Спољнополитичка криза Вашингтона

Сваке године у САД појављује се све више проблема око формирања спољне политике. Један од разлога за то је неспособност Американаца да процјене реално стање ствари на међународној арени и свој ресурс утицаја на ситуацију. Председнички мандат Обаме може да буде класични примјер.

Ових дана предсједник САД поново је припретио Русији санкцијама. То се десило пошто је Владимир Путин опозвао из Савјета Федерације своју молбу да му се дозволи коришћење оружаних снага земље на територији Украјине. Москва је показала очигледну мирољубивост, чак на штету својим сопственим дугорочним интересима. Али то није убједило Барака Обаму. Вративши се питању санкција он је показао патолошко неповјерење према Русији, својствено америчком политичком естаблишменту. Ипак бизнис-елита САД, по свему судећи, придржава се друге тачке гледишта.

Привредна комора САД и Национана асоцијација индустријалаца (НАИ) планирају 26. јуна да с правом рекламе објаве у The New York Times, The Wall Street Journal и The Washington Post упозорење о томе да нове санкције против Русије могу негативно да се одразе на америчке раднике и бизнисмене. Једини резултат додатних санкција биће истискивање америчких компанија са стрних тржишта и уступање комерцијалних могућности фирмама из других земаља, сматрају експерти. Како сматра директор за међународне пројекте Института за националну стратегију Јуриј Солозобов:

„Сада није хладни рат. Мада је Русија и тада могла да добија технологије двоструке намјене преко Аустрије и Финске. А у отвореном свијету Русија може да узима било какве дјелове из земаља Југоисточне Азије, све технологије, између осталог и суперсавремене, које се испоручују чак у САД за производњу ракета. Антируске санкције немају смисла. У то пакету који је намијењен Русији нема ријечи ”енергетика”. Зато што енергетске санкције значе аутоматски штету Европи у висини од трилион евра, већ ове зиме. То је, наравно, повољно по САД ради формирања зоне слободе трговине са слабим партнером. Али ЕУ схвата да је тако бацају на колена.

Индикативно је да антируски курс као дио спољне политике САД не подржава 60% Американаца. И број скептички расположених Обаминих суграђана стално расте. За све је крива тотлна спољнополитичка криза на Капитолском брегу: Русија, Украјина, односи са западноевропским партнерима — уз ове проблеме сада је придодат и Ирак, чија проамеричка влада нашла се на ивици војног пораза од екстремиста који су неочекивано заузели низ великих градова и значајни део територије земље. У цјелини, неуспјех се осјећа буквално у свим правцима, истиче предсједник Центра за стратешке комуникације Дмитриј Абзалов:

„Обамине позиције су врло слабе. Њега виде као ”хромог патка”. Свијет се у последње вријеме промјенио. Стасали су самостални регионални фактори, који су способни на самостални дневни ред, диктиран њиховим сопственим интересима, а не спољним пројектима. Без обзира на оштре изјаве, контакти са Москвом не прекидају се у Западној Европи. Антируски курс економски је несврсисходан. Расту проруска расположења. На националном нивоу билатерални дијалог са Русијом постаје значајнији од коалиционих пројеката. Обаму није тешко схватити. Али његове изјаве слабо су повезане са оним што се реално дешава у међународној политици.

У савременом свијету који се нагло мијења, ситуација захтјева флексибилности и проницљивост у односима са пријатељима и противницима. Напротив, политичка линија заснована на примјени силе постаје све мање погодна и оправдана. Обама не жели или не може то да примјети. Слични став је за њега постао озбиљно оптерећење које му смета да се разабере и спроведе у живот реалну и ефикасну спољну политику.

Сергеј Дуз

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: