Споменик

Мало је градова, посебно средњовјековних, који знају тачну годину свог оснивања. Херцег Нови управо је подигао споменик оснивачу, Твртку I Котроманићу, титулом краљу Србљем, Босни, Поморју, Хумској земљи, Доњим крајем, Западним странам, Усори и Подрињу. Бронзани споменик висок 5,6 метара, рад београдских умјетника (оца и сина) Димитријевића, доминира од 27. октобра Градском луком. Због чина на црвено слово, заталасала се Радио Слободна Европа, кад и сви медијски вазали, емитујући једно те једно питање у етар: „Какву су поруку градски оци хтјели да пошаљу подизањем споменика чувеном босанском краљу кога у том граду многи својатају као српског“? Заиста, шта се хтјело да каже подизањем споменика, ако знамо да је краљ Твртко оснивач Херцег Новог, како и пише у повељи о оснивању, из 1382?

Фејоа.

Ових дана у Боки Которској сазријева воћка до те мјере ријетка да се засигурно може рећи гдје од десет, девет Примораца никад није чуло за њу. А камоли је окусило. Многи је опажају само као украсни, парковски ендем.   Фејоа (Feijoa selowiana) поријеклом је из Јужне Америке, одакле су саднице, или сјеме, донијели поморци. У постојбини расте до 12 метара високо, а дуж обале – највише у Херцег Новом и Бијелој – ипак чешће као жбун. Има зимзелене ароматичне листове, и пурпурне цвјетове. Укусом очарава, и ако баш мора да се пореди, најсличнија је јагоди. Фејоин плод је зелена боба величине ораха, некад мања, некад већа, у зависности од подврсте. Најбоље је перорезом ољуштити јој кору и онда је јести. Преполовљена на пола, фејоа оку нуди изненађење: најсочнији дио има форму крста.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: