Насловна Мозаик Соколски музеј у Београду

Соколски музеј у Београду

0
ПОДИЈЕЛИ

Да би очували сећање на борбе и жртве дате за слободу у Првом светском рату Савез Сокола Краљевине Југославије прикупљао је у међуратном периоду материјал за Соколски музеј.  Део прикупљеног материјала изложен је на Соколској изложби у згради Трговачке академије, приређене у оквиру Свесоколског слета одржаног  јуна 1930. у Београду. Изложба је била распоређена у шест сала, у којима су се могле видети соколске успомене, плакете и трофеји, плакати, литература и одличја сокола. Отворена је 25. јуна 1930. уз учествовање представника Савеза Словенског Соколства.  Изложбу је отворио I заменик старешине Е. Гангл истакавши : “ У овим дворанама, … сабран је и уређен материјал у речи, слици и скулптури, којега је Соколство на словенском југу сабирало и сачувало од 1863. године, …. . Због тога, што ту стоје документи наше тамне, а у светлу соколских идеала тако красне и сјајне прошлости – документи, које није писао, цртао и сабирао појединац, већ документи, на којима су радили читави родови, читаве генерације се старале о њима и тако писале историју нашег народа у доби ропства  и зависности за време слободе и самосталности. … Из далеке прошлости све до данас вије се једна једина  црта у хиљадама кривуља и кругова показивајући чежњу наших предака и савременика, како би сваки у своме подручју са употребљивањем  свих својих моралних и материјалних снага намакнуо своме народу то, што је замисао соколске идеје – идеале братства и слободе и пуно живо осећање непроцењиве вредности моралног и физичког здравља. …  Тако се све  ово около нас, свака слика, сваки кип, сваки венац и трака – све ово што видимо, што шутке говори и говорећи шути, сабира и расте у споменик народне снаге и славе, његових подвига, понижења, бојева и победа … Све нам ово прича и доказује, како је Соколство  увек одано и верно служило својим високим идеалима, како није никада клонуло, како је у свему  нашем раду,  у свем нашем настојању, у свима нашим подвизима бивала, јачала нас једна света и велика мисао, дајући нам снагу и наду, …

Нису сабрани овде сви трофеји из давних дана, многе је уништило и упропастило време;  а ово, што је овде, може нам бити на понос, јер убедљиво прича, да је наше Соколство поштено и верно вршило своју мисију. Када отварам ову соколску изложбу, гледам у духу пред собом дуги ред дворана, још тамних и празних. Ту ће доћи документи будућности.  … соколским музејем, којега ће саградити мишићи и срца будуће генерације  …”. (1)

kraljevski dvor u Beogradu 409x265 Соколски  музеј у Београду

У Официрском дому у Београду новембра 1932. отворена је Соколска изложба. Изложбу је отворио краљ Александар. Краља Александра и престолонаследника Петра  поздравио је Е. Гангл у име соколства. У свом говору је истакао : “ … С том соколском изложбом југословенско Соколство хоће да најдостојнијим начином прослави двадесетгодишњицу балканског рата и кумановске победе,”. Краљ је са неколико пригодних речи отворио изложбу. У том тренутку војна музика отсвирала је фанфару из опере “Либуша” од Сметане.  Влада Белајчић је краљу приказао соколске филмове и дијапозитиве. Краљ је разгледао карту Југославије која је представљала 25 соколских жупа и на којој је заставицама означено колико има друштава и сеоских чета. Карта је показивала да је Соколство продрло и у најзабитније село Југославије. Позориште лутака тузланске жупе привукло је пажњу престолонаследника. У име жупе Мостар краља је поздравио Миливој Јелачић.  На одељењу жупе Мостар била је изложена смртна пресуда Чеди Милићу, Сави Љубибратићу и Василију Гргићу. Такође била је изложена устаничка застава из 1875. На одељењу жупе Сплит краља је поздравио Мирко Бујић. Ту је краљ разгледао слике чланова који су као српски и југословенски добровољци погинули на разним фронтовима, борећи се против централних сила.  Одељење Поробљене Истре, Трста и Горице било је украшено далматинским народним тканинама које је послала Женска добротворна задруга у Книну с натписом : “Женска задруга у Книну поздравља Југословенске Соколе”.  У одељењу жупе Бања Лука краља је дочекао др. Стеван Мољевић. Биле су изложене :  оптужница о велеиздајничком процесу са оригиналним потписима 156 оптужених, оригиналне белешке државног тужиоца, три индекса с именима свих соколских родољуба и соколске литературе, плакат видовданског слета који је одржан у Бањалуци 1914. Изложена је устаничка застава “Петар Мркоњић” с Мркоњичевим ликом, предратна застава Сок. чете у Драговићу, ношње из краја и слика соколског слета 1910. у Градишци. У одељењу жупе Нови Сад изложени су били амблеми Српског сокола у Сремским Карловцима.

Prostorije Saveza Sokola 409x249 Соколски  музеј у Београду

Краљ се опростио са старешином др. Павласом. На одељењу жупе Сарајево поздравио је краља старешина жупе др. Воја Бесаровић. Била је изложена оригинална оптужница против др. Воје Бесаровића за велеиздају, 4 друштвене заставе и 19 четних застава. На одељењу жупе Тузла краља је дочекао Јово Петровић. На одељењу су биле изложене слике омладинаца националних радника тузланског краја од 1912 до 1914, и застава која је била развијена приликом слета у Тузли 1910.  Краљ је посетио одељење “Руског Савеза” где га је дочекао старешина Савеза Артаманов. На одељењу жупе Цетиње краља је дочекао Гавро Милошевић. Била је изложена жупска застава с Његошевим стиховима “Што се нешће у ланце везати”. Биле су изложене гусле на којима су били изрезани сви владаоци пре и после Косова, као и великани српског народа. Ту је била слика  из 1912. са слета Српске жупе у Приморју, слике са слетова, токе и душанка. На одељењу жупе Бечкерек краљ је разгледао пресуду мађарских судова, којом се осуђују на смрт соколски прваци Бранко Ролер, Славко Лаковић и многи други. На одељењу жупе Београд краља је дочекао Бранко Живковић. Приказан му је дрвени модел Соколског дома Београд IV (Чукарица) израђен од брата Капошварца.  Поред чланова владе присуствовали су отварању изложбе др. Коста Кумануди, председник народне скупштине, представник руске емиграције Штрандман, ректор универзитета др. Петковић, вицегувернер Народне банке Чингрија, као и представници националних и културних организација. Савезни просветни одбор организовао је у споразуму са управом београдске радиостанице  радиопренос свечаног отварања изложбе. Проф. Богољуб Крејчик  био је радио-известилац са отварања  изложбе. (2)  На изложби су били дарови и заставе које краљ Александар поклонио Савезу, жупама и  друштвима. Било је и одељење Војска и Соколство.  На одељењу жупе Бањалука била је изложено решење о распуштању Сокола, са потписом Потјорека.  На одељењу жупе Мостар биле су изложене “Слике из прошлости” Гимнастичког друштва “Обилић” у Мостару, старе заставе и амблеми Соколства.  На одељењу жупе Сплит била је изложена застава сплитског Сокола из 1893. Било је пуно слика погинилих и стрељаних националиста у Првом светском рату.  Жупе које још робују, представљене су по заставама Сокола у Пули, Горици, Идрији и Воловском-Опатији. На одељењу жупе Тузла била је изложена застава Српског Сокола у Брчком. (3)  На изложбу је реаговала италијанска штампа. У чланку “Италофобске манифестације на Соколској изложби у Београду” из листа “Коријере дела Сера”, који је пренео Соколски гласник  истакнуто је да кад се уђе на изложбу види се натпис “Не заборавите Истру”. Даље се истиче да су изложене фотографије “истарских мученика” по италијанима устрељених терориста у Италији ради њихове динамиташке активности. На карти Југославије опажала се највећа компактност соколских припадника само на италијанској граници. Заставице, завите у црно, постављене су над Горицом, трстом, Пулом и Задром. Поједини водичи долазећи до карте тумаче да  те заставице показују да још има браће коју треба ослободити, и да је циљ сокола да припреми њихово ослобођење. (4)

„Соколски гласник” из Љубљане пренео је чланак из листа “Prager Presse” о историјском значењу зграде у коме је тада било седиште Савеза Сокола Краљевине Југославије.  У чланку приказана је детаљно историја некадашњег двора.  Истицало се да је ту било проглашено уједињење 1.децембра 1918. и да је дом имао за Југославију исто значење као и Градска већница у Прагу за Чехословачку. Писац чланка је детаљно описивао све просторије  у кући Крсмановића, и истакао са коликим је пијететом одржавана и чувана та историјска кућа од стране сокола. Савез Сокола је по писцу схватио историјску вредност просторија свог тадашњег седишта. Нарочито је описао историјску дворану, у којој је било проглашено уједињење, затим краљев кабинет и остале просторије куће. Писац чланка је истакао, да су све собе богате драгоценим реликвијама, спомен-сликама и документима о развоју и историји Савеза Сокола. Међу драгоценостима налазили су се многи дарови чешкословачког сокола. Писац је завршио свој чланак констатацијом, да је у тим просторијама владао Тиршев дух. (5)

Део прикупљеног материјала изложен је у кући Крсмановића на Теразијама у Београду (зграда Протокола владе Југославије). Савез Сокола Краљевине Југославије отворио је почетком 1941. Музеј Народног јединства и Музеј Југословенског Соколства (6). Зграда је одабрана јер је престављала најдрагоценији објекат музеја. У тој згради проглашено је Уједињење 1. децембра 1918. Музеј Народног Јединства налазио се у великој дворани, у којој је проглашено Уједињење. Соколски Музеј налазио се у три просторије зграде. Осим тога, предње одаје служиле су за свечане соколске пријеме. У тој кући налазио се Краљевски двор од краја Првог светског рата, па до венчања краља Александра. Зграду је краљ Александар поклонио Соколима. До отварања музеја у згради се налазио Дом (седиште) Савеза Сокола Краљевине Југославије.

У Музеју Народног Јединства прикупљало се све што се у књижевности и уметности односило на развој југословенске мисли; сви предмети и слике које говоре о акту уједињења; књижница свих дела о југословенству. По узору на чехословачко Соколство Савез Сокола Краљевине Југославије прикупио је експонате за музеј и то : моделе и нацрте соколских домова, соколских споменика; Преглед соколских листова; Соколске одоре, оригинали за соколске плакате и соколске дипломе, заставе; Предмети који су подсећали на суделовање Соколства у борби за ослобођење и уједињење (Добруџа, Солунски фронт, Пивков батаљон); Докази о стрељањима Сокола за време Првог светског рата ; Успомене на знамените  личности (Стева Тодоровић, Владан Ђорђевић, Лаза Костић, Љуба Јовановић…); Слике које су симболисале Соколске идеале (Драгутин Инкиостри Медењак); Нацрти за соколске разгледнице, збирке (албуми) фотографија разних слетова, наступа, свечаних академија и јавних часова; Рад на неговању словенског братства и словенске узајамности; Соколски домови; Преглед рада Соколских сеоских чета; Географске карте са уцртаним жупама и друштвима. Нарочита пажња посвећена је припремама и борби за ослобођење и уједињење.  За Соколе су радили уметници који су се трудили да створе национални стил у уметности : архитекта Момир Коруновић, Драгутин Инкиостри Медењак, браћа Настасијевићи, …. У чланку “Соколски музеј ” од др. М. Ковачића дају се упутства за прикупљање предмета за соколске музеје. Писац је делио соколске музеје на 1) Савезни, 2) жупске и 3) месне. Савезни је прикупљао предмете из целе државе, жупски предмете са подручја жупе, а месни је ограничен на место рада соколског друштва или ако један град има више соколских друштава онда заједнички музеј соколских друштава тог града. Једна од смерница била је “Што се на изложбама излаже, то спада у соколски музеј”. На питање зашто соколски музеји писац одговара : 1) да се предмети драгоцени за соколску историју не изгубе, они су извор за соколског историчара; 2) утврђују соколску свест, странцима пружају прилику да упознају важност и величину соколске организације; 3) у пограничним крајевима они ће бити доказ да су ти крајеви доиста наши и да су све време били наши. (7)

Због уредбе о забрани одржавања зборова у земљи, није било могуће одржати главну годишњу скупштину Савеза Сокола па је 8 и 9. јуна 1940. одржана пленарна седница управе Савеза Сокола. У оквиру сарадње сокола са осталим организацијама основан је Савет родољубивих и витешких организација. Заседање пленума Савезне управе у свечаној дворани Савеза Сокола  9 јуна 1940, отворено је заклетвом свих чланова управе, положеном у духу соколске  приправности и народно-одбрамбеног рада, којом су се заветовали, да ће све дужности вршити најсавесније и неустрашиво, ма каква им опасност претила,  и ма какве тешкоће наишле, за њих или за целину.  Заклетва је положена у историјској дворани у којој је проглашено уједињење 1918. У дну дворане, изнад председничког стола, била је постављена велика слика краља Петра II, а под њом попрсје краља Александра, окићени државним заставама и цвећем. Док су сви учесници седнице стајали, ушао је у дворану барјактар, са савезном соколском заставом, а за њим савезни начелник Ковач, носећи краљев мач, дар краља Александра, за победнике на савезним утакмицама. У свом говору Белајчић је истакао сву озбијност времена, у којем су живели и императивну потребу решености сваког сокола, стави у службу отаџбине, и да се посвети њеној одбрани. Први се заклео др. В. Белајчић, положивши руку на краљев мач, а затим је пољубио савезну заставу. После тога, су положили заклетву, скупно, остали чланови пленума. Полагали су руку на краљев мач и љубили заставу. (8)

Савез Сокола Краљевине Југославије је дворану уједињења у свом Савезном дому на Теразијама држао отворену за посетиоце 1 децембра. За успомену на тај дан посетиоци су могли да купе посебне дописне карте  са нарочитим жигом и текстом: „Поздрав из историјске дворане, у којој је Првог децембра 1918 године, проглашено Уједињење и Ослобођење … Београд, 1 децембра 1940”. Истог дана соколи су продавали књижице из Соколске народне библиотеке „Велико завештање” и  „Речи Јована Цвијића”.(9)

Од раног јутра долазиле су групе посетилаца. Њих су у дворани уједињења дочекивали соколи и соколице у одорама и тумачили им појединости. Посетиоци су разгледали „колевку” Југославије, слушајући обавештења о томе, где је стајао регент Александар, а где делегати Народног већа и остале историјске личности као што је био Љуба Јовановић. У дворани је била велика слика краља Петра II и биста краља Александра, а по зидовима слике св. Саве, Штросмајера, Вука Караџића, … . Уз карте,  књижице „Велико завештање” и  „Речи Јована Цвијића”, посетиоци су тражили свечани Прводецембарски број  „Соколског гласника”. Међу посетиоцима је био велики број сокола из  Београда и околине, а такође и осталих грађана. Дошли су и људи из најудаљенијих села. Упркос хладном времену, и  снежној мећави, од 8 сати изјутра па до 9 увече, прошло је кроз дворану преко 3.500 посетилаца. (10)

Савез сокола био је забрањен од 1941. Соколи су били изложени прогонима од стране окупатора и усташа. Старешина жупе Загреб Отон Гавранчић као и мноштво сокола убијен је у Јасеновцу. Старешина жупе Нови Сад Игњат Павлас страдао је у рацији у Новом Саду. Старешина жупе Мостар Чедо Милић убијен је у пивском манастиру.  Музеј у згради Протокола  је постојао до ослобођења Београда октобра 1944. Члан Старешинства Савеза Сокола Југославије Слободан Ђорђевић  истакао је да за време окупације просторије музеја нису оштећене. У  октобру 1944. група омладинаца провалила је врата зграде и упала у просторије музеја. После пљачке спалили су музејске експонате у дворишту зграде Крсмановића. (11) Јован Вања Петровић истакао је : “На жалост, у време окупације 1941-1944. године, окупатори и неодговорни Срби разграбили су или уништили оно што је прикупљено. На жалост и после рата било је уништавања архивске грађе.”(12)

Савез Сокола Краљевине Југославије је у међуратном периоду прикупљао експонате везане за историју борби за ослобођење у којима су учествовали као добровољци чланови сокола. О соколским изложбама и музеју писала је и страна штампа. Заседање пленума Савезне управе у свечаној дворани Савеза Сокола  9 јуна 1940, отворено је заклетвом свих чланова управе,  којом су се заветовали, да ће све дужности вршити најсавесније и неустрашиво, ма каква им опасност претила,  и ма какве тешкоће наишле, за њих или за целину. Заклетва је положена у историјској дворани у којој је проглашено уједињење 1918. Савез Сокола је дворану уједињења у свом Савезном дому на Теразијама држао отворену за посетиоце на Дан Уједињења 1. децембра. Соколски музеј је отворен 1941. када се земља нашла пред искушењима Другог светског рата. У музеју су били заставе, слике, библиотека и архива. Соколски музеј постојао је до октобра 1944. када је група омладинаца спалила музејске експонате у дворишту зграде Крсмановића. Соколи су обновили свој рад 1992. и од тада настоје да обнове Соколски музеј.

Саша Недељковић,  члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here