Сокуров: Срби никада нису подржали Русе

Руски редитељ Александар Сокуров, добитник награде ФЕСТ-а Београдски победник за допринос филмској уметности, изјавио је данас да Руси сматрају Србе браћом, али да Србија никада није подржала Русију ни у једном њеном конфликту.

„Руси су наивни и у свим људима желе да виде браћу. Поставља се питање да ли је Србија икада помогла Русији? То се никада није десило, ни у политици, ни у историји и не треба бити у заблуди“, рекао је Сокуров у разговору с новинарима на Међународном филмском фестивалу ФЕСТ.

Он је рекао да се о братству Србије и Русије не може говорити, јер је историјска и политичка чињеница да Србија није подржала Русију ни у конфликту са Чеченијом, ни са Грузијом, нити у било ком другом њеном сукобу.

Сокуров је рекао да ће се сукоб Русије и Украјине завршити лоше и да је то свима јасно, јер је Украјина „болест“ која је давно почела и има дугу историју и много различитих „обољења“ која су лечили многи „лекари“.

„Болесник је ипак био и остаће болестан. Русија и Украјина су две различите културе, два различита народа која живе један до другог и ту се не може говорити о братству“, рекао је Сокуров и додао да је за њега мржња Украјинаца према Русима увек била непријатно сазнање.

Прослављени редитељ критиковао је светске политичаре који, како је рекао, имају сиромашан речник и не умеју да се изразе на прави начин, а када треба негде да скрену настављају да јуре право, јер све мере у километрима, уместо у милиметрима.

„Људи не треба да гласају за политичаре, већ за хуманисте, али се то нигде у свету не дешава. Тужно је и лоше што политика заузима толико места у људским животима. Политичари су данас дехуманизовани и у својим главама имају ђубре, а не мозак“, рекао је Сокуров.

Према његовим речима, политичари су данас свуда у свету „инфицирани“ и више немају део мозга, а проблематично је и што историјско искуство никог није научило ништа и све што се данас догађа, већ се десило и сада се понавља.

Сокуров је рекао да је за њега велико изненађење да су његови филмови цењени у Србији, а како је додао, своју кинематографију не идеализије и признаје да у филмовима и раду има доста грешака, јер је увек био суочен са организационим, финансијским, па и политичким проблемима.

Он је рекао да су његов начин рада, мишљење и знање базирани на хуманости и европском, а не руском образовању друштвеног смера, као и на европској култури, иако је он по карактеру Рус.

„Када би ме неко натерао да се одвојим од европског дела, умро бих, не бих могао да живим само од руског кисеоника“, рекао је Сокуров, наводећи да су на његов опус утицали бројни европски и руски писци, уметници и филозофи, међу којима Дикенс, Џојс, Флобер, Чајковски и Хајдегер.

Организатори ФЕСТ-а припремили су омаж стваралаштву Александра Сокурова, а филмови ће бити приказани од сутра, 1. марта, сваке вечери до затварања ФЕСТ-а у Кинотеци у Узун Мирковој улици у Београду.

Александар Сокуров аутор је филмова попут „Фауст“, „Мајка и син“, „Отац и син“, „Други круг“, али и „Руска арка“, који је снимљен у једном кадру, без заустављања камере и без монтажног реза.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: