ИН4С

ИН4С портал

Смрт Медитеранца

1 min read
Карта је била дио стратегије: поморски народи чували су је у тајности. Земље које нису дале службени положај картографији не биљеже великих поморских потхвата. Добра посада брода, која дуже плови заједно, кадра је створити властити дијалект.

Медитеран, фрагмент (Фото: Н. М.)

У чашу са стопом сипао сам медитеранског вина до пола. Онда сам у вино исциједио неколико капи лимуновог сока. Тако ме научио отац да чиним, јер је тек онда вино трополушо.

Умро је Предраг Матвејевић, велики Медитеранац. Подигао сам чашу према карти Свијета изнад радног стола, у правцу Средоземља. Збогом, Мештре од пера.

Матвејевић је написао „Медитерански бревијар“, ремек-дјело преведено на „све“ свјетске језике. С докторатом на Сорбони, био је доживотни почасни потпредсједник Међународног ПЕН-а у Лондону. Премда рођен у Мостару прије 85 година, научио нас је „да се Медитеранац не рађа, него се Медитеранцем постаје“. И да се „народи разликују и по томе како називају море, колико имају имена за њ, како се њиме служе“. И да се „обале дијеле на оне које су крштене и оне које то нису“. И да нико „не познаје цијели Медитеран“, гдје „поетика скромнога још није сачињена“, и гдје „тијело стари брже од духа“. Матвејевић је дефинисао Медитеран, због чега је и кићен широм свијета ловоровим вијенцима.

У сред стађуна од обалних карневалских фешти, које су по Матвејевићу „на разним странама задавали бриге и власти, и вјери, и закону“, јавио сам оцу да је великан преминуо. У томе је било извијесне дозе црног хумора, јер је мој отац – најстарији заливски фризер, човјек који је шишао чак пет генерација из појединих фамилија, и који је бријао Ива Андрића – под старе дане постао човјек из вица, који за разлику од других људи који руке перу три пута дневно, то чини четири пута: прије доручка, ручка, вечере, и послије какве сахране. У малој средини сви се знају, и ред је изразити саучешће ближњима. А њих се сабрало подоста током 73 године живота мог оца. Сваки пут када се сретнемо, а то је двапут седмично, упознаје ме с новитадама: „Умро је Ђуро К. Знаш ли да је умро Филип З? Данас је спровод Трипу Ш…“ И сад, иако је жива енциклопедија многих бококоторских породичних линија и крвних веза, отац ме позвао и упитао: – Извини, ко је тај Матвејевић? Јесам ли га знао? – искрено забринут да би можда могао прескочити дужност која се на пјени од мора подразумијева, те не отићи на саучешће фамилији.

До срца ме гануло то што је отац био спреман да оде и изрази саучешће породици Матвејевић.

До краја листа, нека се ређају свевременске мисли упокојеног познаваоца географије за коју су стари мудраци сматрали да се протеже докле расте маслина…

»Је ли сјеверна граница Медитерана црта до које иду Сефарди?

»Приморци се међу собом разликују по саму односу спрам мора; једни подижу куће уза њ, други се одмичу од њега да не изгубе чврсто тло под ногама.

»Више је зноја проливено у крчењу падина за винограде него за подизање пирамида. Лоза је старија од повијести Медитерана. Гдје год је било лозе и вина, било је уљуђености и умијећа, лудости и пјесништва. Трагедија коју је у виноградима проузрочила филоксера једна је од највећих Медитерана – домовине трагедије.

»Смоква преузима и продужује медитеранску међу тамо гдје сустаје маслина.

»Карта је била дио стратегије: поморски народи чували су је у тајности. Земље које нису дале службени положај картографији не биљеже великих поморских потхвата. Добра посада брода, која дуже плови заједно, кадра је створити властити дијалект.

»Јерусалим, средиште свијета по кршћанском учењу, светиште је Медитерана.

»Националност је често била колебљива на Медитерану.«

Нека ти је, велики Медитеранче, лака земља као перо маслине.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

20 thoughts on “Смрт Медитеранца

  1. Obrazovan i pametan čovjek, upregnut u ratno-huškački propagandni koitus sa gadostima i trvijalnostima smrti i ljudske propasti, je glupak!
    Kada je jednom poslije sio pod maslinu, čitao je sebe tuđeg!
    Na stranici pod brojem 247. Mediteranskog brevijara, pisac se zgrozio sebe čitaoca!
    Onoga, što se mimo pisca, da ga za ništa pitao nije, bavio jeftinom i opskurnom ratnom propagandom!
    Kada je spustio knjigu u krilo, pogleda odsutnog, zamišljen pisac pognute glave, ni slutio nije kako lijevo u daljini pri moru, jurodivo Sunce siluje školje!
    Vidio nije, pa da dojavi Liberasionu kako su Srbi silovali 100.000 nevinog hrvatskog školja!!!
    Da je samo manje dešperantan bio, mogao je.
    Mogao je! Kao onda, mogao je da vidi zločeste Srbe! … I školje da vidi.

  2. Идох јуче на Гугл и. нажалост, нађох неколико чланака покојног Предрага Матвејевићат у Либерасиону у истом духу. У једном од њих чак упоређује Сарајево током босанског рата са Стаљинградом!.Errare humanum est… али ипак то је одвећ. Но оставимо за сада, опет према оној латинској de mortuis nihil nisi bonum.

    1. Sta ces Komnene,moras se odje pravdat ovcama ,djikanu i avetinjama,a pjesnistvo trpi.Dok ti upoznas svijet kako su srbi patili (ovo malim slovom ,jer je ipak to vizantijska sekta),Matvejevic i ale predavase po Rimu i Sorbonama.Dok si ti junace branio vaskoliko srbstvo,oni su tretirali evropsku kulturnu degradaciju trijumfalno. I srbo opet ispastahu.Je li vrijedjelo guslat ,dobri Komnene?

  3. Da spustim pricu na tvrdu zemlju, posto nijesam knjizevnik, nego sam dobar u racunu (i praksi) kuda zrno treba da prodje (daj Boze nikad ne trebalo). Propaganda o silovanjima 100000 muslimanki je bila ponovo pokrenuta 1999, kada se govorilo o kopnenoj intervenciji NATO. Valjda su mislili da ce biti lakse ratovati ako ubijede svoje vojnike(i generale) da ce ratovati sa vojskom koja je spustenih gaca. Svoje gace smo cvrsto drzali na sebi a svoje M-76 spremne i ociscene pri sebi. Metka nijesmo opalili jer kopnene intervencije nije bilo. Ali se nijesmo ni krili u Cetinjskom hotelu u policijskim uniformama koje je Milo propisao. Morate me razumjeti zasto ne dam ni tursku paru za erudiciju Matvejevica, a neka mu je laka zemlja taman koliko pero masline sto Nikola rece.

  4. Ih!
    Da išta zna ovo papuča, znao bi da Matvejejević, erudita, bez svake sumnje, još i odveć pronicljivi protagonista hrvatskog političkog background-a, nije nikakav veliki pisac!
    A đikana je bilo i biće!
    Nikad gubitnika!!!

  5. Шта ово двоје, aletheia i vpapic хоће?! Није покојни Матвејевић био светац већ, бар у овом случају који истиче Комнен Бећировић чији би одговор вредјело имати у преводу, велики грешник. Amicus Plato sed amica veritas

  6. Bravo Nikola, odličan tekst o velikom piscu koga ćeš ti nadam se deboto naslijediti… Mediteran, a Srbi još i više, trebaju takve pisce i takve ljude. A vas je sve manje, za razliku od raznih „komnena“ i „đikana“ kojih ima i kojih će vazda biti. „Matvejevići“ i „Malovići“ su nam zlata vrijedni zbog toga što jedini mogu da im objasne kako biti Srbin ili biti Mediteranac ne znači biti gubitnik, neshvaćen, prokazan, neobjavljen, neostvaren… Zato Meštru neka je vječna slava a tebi Nikola svaka sreća i samo naprijed!

    1. Ti jos nisi ukapirao,biti Srbin znaci biti prokazen ,neshvacen,unesrecen.Vise ste zla nanjeli vi okolni tzv Srbi Srbiji ,nego sto ona ,jadna moze podnijeti.Sta se uradilo od Novog Sada,Beograda ?A gosn Malovica volim procitati,iako se ne slazemo politicki ,slazemo se da ja citam njegove mediteranske price i da mi se svidjaju.

  7. Kao i svaka budaletina, ništa razumjelo nijesi!
    I nemoj ti da braniš meštra od nas, kako ga niko za ništa optužio nije!?
    Tamo đe svi jednako misle, tamo ne stanuje Nikola!
    I skini tu crvjenu pionirsku, loše ti stoji.
    Odavno biše kada ono Srbi nijesu smjeli da misle.
    Božem Aletheia!?
    Tuđim krštena!

  8. Bravo Nikola – odlican tekst o velikom piscu. Treba ostaviti ove male ljude, komnenene, dji(l)kane i ostale, da u ovom tekstu, gdje se, prvi put, ne pominjue „srpstvo“ – nalaze utjehu u svojoj mrznji i osvetoljubivosti. Da parafraziram Njegosa „Nacionalizam je car zla svakojega, a i piće najslađe duševno, kojijem se pjane pokoljenja nacionalista i rasista“.

  9. Jeste, tokom rata u Bosni besnela je propaganda kako su Srbi silovali i do sto hiljada muslimanki!
    I stvarno, kako je jedan tako visoki intelektualac kao sto je bio Matvejevic, mogao da prihvati jednu tako nisku pricu i razvije je u jednom od najtiraznijih francuskih glasila ?!

  10. Koliko mi znanje francuskog dozvaljava, tekst Komnena Becirovica daje zaista poraznu sliku Matvejevecivog angazovanja u hajci na Srbe. Doduse humanum erare est,… ali ne toliko!;

  11. I više od jedne sjenke, neka mu je Bogom prosto, vječni mu mir!
    Smiren nije bio pametni, dok je Srbe opadao širom svijeta!
    Bez svakog razloga pametnome piscu, znao je i da krupno slaže!
    Dva je brevijara pod miškom nosio, da jedan svjedoči istinu, a drugi laž.
    Kao i svaki drugi čovjek, pisac!
    Koji je znao više istina, mnogo više o istini, eto, laž mu o Srbima zasmetala nije!
    Nesavršeni čovjek. Pisac! Mediteranski o Mediteranu, o koječemu još.
    … “ Nacionalnost je često bila kolebljiva na Mediteranu.“
    Kao i sve drugo, mirsko. Kolebljivo i nepostojano.
    U čovjeka, na više voda. Čovjeka, najbliže moru.
    Još svašto čovjeku, dok sedi pod maslinom, pada na um!
    Lijen i dokon čovjek pod lijenim Suncem Mediterana, teretan!
    Tek kad zađe u lozu, “ stariju od povjesti Mediterana „, opameti. Progleda!
    U redovima kalemova, one najstarije divlje loze. Kudijen su jednom davna prolazili Argonauti u potrazi za zlatnim runom!
    Tu je i ovaj pisac, između mnogih baš i on, tražio svrhu i smisao.
    Daleko stizao, ako je i lažno svjedočio o Srbima.
    Na Mediteranu stizao dalje od geografije. Na Mediteranu.
    Na pupku svijeta!
    Svudijen stizao, đe gođ mu se htjelo.
    … Još i o tome pisao!

  12. Поштовани Никола Маловићу, жао ми је што морам да вам противречим тим прије што радо читам ваше текстоиве на нашем ИНС порталу, али није баш све свијетло у биографији вашег Медитеранца, како испада из вашег му омажа. Чак постоји један постопук недостојан човјека од савјести и истине, какав је био, према вама и Балши Брковићу прије неки дан у Вијестима, Предраг Матвејевић, поступак за који свакако не знате па, ево, да вас обавијестим.
    Наиме Предраг Матвејевић се у једном моменту југословенске драме придржио хајкачима на српски народ односно на Србе у Босни, тврдећи у свом чланку Шекспир у бившој Југославији у дневнику Либерасион од 12 јуна 1997 да је војска генерала Младића пратикује масовна силовања муслиманки у Босни, како је мјесецима урликала антисрпска пропаганда из западних медијских јазбина каква је била новина Либерасион. Шта више, писао је у свом чланку да се ћерка генерала Младића, Ана Младић убила зато што није могла да поднесе злочин почињен од стране свог оца заузимањем Сребрнице у јулу 1995: Иако се она убила 24 марта 1994, дакле шеснаест мјесеци прије ослобођења Сребрнице!
    Сочинио сам одговор Предрагу Матвејевићу под насловом Вишевјековни грађански рат у Босни, али је срамотни Либерсаион одбио да га објави па сам га објавио другдје као што можете видјети на овом линку
    http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/colonnes.html
    Наравно ово је само је једна сјенка над ликом Предрага Матвејевића и свакако нека му Бог душу прости.

    1. Pravi odgovor provincijskog kompleksasa profesoru Matvejevicu.Ili pravi odgovor srbskog soviniste jugoslovenskom kosmopoliti.Pjesnicki atavizam gospodina Becirovica sazdan od toga sta se zbilo srpskom i samo srpskom narodu ,dostojan jednoj polici knjiga u crnogorskoj zabiti odgovara Matvejevicevoj kosmopolitsko – mediteranskoj elegiji.Erudicije su „priblizne“,ovaj guslar sa temama turskih kazamata i lazne mitologije vizantijske ,odgovara „Liberasionu“ i brani kasapljenje muslimana,(valjda ,po njegovom misljenju isto srba) i Matvejevic koji komunistickog apatatcika Mladica ,sa jasnim sadistickim crtama ,iznosi pred javnost i upozmava svijet.Cus ,Becirovic,mislim Becir …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *