог уласка у негативну зону, од тада се на пласмане девизних резерви остварују минимални приноси. НБС настоји да у што већој могућој мери избегне пласмане по негативним каматним стопама уз уважавање основних начела управљања девизним резервама – сигурности и ликвидности.

„Приливи у девизне резерве НБС се остварују по разним основама, међу којима су најзначајнији приливи по основу емисије државних хартија од вредности Србије, коришћења кредита, приватизације, издвајања девизне обавезне резерве банака, донација, наплате камата и купона, као и интервенцијама на МДТ међубанкарском девизном тржишту – куповином и др. Поред тога значај извор раста девизних резерви представља откуп злата од домаћих произвођача (РТБ Бор)“, истичу у НБС.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: