Случај ПМФ: Сламање отпора

Након вишемјесечних сукоба са руководством Природно математичког факултета (ПМФ), Ректорат Универзитета Црне Горе је увео принудну управу и на овој универзитетској јединици.

Почетком овог мјесеца деканици Жани Ковијанић-Вукићевић је истекао мандат, а професору Стевану Шћепановићу који је са већином гласова Вијећа ПМФ-а добио изборе за декана није допуштено да преузме дужност. Није био по вољи ректорке Радмиле Војводић. Она је умјесто Шћепановића на чело ПМФ-а поставила бившег ректора УЦГ Предрага Мирановића.

Иако је ово преседан, јер се до сада није дешавало да није потврђен мандат декану неке универзитетске јединице, којег је изгласало Вијеће факултета, нови в.д. декан Мирановић каже да је све по закону и Статуту УЦГ. У супротоном он ,,никад не би прихватио дужност која му је повјерена“. То што ступа на дужност противно вољи већине својих колега који су се гласањем на Вијећу изјаснили, није пресудно, битно је да закон није прекршен.

Наставнички кадар на ПМФ-у је оцијенио да овај потез представља својеврсно увођење диктатуре на државном универзитету, а Шћепановић је оцјенио да је поништавање одлуке за избор у декана ,,преседан и шамар не само ПМФ-у, него и цијелој академској заједници“.

Сликовито је и образложење Управног одбора УЦГ због чега није потврдио избор Шћепановића за декана. Наводно он није добар примјер студентима: ,,Предложени кандидат Стеван Шћепановић својим научним референцама, односно непостојањем истих, те небирањем у више академско звање на лични захтјев, не може бити примјер млађим колегама за интензивнији научни рад, нарочито не на великом и научно продуктивном факултету какав је ПМФ“, пише у коначној одлуци УО, против које није могуће изјавити жалбу, а коју је потписао предсједник УО Душко Бјелица.

Да је Бјелица примјер, управа УЦГ је показала када га је у септембру поново изабрала за предсједника УО. То што је током претходног мандата, по оцјени Уставног суда, незаконито уводио принудне управе на појединим факултетима помогло му је као препорука за реизбор.

Шћепановићу се спочитава да је ,,током тимског рада у процесу реформи УЦГ, био неконструктиван и изван нужног академског духа“.

Шћепановић је ово образложење УО оцијенио ,,крајње увредљивим“. Наглашавајући да је за ванредног професора изабран у редовној процедури, те да према закону за декана може конкурисати и неко ко је, нижег академског звања, доцент. О својим стручним референцама је истакао да је први Црногорац који је стекао докторат из рачунских наука, те да се усавршавао на Московском универзитету Ломоносов.

Поред професора, најновијом демонстрацијом силе управе УЦГ, запрепаштени су и студенти ПМФ-а. Они у допису, који потписују студенти Петар Ђерковић и Мато Канкараш и још 38 њихових колега са ПМФ-а, наводе да ,,више има смисла укинути Вијеће факултета него изигравати демократију на овај начин“. Питају се која је сврха постојања Вијећа ПМФ-а и подсјећају на претходни шамар вијећу тог факултета од стране управе УЦГ.

Прије пола године избио је сукоб између ПМФ-а и Ректората јер је велика већина професора и студената сматрала да је за УЦГ оптималан модел студирања 4+1+3, у Ректорату су одлучили да форсирају и уведу модел 3+2+3. И то на силу.

А сила у изведби двојца Војводић-Бјелица је дјелотворна: на почетку процеса реакредитације УЦГ, од 18 факултета – 12 се изјаснило за модел студирања 4+1, а само шест за 3+2. На крају, након бројних притисака, иза модела 4+1 остао је једино ПМФ.

Аргументи професора са ПМФ-а гласе да они имају обавезу према студентима који уписују факултет да њихова диплома вриједи на тржишту рада, а да је једино валидна и препозната она након четворогодишњих студија. Представили су и анализу, направљену према подацима Завода за запошљавање, која говори да оглашених мјеста за лица са заврше-ним трогодишњим студијама на ПМФ-у готово да нема – трогодишње основне студије нијесу препознате на тржишту рада. С друге стране, по-треба за професорима, првенствено математике и физике, вишеструко је већа од понуде.

А ту потражњу убудуће би могли да попуне студенти са премијеровом Универзитета Доња Горица (УДГ), будући да се у исто вријеме када се на ПМФ-у уводи модел од три године, на УДГ-у отвара студиј математике и физике у трајању од четири године.

,,Универзитет, то су студенти, професори и факултети, док је Управни одбор универзитета тијело које треба да ради на успостави што боље међуфакултетске сарадње, и синхронизованог али не диктираног развоја. Ми се као студенти и слободни грађани Црне Горе оśећамо увријеђено и постиђено положајем у који је доведена институција факултета, којој се пријечи слободан развој, као да јој није намјера да изњедри оспособљен и образован кадар који ће унаприједити Црну Гору и црногорско друштво у културном и научном погледу“, закључују студенти у своме допису.

Дио професора ПМФ-а је свој став о овоме казао још прије пар мјесеци, када су закључци округлог стола одржаног на ПМФ-у били да је на УЦГ ,,уведена класична диктатура, владају једноумље и искључивост, а свако ко слободно изражава своје ставове непожељан је и осуђен од челника УЦГ“.

Управа УЦГ утјеривање своје воље правда неоходним рерформама. Аутономију признају само себи, а ко другачије мисли против је реформе и дио је ретроградних снага. Дијалога на УЦГ одавно нема.
Предраг Николић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: