Насловна Поглед ШОС: “Шесторка“ постаје “осморка“

ШОС: “Шесторка“ постаје “осморка“

0
ПОДИЈЕЛИ

На самиту шефова држава-чланица Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у Ташкенту, којем присуствује и руски председник Владимир Путин, биће коначно завршен процес пријема Индије и Пакистана као пуноправних чланица у ту организацију. То значи да ће „шесторка“ ШОС-а сада постати „осморка“.

Организацију ће сада чинити око половине светске популације, три највеће и најмоћније земље Евроазије, и четири нуклеарне земље.

У Ташкенту би требало да буде размотрен и захтев о пријему Ирана, а у рад организације желе да се укључе и Сирија, Египат и Израел. Те земље су предале захтев за добијање статуса посматрача.

Јерусалим је последњи који је предао захтев за прикључење, док су Дамаск и Каиро то учинили још прошле године.

Руски председник је поновио у Ташкенту да након решавања нуклеарног проблема и укидања санкција Ирану, нема никаквих препрека за укључивање Техерана у састав ШОС-а.

„У овим условима није само питање постизања споразума о иранском нуклеарном програму довео до поновног разматрања чланства Ирана у ШОС-у. Постоје и други предуслови за то. Конкретно, то је амбијент који су створили најјачи чланови те организације — Русија и Кина. Русија је у условима избијања кризе са Западом и САД због украјинског питања почела да гради и шири своје везе са регионалним савезницима на Истоку. Ми смо постали сведоци јачања односа између Русије и Кине, а такође у оквиру разних савеза билатерални односи Москве и Техерана су за Русију постали посебно значајни. Са друге стране, у последње две-три године распламсао се територијални спор између Кине и САД због Јужнокинеског мора. Због тога Кина ставља акценат на савез са регионалним кључним играчима. Генерално говорећи, питање чланства Ирана у ШОС-у је у сфери интереса неколико земаља-чланица“, каже за Спутњик експерт за проучавање Евроазије, члан Научног савета Техеранског универзитета Хамидрез Азизи.

Према речима Азиза, када је Иран предавао захтев за чланство, његов циљ је био стицање стратешког партнерства као противтежа Западу.

„Али, сам ШОС је показао да му таква позиција није својствена. С обзиром на то да Иран има веома добре доносе са Русијом и Кином, кључним играчима ШОС-а, у економској, трговинској, политичкој, војној сфери, као у и другим сферама, ранији разлози за прикључивање ШОС-у више нису актуелни. Иран и без тога може у пуној мери да развија успешну сарадњу са Москвом и Пекингом“, додао је он.

Тренутно ту евроазијску политичку, економску и безбедносну организацију, основану 2001. године у Шангају, чине — Русија, Кина, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан.

ШОС је био замишљен као регионална структура — после распада Совјетског савеза Русији и Кини је било важно да се земље Централне Азије не претворе у зону нестабилности. Вашингтон је, међутим, оштро критиковао тај савез држава квалификујући га као нову „војну алијансу“ у Азији. Бела кућа у то време није уважавала образлагања оснивача ШОС-а, посебно Москве и Пекинга, да је ШОС створен ради борбе против „три зла“ у Централној Азији — тероризма, сепаратизма и екстремизма.

„Борба против тероризма је увек била важан правац сарадње у оквиру ШОС-а. На почетку главни циљ организације је био борба против три зла — тероризма, сепаратизма и екстремизма. ШОС је формирао сопствену антитерористичку структуру, више пута су одржане заједничке антитерористичке вежбе, што је имало важну улогу у сузбијању та три зла. Не би требало потцењивати улогу ШОС-а у размени обавештајних података и обуци војника антитерористичких јединица. Сматрам да ће борба против тероризма и даље остати један од приоритета ШОС-а“, каже за Спутњик професор Кинеског универзитета комуникација Јанг Мјен.

На састанку ШОС-а у Ташкенту и руски председник је говорио о потреби повећавања капацитета регионалне антитерористичке структуре ШОС-а и убрзавања припреме конвенције ШОС-а о борби против тероризма. Он је такође истакао потребу обнављања антинаркотичке стратегије ШОС-а и писање програма за њено спровођење.

Према Путиновим речима, државе ШОС-а треба да активизирају рад у борби против тероризма који долази са територије Авганистана.

Он је додао да је потребно да се ради на сузбијању производње и промета наркотика, као и да се помогне Авганистану у економском препороду. 

Москва је више пута упозорила да је ситуација у Авганистану и даље напета и да „има тенденцију погоршања“.

Помоћник руског председника Јуриј Ушаков раније је казао да се број наоружаних екстремиста у Авганистану процењује на око 60.000 људи, међу којима је и 10.000 припадника ИГИЛ-а, терористичке групе забрањене у Русији и низу других земаља.

Неки руски експерти сматрају да ШОС, иако није војна организација, има велики војни потенцијал и да би у будућности могао да постане нека врста „анти-НАТО блока“. Они додају да је такав сценарио могућ уколико земље ЕУ у наредним годинама не успеју да се ослободе америчке хегемоније.

Неки експерти наводе и да интервенција САД у Авганистану 2001. године нема везе ни са талибанима, ни са терористима, већ да су Американци у тај регион ушли како би заузели стратешко место између Русије и Кине и ширили свој геополитички утицај.

Америка је својевремено, ради останка у региону, затражила статус посматрача у ШОС-у, али је била одбијена. Aли упркос томе САД су и даље остале у региону који обухватају земље-чланице ШОС-а.

Међутим, руски председник Владимир Путин је, уочи своје сутрашње посете Кини, подвукао да „партнерство Русије и Кине има важан значај не само за регионалну безбедност, већ за читав свет у целини“.

ПОДИЈЕЛИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here