Соколско летовачиште Соколовац

Соколско друштво у Тивту је 28 јула 1935. заједно са четама Кртоли и Богдашић одржало годишњи јавни час у Кртолима. Друштво је приредило излет на плажу “Пржна” са целокупним чланством у свечаним одорама. Учествовала је музика морнарице.

По доласку на пристаниште “Око” кренули су сви учесници у поворци, са музиком на челу, кроз село где су били поздрављени од мештана. По повратку са плаже “Пржна” одржан је јавни наступ у Кртолима. Програм је пратила музика морнарице. Прво је говорио је старешина жупе Гавро Милошевић. На часу је изведено 12 тачака.

Начелница друштва Невенка Ковачевић увежбала је балет. (1)
Соколска жупа Мостар користила је заједно са жупом Цетиње плажу за таборовање на обали Соколовац код Траста-Пржна (Тиват). Ту је био одржан састанак делегата Соколских жупа Мостар, Цетиње и Сарајево 8. августа 1937. ради разраде програма рада у оквиру Соколске Петрове петољетке. Соколска друштва II окружја жупе Цетиње у присуству представника жупа Мостар и Сарајево, приредила су приредбу на плажи Соколовац. Сем сокола дошли су и њихови пријатељи из многих места Боке Которске. Учествовала је музика морнарице. Излетнике је дочекао славолук и село, пристаниште и плажа искићена заставама.

Док се омладина забављала, старији соколи су зборовали. (2) Жупа Цетиње била је подељена на 4 окружја од којих је 2 окружје са седиштем у Тивту обухватало Приморје. Друго окружје обухватало је 13 друштава и 24 чете : Тиват (2 чете), Котор (10 чета), Прчањ, Рисан, Кути, Зеленика, Јошица Ђурићи, Доња Ластва, Бијела,Ђеновић, Херцег Нови, Луштица, Морињ и Пераст. (3)

Соколска друштва из унутрашњости тежила су да летују на соколским плажама. Управа Соколског друштва Београд I решила је да од 15 јула до 15 августа 1939. летује на плажи Пржно, названој Соколовац у месту Радвићу код Тивта у Боки Которској. Плажа је била заклоњена од свих ветрова и погодна за купање деце и непливача. Могли су се приређивати врло често излети због добрих комуникација. Место је било погодно за снадбевање са намирницама и осталим потребама за соколско таборовање. Друштво Београд I је располагало са довољним бројем шатора за таборовања. На летовање су могли да иду само дисциплинирани чланови, нараштај и деца. Цена летовања за цео месец, са путним трошковима, била је 700 динара. (4)

Савез Сокола послао је 1939. Соколском друштву Тиват помоћ за уређење летовалишта од 30.000 динара. Тим новцем требало је градити бунаре и бараке. Половином јула требало је да стигну у летовалиште „Соколовац” око 250 чланова и чланица соколских друштва Београд I и Тузла. У „Соколском гласнику” сматрали су да када буде завршено уређивање, „Соколовац” је требао да буде једно од најуређенијих летовалишта за соколе на Јадрану. (5)

На иницијативу Соколског друштва Тиват и чете Радвићи, Соколска жупа Цетиње радила је да залив Пржна претвори у стално соколско летовалиште на мору. У томе је жупи пружена помоћ од војних и цивилних власти. Нарочито су јој помогли командант дивизије на Цетињу, генерал Варјачић и командант Боке Которске, генерал Арачић. Они су омогућили да се замисао спроведе у дело, да плажа, на самом улазу у заштитну базу ратне морнарице, постане гнездо сокола. Соколско друштво Тиват је откупило из својих средстава један комплекс земљишта на обали, и на њему подигло павиљон дугачак преко 20 метара, као почетак радова. Пројекте за павиљоне израдио је члан сокола Лах, морнарички капетан из Тивта, један од најагилнијих пионира у раду на изградњи Соколовца. Општина Радвићи, поклонила је Савезу Сокола један комплекс земљишта од око 10 хиљада квадратних метара, на којем су требали да се изграде стални павиљони од стране соколских жупа и друштава. Плажа је требала да постане зборно место сокола из свих крајева Југославије за време жарких летњих дана. Плажа Соколовца је била покривена најфинијим песком каквог је имао још једино Херцегнови. Соколовац је био плажа са дивним изгледом на отворено море. Залив је био ненасељен и одвојен од ближих већих насеља. Најближе насеље је било село Радвићи, удаљено 2 километра од Соколовца. Организатори су замислили да соколи проведу у Соколовцу за време летовања живот, који би се заснивао потпуно на соколским принципима, са свима соколским васпитним методама. Соколовац је почео као соколско летовалиште 17 јула 1939, када је дошло на летовање стотину београдских сокола, припадника друштва Београд I. Тога дана први пут је залепршала соколска застава у заливу Пржно, забелели се шатори и одјекнула песма „Соколском снагом свом…”.

Са оснивањем Бановине Хрватске 1939. прилике су се погоршале. Хрватски сепаратисти су тежили да Бока уђе у састав Бановине Хрватске. Иво Божиновић био је градски вијечник. Сепаратисти су од њега хтели да силом направе Хрвата. Због југословенства је био изложен претњама. По писцу чланка у листу „Дубровник” који га је лично познавао он им је поручивао да ће прије сунце на земљу пасти, него он издати Југословенство. Породица се бојала подметања пожара. Иво Божовић ишао је из Тивта као радник Поморског Арсенала са Блажом Матковићем, електричарем. На четвртом километру од Тивта, у правцу Тројице, по њиховом казивању, изненада их је напао Перо Матијевић са још једним другом. Божиновић је ранио нападача Матијевића. Животи нападнутих били су у опасности због југословенске заставе и исповедања југословенства. (7)

Соколско друштво у Тивту је заједно са четама Кртоли и Богдашић одржавало годишње јавне часове у Кртолима. Крајем тридесетих, на иницијативу Соколског друштва Тиват и чете Радвићи, Соколска жупа Цетиње радила је да залив Пржна претвори у стално соколско летовалиште на мору. Општина Радвићи, поклонила је Савезу Сокола један комплекс земљишта од око 10 хиљада квадратних метара, на којем су требали да се изграде стални павиљони од стране соколских жупа и друштава. Савез Сокола послао је 1939. Соколском друштву Тиват помоћ за уређење летовалишта „Соколовац” од 30.000 динара. Тим новцем требало је градити бунаре и бараке. У „Соколском гласнику” сматрали су да када буде завршено уређивање, По соколским плановима „Соколовац” је требао да постане зборно место сокола из свих крајева Југославије за време жарких летњих дана. Са оснивањем Бановине Хрватске 1939. прилике су се погоршале. Хрватски сепаратисти су тежили да Бока уђе у састав Бановине Хрватске.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: