Споменик жртвама Похаре Куча: „Не удри брата Србина, Црногорче“
У Кучима, на мјесту Орљево крај Медуна данас је постављен споменик жртвама Црногорске похаре Куча из 1856. године.
Сјутра ће споменик и бити освештан, а потом ће се у осам часова служити заупокојена литургија и помен страдалима у мјесној цркви.
Такође, овогодишња прослава Шћепандана, традиционалне планинске славе у Кучима, сјутра ће Удружење Куча и пријатеља Куча “Марко Миљанов” обиљежити у знаку сјећања на историјски догађаја Похара Куча од стране Црне Горе.
Прошло је 160 година од тога кобног догађаја, када су Црногорци под вођством брата књаза Данила (у Кучима најчешће називаним Зеко Мали или Зеко Манити), Мирка Петровића, у Кучима убијана и дјеца у колијевкама, жене, немоћни и стари.
Марко Миљанов у својим записима каже да је књаз Данило наредио „и ђеца у колијевке да се кољу“ и да је рекао: „Удри Куча на божју вјеру ако га другојаче уфатит не мош!“
Марко Миљанов наводи да су приликом похара посјечене 243 племенске главе, од чега 17 „војничкије“, док су преостале биле стараца, жена и дјеце.
На споменику страдалим Кучима је уклесан цитат Марка Миљанова: „Не удри брата Србина, Црногорче.“
Ова тематика је актуелизована у јавности Црне Горе прошле године, када су власти одлучиле да у центру Подгорице поставе споменик војводи Мирку, учеснику и вођи Похаре Куча. Велики дио јавности у Црној Гори придружило се оштром противљењу Куча да се овакав спомен постави у главном граду. За сада, споменик није постављен.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
– „Ко ти око изби?!
– „Брат“!
– „Е, па да, зато је рана тако дубока“!
Што би тек направили да им Кучи нису чували гуз…од Турака пет векова? Да нам није мањи харач данашњи? Или су Кучи од присаједињења добили што од ЦГ осим што су и даље гинули за њу?
У Кучима споменик жртвама а у Подгорицу нек ставе џелатима.
Национални Црногорци морају да се СУОЧЕ СА ПРОШЛОШЋУ. Једино тако ће схватити које су зло претходно направили и да су извршили братоубиство.
Zalud je apelovati, Laz Vas je obuzela. Protivnici CG i dinastije Petrovica a sljedbenici Velike Srbije i din Karadjordjevica vas vuku za nos, Kuci moji. Postoje samo dva (2) vjerodostojna dokumenta (kojima se zna autor – sve ostala pisanija i prica se oslanja na njih) o ovom dogadjaju: pismo Skadarskog pase konzulima stranih drzava u Skadru dje na pas’e obojke opanjkava Crnogorce kao i knjiga Markova izdata 4 godine poslije Markove smrti u kojoj se opisuje taj dogadjaj. Za Pasu Vam je jasno – njegova vojska (ukljucujuci i topovsku bateriju- sic!) bi izscerana iz Kuca sadejstvom Crnogorske vojske i samih Kuca; turkofilsko nastrojeni Kuci su ‘vjerovatno’ pomogli pasi da sastavi spisak zrtava. Da ne obrazlazem motive, jasno je… Markova knjiga je druga prica: pisao je na Medun i zavrsio samim krajem 19 vijeka. Zelio je da je stampa i dao je beogradskom knjizaru Djordjevicu da je on izda. Djordjevic je kao takvu nije mogao stampati (jer je crnogorski jezik na kojem je pisana bio nerazumljiv za srpsku citalacku javnost) i trazio je nekoga ko ce Markov jezik ucinjeti jasnim srbima pa ju je dao crnogorskoj politickoj izbjeglici u Beogradu – Tomu Orahovcu, zakletom neprijatelju Crne Gore i din Petrovica a odanom slugi Karadjordjevica koji je i umetnuo dio koji je danas protivnicima CG i najmiliji. Tomo Orahovac je bio majstor falsifikata o CG i Petrovicima. Procitah nedje da se za njega znalo rec da je napustio Crnu Goru da se vise nikad u nju ne vrati. Zauzvrat, bio je spremni da obeca srpskom vrhu sve sto je vrh (Karadjordjevici) zeleo da cuje – i da to jos naplati. Procitah da je znao mjesecno da ubere zaradu vecu od godisnjeg prihoda crnogorskog ministra.
Ti si Mašo, nafam se / nedje na drugom mjestu, od kada si ovu gomilu budalaština napisao, proklet da si!
Похара Куча је зачетак стварања црногорске нације и потирања помирења племена, које је успоставио свети Петар Цетињски. Треба упутити резолуцију скупштини и означити Похару Куча као геноцид. Разлог је убијање беба, жена, стараца. Још се проналазе дечије лобање. Дуго сам био против признавања црногорске нације, коју је Ђилас прогласио 1 маја 1946. године у Борби, па се накнадно покајао о казао нешто што је свака беба некада знала, да су црнорци само Срби и ништа више. Треба да се идентификују по злочинима и по ничему више, почев од Похаре Куча, силовања и убијања у Подострошким пећинама, под Балдаћијем убијање скупштинама велике Подгоричке скупштине, злочина почињених у Лијевим скретањима и до Зиданог Моста, на Голом Отоку, раздвајања Србије и Црне Горе, признавања квази државе, увођења санкција Русијии, измишљање језика,цБоже опрости цркве и нације и мноштво других непочинстава. Немамо ми ништа са савезницима усташа и италијанског и осталих окупатора, завршивши са Нато злочинцима.
podiže ga kuč žrtvama prije no opštinske vlasti mirku 🙂 e svaka čast! milije mi vijesti nije bilo skoro 🙂
aj dabogda i referendum za odvajanje brda da dozivimo. jedna drzava, dvije glavne opstine – kuci i vasojevici
NEMA ISTINITIJEGA SPOMENIKA OD OVOGA U CIJELU DRŽAVU! BRAĆO KUČI PRAŠTAJTE!
Nikada crnogorcima oprosta biti ne smije.
Нека што смо опстали, но смо и опростили. И тим срцем пуним данас вам не дамо да зидате обелиске Миркашу Петровићу на сред Подгорице. Његош је, вели, геноцидан, а Миркаш није. Срамото незнавена црногорска! Подвићете реп тамо ђе вам је најтоплије, на овај, онај или на наш начин, кужници прокужени црногорски.
Колико истине и љубави има у овој једноставној реченици.
A nastavak glasi `crn ti obraz ka ti sto jesi`.
Prvi put čujem za ovo. Ali znam za neke druge događaje, krvave kao i ovaj. Svaki put kad uđem u Hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, i vidim ga ikonopisanog na medaljonu sa lijeve strane Hrama povraće mi se. Treba ga prekrečiti, on nije uspio da bude ni čovjek a kamoli svetac.
Neznanje je karakteristika crnogoraca.
Stvarno je vrijeme da raščistimo sve što je u našoj istoriji i krenemo dalje, bez obožavanja vođa ni prošlih ni sadašnjih. Ja o knjazu Danilu nijednu lijepu riječ nisam čula, a najgnusniji je događaj ispod Ostroga gdje mu ni svetac nije mogao biti razlog da se zaustavi.
Udri crnogorče na Srbina, samo nemoj na braću Hrvate i Albance, ista ste vjera, isti ste narod, ista ste vlast, ista vam je istorija