Спомен комплекс у знак сећања на жтрве геноцида, окупације и ратних злочина

Радна верзија Закона о Установи спомен-жртве, популарно названог Закон о Старом сајмишту, предвиђа проглашавање спомен комплекса на подручју некадашњег Старог сајмишта у Београду и има за циљ трајно сећање на жртве геноцида, окупације и ратних злочина.

То је први корак ка обележавању последњег необележеног великог логора у Европи, у ком је током Другог светског рата живот изгубило преко 18.000 људи од којих више од 6.000 Јевреја, близу 200 Рома и више од 11.000 Срба.

У њиховом историјском сећању, како се у закону наводи, ово место страдања има узвишено значење. Установа ће бити проглашена за просторно културно-историјску целину и стављена под посебну заштиту као подручје посебне намене. Простираће се на 16,85 хектара, просторни план донеће Народна скупштина, а план детаљне регулације Скупштина Београда.

„Ради испуњавања дужности трајног памћења и спомена праведних и херојских жртава геноцида, окупаторског терора и ратних злочина, овим законом се проглашава Установа спомен-жртве, која на територији Града Београда, на левој обали Саве, обухвата подручје некадашње Бежанијске баре, односно Београдског сајма, названо Старо сајмиште,“ гласи за сада почетак радне верзије Закона о Установи спомен-жртве, преносе Вечерње новости.

Нови закон, који је радна група управо завршила, и који тек треба да прође Комисију и све остале државне инстанце, дефинише појам геноцида, као и ко је одговоран за геноцид над Србима, Јеврејима, и Ромима.

У радној верзији закона наводи се да су за геноцид над српским народом одговорни НДХ, Немачка и њени савезници и помагачи, између 1941. и 1945, на подручју окупиране Краљевине Југославије.

За Холокауст, одговорна је нацистичка Немачка са савезницима и помагачима, баш као и за порајмос (геноцид над Ромима).

Логор је формално био на територији НДХ, али је до пред крај рата власт над њим имала искључиво немачка окупациона власт. После маја 1942, када су Јевреји побијени у душегупкама, у Прихватни логор Земун, како му је било ново име, затварани су махом Срби, али и страни заробљеници, саопштио је Беоинфо.

Било је и четника и комуниста, заробљеника са Козаре, људи који су масовно хапшени јер су живели поред пруга на којима су вршене диверзије. У овом логору страдало је укупно више од 18.000 људи, а кроз њега је прошло између 30.000 и 40.000 мученика.

Делатност Установе спомен-жртве биће архивска и музеолошка, научноистраживачка, наставно-образовна, информативна и издавачка, као и молитвена и меморијална. Средства ће бити обезбеђена из буџета.

Оног тренутка када Србија буде дефинисала овај простор као меморијални комплекс, и када се реше имовински односи (то јест експроприше земљиште), држава ће моћи да конкурише код страних фондова за финансије, а интересовање су већ показале САД, немачки и израелски фондови.

Први човек Комисије за Старо сајмиште, владика Јован Ћулибрк, потврдио је за Новости да је реч о радној верзији закона.

„У току је писање образложења закона, после чега ће текст бити прослеђен Комисији, а затим ће ићи у даљу процедуру. Мислим да је посебно важна преамбула, у којој су дефинисани основни злочини над сва три народа. Она је уједно и свечовечанска и довољно везана за оно што се дешавало током рата на простору Старог сајмишта каже за владика Јован.

И градски менаџер Горан Весић задовољан је зато што ће се коначно Старо сајмиште одредити као спомен-комплекс трајног памћења и подручје посебне намене.

„Овај чин представља круну двогодишњих напора Града Београда, владике Јована и министра Александра Вулина, да Сајмиште коначно буде достојно обележено као место страдања Срба, Јевреја, Рома и других антифашиста. Усвајање закона убрзаће решавање имовинско-правних односа, расељавање свих правних и физичких лица која се налазе у овом комплексу, омогућиће да пројекат финансира и Република, а не само Град“, истиче Весић.

Чињеница је да међународна заједница показује велико интересовање за Сајмиште и да позитивно оцењује све што је последње две и по године урађено.

Весић подсећа да је први пут урађен попис свих правних и физичких лица која се налазе на Сајмишту, утврђен правни основ по коме бораве тамо и почело расељавање. Град је потпуно раселио централну кулу, а свим правним и физичким лицима која су имала уговоре о закупу понудио алтернативне локације. Расписан је и тендер за идејно решење уређења централне куле.

Установа спомен-жртве састојаће се из већ постојећих, само реконструисаних павиљона, у којима ће бити смештен посебан меморијал за сваки од три страдала народа, а музејска поставка ће бити и у централној згради. Посебно је занимљиво да је ово први пут од Другог светског рата, после – Поклоне Горе, у Русији, да ће јеврејска заједница поделити меморијал са неким другим народом, што показује међусобно поштовање за све жртве, наводи Беоинфо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: