Србија и даље отплаћује косовске дугове из времена СФРЈ

Србија од 2001. редовно отплаћује кредите предузећа са Косова и Метохије наслијеђене из времена СФРЈ, потврђено је „Политици” из Управе за јавни дуг Министарства. Према подацима Народне банке, Србија је преузела 858 милиона евра дуга Аутономне покрајине Косово и Метохија страним повериоцима као јавни дуг.

Како  је речено у НБС, дио јавног спољног дуга Републике Србије који се односи на Косово и Метохију обухвата обавезе настале по основу уговора закључених између седамдесетих и деведесетих година двадесетог вијека према Свјетској банци (ИБРД), Париском и Лондонском клубу повјерилаца, Банци за развој Савјета Европе (ЦЕБ), Европској инвестиционој банци (ЕИБ), Европском удружењу жељезница (Еурофима), Влади Кувајта, као и нерегулисани дуг према Влади Либије и клириншки дуг према бившој Чехословачкој.

Како пише „Политика“ у периоду од 2002. до 31. децембра 2014, Србија је отплатила дио јавног спољног дуга који се односи на кориснике са територије КиМ, по основу главнице и камате, у укупном износу од око 547,95 милиона евра.

Према расположивим подацима Народне банке Србије, са стањем на дан 31. децембра 2014, дио јавног спољног дуга Србије који се односи на обавезе дужника и корисника са територије КиМ, а који ће доспјети у периоду од јануара 2015. до 2041. по основу главнице износи око 351,26 милиона евра.”

Приштина одложила расправу о „Трепчи”

Скупштина Косова јуче није расправљала о случају „Трепча”, пошто је тај комбинат изузет у последњи час из Предлога закона о јавним предузећима, којим је Приштина намјеравала да преузме „Трепчу”. Косовски премијер Иса Мустафа рекао је на сједници скупштине да влада тражи да се не разматра случај „Трепче”, а то је образложио чињеницом, за коју је рекао да влади није била позната, да је „Трепча” дужна 1,4 милијарду евра.

Приштинска штампа у међувремену је пренијела противречне информације, у покушају да објасни шта се збива после оштрог реаговања Владе Србије на вијест о намјери Приштине да, мимо дијалога у Бриселу, који ће се тек бавити темом имовине на Косову, преузме „Трепчу” претварајући је у јавно предузеће.

Прије него што је стигла вијест да је Скупштина Косова јуче одустала од расправе о „Трепчи”, премијер Александар Вучић је новинарима изразио очекивање да ће гласање у косовској скупштини о предлогу закона о „Трепчи” бити одложено, а да Влада Србије на том проблему ради са међународном заједницом, за коју вjерује да је неутрална по том питању. Влада Србије је, према премијеровим ријечима, направила извјестан помак у решавању проблема „Трепче”, а по свим законима, али и по договору у Бриселу, питање имовине тек треба да буде отворено у дијалогу са Приштином.

– Наш захтјев је да отворимо тему имовине, а не да нам она буде одузимана преко ноћи, да о томе ништа не знамо, да се правимо да ништа не видимо и да онда када све буде завршено неко каже „ајде сада отворите тему имовине”, када нам остану два мала комбината на сјеверу – рекао је Вучић.

Министар привреде Жељко Сертић рекао је јуче да он нема дилеме ко је власник „Трепче”. Он је навео да је око 56 одсто капитала у власништву Фонда за развој Републике Србије, плус 22 одсто су различите компаније из Србије, као што су „Гоша”, Дунав осигурање, Југобанка у стечају, Београдска банка у стечају, „Термоелектро”…

 – Само у та два пакета имамо 75–76 одсто власништва – казао је Сертић и прецизирао да су „то доказиве ствари које постоје у папирима”.

Он је додао да, поред тога, имамо 268 милиона евра пријављених потраживања „и њих смо са списковима и документацијом предали покрајинским институцијама”.

Процјена је, чак, да су потраживања до 480 милиона евра, тако да било какав једнострани начин разговора о приватизацији „Трепче”, договора о реализацији пословних активности без наше стране није могућ.

Косовска влада усвојила је 14. јануара Приједлог измјена и допуна Закона о јавним предузећима, који омогућава да комбинат „Трепча” пређе у власништво Космета, а Предсједништво покрајинског парламента одлучило је да се Предлог закона по хитном поступку уврсти у дневни ред јучерашњег заседања.

Српска имовина на КиМ

Према подацима Републичког геодетског завода од децембра 2008. године, у катастарским евиденцијама земљишта на Косово у Метохији као државна својина, власништво Републике Србије, уписано је 319.256 хектара, односно 29 одсто укупног земљишта на КиМ, а као друштвена својина уписано је 157.666 хектара, односно 14 одсто укупног земљишта на КиМ. Укупна процењена државна вредност само непокретности на КиМ износила је 220 милиона евра.

Према подацима Републичке дирекције за имовину од 23. 10. 2003. године, Србија је за три деценије на КиМ уложила око 18 милијарди америчких долара. Привреда КиМ најбрже се развијала у периоду 1957–1979. године, када је ДП растао просечно по стопи од 6,8 одсто годишње. На крају тог периода ДП је био већи четири пута, вредност основних средстава девет пута, а број запослених повећан за око четири пута.

У СФРЈ се после 1966. године издвајало 1,5-2 одсто ДП за развој недовољно развијених подручја, прије свега КиМ. У периоду од 1966–1990. године на подручју КиМ непосредно је усмјерено 4,37 милијарди долара посредством Фонда федерације за кредитирање бржег развоја недовољно развијених подручја и аутономних покрајина, као вида тадашњег институционалног инвестирања. Процењује се да просечно учешће Србије у формирању ових средстава износи око 40 одсто, односно 1,75 милијарди долара.

Удио Фонда за развој Републике Србије у власништву предузећа са КиМ процијењена је на око 200 милиона евра. Преко Зајма за препород Србије предузећа из Србије су осим обавезног, законом регулисаног, зајма путем непосредног удруживања усмеравала средства у изградњу и проширење материјалне базе Косова и Метохије.

Највећа јавна државна и друштвена предузећа из централне Србије у њеној јужној покрајини такође имају имовину велике вредности. Ријеч је о више од 1.350 објеката. Само ПТТ „Србија” посједује 130 објеката, ЖТП има 55 објеката–имовина железница у инфраструктури и возним средствима премашује 206 милиона евра, док је тржишна вредност вишеструко већа. Само имовина Електропривреде Србије процењује се на око три милијарде евра.

Јавно предузеће „Србијашуме”управљало је на КиМ са 335.050 хектара са укупном дрвном запремином од 22.792.012 метара кубних и укупним годишњим прирастом од 609.802 метра кубних и 55 објеката.
 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: