Шминкање мртваца

Пише: Ана Лукић

У сусрет локалним изборима у Никшићу

Свима који су и мало у политици, сасвим је јасно да се приближавају локални избори у Никшићу.Почињу да се шминкају путеви, предсједникопштине се не скида са тв екрана режимске телевизије, а почело је „васкрсење“ многих уништених предузећа. При свему томе маште им не фали, најновије „васкрсење“ долази у свјетски познато предузеће „Металац“ . Како је славодобитно најављено у режимским медијима, број запослених у овом колективу ускоро са четрдесет треба да се попне наседамдесет.

Да посјетимо, након годину дана поново су покренуте машине никсићког Металца, захваљујући чешкој фирми „Термоцхем“, а са њима су покренута и стара обећања о производњи, запошљавању, улагањима, опоравку, бољем животу и остале устајале и зарђале фразе којима ових дана режимски медији контаминирају етар. Очигледно је у граду под Требјесом у току покушај „васкрсавања“ бабе и њеног новог преображаја у „невјесту“, по коју ће, ако је вјеровати „свадбарским“ најавама, доћи 30 „сватова“ – радника више.

Авантура са Металцем траје и траје…„Металац“ је 2004. године продат мариборској фирми „Метална Нова“, у власништву Горана Младеновића, за 450 хиљада евра. Назив предузећа тада је промијењен у „Монтавар Металац“.

Предузеће је у том периоду запошљавало стодвадесет радника, што је драстично мање од времена највеће славе овог предузећа када је радило широм планете до хиљаду и по.

Младеновић је 2012. продао матичну фирму и под окриљем „Металца“ формирао нову компанију „Метална Монтавар инжењеринг“. Иако је Влада власнику Металца гарантовала за кредит од милион ипо евра, он није исплатио дуг радницима.

Генеза пропадања Металца посебно боли, због генезе његовог некадашњег успјеха и значаја који је имао. Металац је више година био присутан на свјетском тржишту. Достигао је број , као што смо рекли од хиљаду и по радника, док данас ради свега четрдесет радника, а има у плану до Нове године да их буде седамдесет. Да није смијешно било би жалосно. Својим квалитетом и радом ова фабриканекад извозила је пећи за жељезаре у Њемачкој, а преко 70 кранова из ове никшићке фабрике ради у свјетским лукама од Барселоне, Малте па до Абу Дабија. Произвели су нафтне платформе које се налазе у Сјеверном мору. Такође, успјешно су испоручивали и хидромеханичку опрему за хидроцентрале Мостарско Блато – БиХ и Авче Словенија, као и хидрауличну оплату за бетонирање тунела на путевима у Црној Гори, а учествовали су и у реализацији пројекта моста Порт Милена у Улцињу.
Владина политика, мотивисана краткорочним профитом појединаца, хронично лишена одговорности према радницима, довела је ово предузеће као и многа друга на руб пропасти. Играње са судбином радника Металца и њиховим породицама, за посљедицу је имало огромно социјално незадовољство које је резултирало у низ радничких штрајкова и другим очајничким покушајима да се извуку из социјалног безнађа у које их је гурнула неодговорна владина политика.

Браћа Грим, која су написала неке од најпознатијих бајки на свијету, не би могли својом маштовитошћу досегнути бајковитост политике ДПС-а, који тако сликовито скоро три деценије народу прича и пише једне исте бајке, само ликовима даје друга имена, прикривајући на тај начин суморну реалност и економско-социјалну пустош коју су остављали за собом након својих катастрофалних приватизација. Усљед тих приватизација, у већини фабрика се потпуно оправдано – више протестовало и штрајковало, него радило. А умјесто конкретних политичких и економских рјешења, нуђена су само нова – стара обећања.

Тако и сада, три мјесеца пред локалне изборе у Никшићу, ДПС на отварање предизборне пијаце, планира да на свом пијачном штанду, изнесе старе производе, а сиромашним радничким породицама понуди нову, лажну наду, којој је као и осталим њиховим обећањима,давно истекао рок трајања. Макар за оне, који и даље размишљају својом главом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: