Насловна Друштво Споменица за три деценије архијерејске и 25 година митрополитске службе

Споменица за три деценије архијерејске и 25 година митрополитске службе

4
ПОДИЈЕЛИ

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско–приморски и Егзарх најсветијега пећкога Трона г. др Амфилохије Радовић навршио је 2015. тридесет година архијерејске и двадесетпет година митрополитске службе на Цетињском трону.

Прослава јубилеја Његова Високопреосвештенства још је у живој успомени код свих многобројних поштовалаца слављеникових, који су у истој ма на који начин учествовали. Она ће остати у њиховој трајној успомени као радосан доказ о томе, колико се у нашој Православној цркви цијене заслуге заслужних.

Високопреосвећени слављеник примио је о данима прославе тридесетгодишњице архијерејске и двадесетпетогодишњице митрополитске службе велике, видне и дивне знаке пажње, љубави и уважења, како из помјесних цркава, тако и са разних страна свијета. Поменути знаци пажње тако су топли и искрени, а многи од истих толико значајни, да би се погријешило кад би остали неприбрани у једној цјелини, у једној књизи, ради трајнијег и лакшег сјећања и ради чувања у виду примјера и подстицаја за све, који имају воље, љубави и способности, да се ваљаним радом одужују својој Православној цркви, сваки на положају, које му је Провиђење одредило.

То и јест сврха ове књиге, ове Споменице, у којој су сређени и прикупљени сви главнији знаци поменуте пажње.

Књига садржи сљедећа поглавља:

Предговор
Биографија Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског и Егзарха најсветијег Пећкога трона г. др Амфилохије Радовић

Прослава јубилеја

– Свечана духовна академија

– Света архијерејска Литургија

– Поклони поводом јубилеја

– Наставак прославе јубилеја

Честитке поводом јубилеја
Писање медија (штампаних и електронских) поводом јубилеја
Бесједе
Признања добијена разним пригодама
Поговор

Као што смо на почетку рекли, разлог објављивања Споменице јесте прије свега то што се кроз прослављање јубилеја Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија на најљепши начин пројавила љубав Цркве Божије према овом неуморном трудбенику и архипастиру словесног стада Великога Архијереја Христа. Други разлог је био педагошки – надамо се да ће подсјећање на протекли период живог живота и бујања овог рукосада Божијег, ове мјесне Цркве Божије, Митрополије црногорско-приморске, под мудрим и самопрегорним пастирским и архијерејским руководством Митрополитовим, све нас подстакнути да будемо бољи и достојнији његови ученици, да и нама као и њему ништа не буде претежније од истине и правде Божије, пројављене у овом свијету кроз саможртвену љубав Јагњета Божијега закланога за живот свијета, како он то воли да каже.

3 Final SPOMENICA OMOT krive Copy 1 301x409 Споменица за три деценије архијерејске и 25 година митрополитске службе

Радујући се и гледајући добре плодове, не смијемо заборавити ни оно што у овој споменици није показано, а што се само може наслутити из бесједа и честитки упућених Митрополиту Амфилохију у част – ону чашу жучи коју је заједно са чашом меда испио наш Митрополит у својој Црној Гори.

Протеклих двадесет пет година су обиљежене и многим неспоразумима и неразумијевањима, па и отвореним антагонизмом и прогонима. Најважније од њих бисмо овдје ипак поименце поменули:

– Подношење кривичне пријаве државном тужиоцу против митрополита Амфилохија од стране једног броја његових племеника, 2003. г, јер је на достојан начин похранио земне остатаке њиховог заједничког претка војводе Богића Морачанина (+1487) у новосаграђени манастир Светих архангела у Прекобрђу;

– Подношење захтјева од стране Вишег државног тужилаштва у Подгорици 2011. за покретање прекршајног поступка против митрополита Амфилохија, јер је „дана 06, 13. и 18. јануара 2011. године у Подгорици и Бару, на јавном мјесту, говором, повриједио национална и вјерска осјећања грађана, на начин што је 06. јануара у Бару испред Храма Светог Јована Владимира приликом обраћања православним вјерницима на церемонији полагања бадњака, проклињањем свакога ко би се усудио да сруши цркву Свете тројице на Румији…” У најмању руку као да је Митрополит црногорско-приморски требао да благосиља оне који се спремају да руше свете храмове, по угледу на њихове претходнике који су 1972. г. разорили цркву Св. Петра Цетињског и Његошеву гробницу на Ловћену;

– Управа за заштиту културних добара Црне Горе поднијела је кривичну пријаву Основном државном тужилаштву у Даниловграду 2014. г. против Митрополије црногорско-приморске и митрополита Амфилохија због сумње да су починили кривично дјело оштећења културног добра манастирског комплекса Острог, и том приликом је констатовано да се изводе радови којим се, како су навели, нарушавају културно-историјске вриједности манастира. Вјероватно су у Управи за заштиту културних добара мислили да су Митрополија црногорско-приморска и митрополит Амфилохије требали да сачекају да се усљед ерозије тла прво сруши црква у којој је кивот са моштима Св. Василија Острошког да би се потом добиле потребне дозволе за хитну санацију…

Оваквих примјера неразумијевања и сличних недаћа са којима се сусрео наш Митрополит у својој Црној Гори има толико да би се могла о томе написати посебна „споменица“. Али, да би се проблем у цјелини могао сагледати, она би морала обухватити и све оно што су комунистичке власти чиниле у покушају да спријече да једна, по нашем мишљењу изузетна личност дође на трон Светог Петра Цетињског 1990. г.

Као закључак саме се намећу ријечи Владике захумско-херцеговачког Григорија:

„Пошто је изабран за Митрополита црногорско–приморског, на сопственој кожи је искусио оне библијске ријечи: „Нигдје није пророк без части до у постојбини својој и међу родбином и у дому своме“ (Мк. 6, 4)… Пророк је одувијек несхваћен али је поштован и ничије уши, сем оних који их затискују, не могу а да не чују његову ријеч. Није ли наш данашњи слављеник управо такав – несхваћен а ипак и итекако поштован и његова се ријеч чује и слуша? Пророке су убијали одвајкада, на разне начине – поругом, покудом, гоњењем и разним смртима – а они се никад нису плашили, док су се други њих прибојавали. Митрополит Амфилохије се никада није уплашио. То га је учинило, у овом свијету страха и кукавичлука, магнетом привлачним за уплашене и растужене које радо прима под своја орловска крила слободе.“

Приређивач Споменице је Јован Б. Маркуш, издавачи: Митрополија црногорско – приморска и ИИУ СВЕТИГОРА, Уређивачки одбор: Притопрезвитер – ставрофор Обрен Јовановић, архимандрит Методије Остојић, притопрезвитер – ставрофор Гојко Перовић, презвитер Анђелко Боричић, протођакон Игор Балабан и јерођакон Јустин Мреновић;лектур и коректура: Ивана Јовановић; фотографије: Драган Николић, Јован Д. Радовић, Иван Рашовић, Зоран Тричковић,Сергеј Забијако, Хаџи Жељко Кешељевић и Јован Милошевић.

Дизајн и компјутерска обрада материјала: Проф. мр Мирко Тољић и Срђан Салат, штампа: Ротографика – Суботица, тираж: 1000 ком.

Уз књигу је приложен и ДВД документарног филма „ДОСТОЈАН“ који је режирао протопрезвитер Никола Пејовић.

(Извор: сајт Митрополије црногорско-приморске)

4 КОМЕНТАРИ

  1. 2
    0

    Neka si proklet Risto Radovicu na vjekovi vjekova.

    I neka te u Carstvu Nebeskom vaskrsne onaj koji je glava tvom judejsko masonskom savezu svetskih crkasva i svih jeresi na kugli zemaljskoj u koje na kurvanjski nacin drzis nas narod i nasu Crkvu, protivnmo ucenju tvog duhovnog oca svetog Ave Justina, kod kojeg te je udba tako dobro inflitirala, ne bi li ti kasnije preko toga digla rejting, da sto bolje unistis srpsku Crkvu.

    Bog neka ti sudi!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here