Насловна Политика Случај Марковић, потрага за досијеима

Случај Марковић, потрага за досијеима

0
ПОДИЈЕЛИ

Radomir Markovic 01 Случај Марковић, потрага за досијеима

Одлука о помиловању бившег шефа ДБ-а на председнику Србије. Негативан став министра правде Николе Селаковића формално не обавезује председника, који сам одлучује да ли ће некога помиловати, кажу правници. Још се не зна да ли постоје досијеи чијим је објављивањем, како је саопштила Комисија за истраживање убистава новинара, претила супруга Радомира Марковића.

Министар правде Никола Селаковић није се сагласио са захтевом бившег шефа Државне безбедности Радомира Марковића да буде помилован. Правници кажу да ни тај став, нити мишљење Комисије за помиловање, формално не обавезују председника Републике, који на крају сам одлучује да ли ће некога помиловати.

Специјални тужилац тражи од БИА да провери информације, које је у разговору са члановима Комисије за истраживање убистава новинара, изнео Марковић. Од Безбедносно-информативне агенције затражено је и да, уколико пронађу, одузму 15 тајних досијеа која је спомињао некадашњи начелник ДБ-а.

Пре евентуалне одлуке о помиловању своје оцене о том захтеву дају суд, затворска управа, Министарство правде и Комисија за помиловање. Министар правде Никола Селаковић каже да се његов став о питању Марковићевог помиловања не разликује од мишљења суда.

„То је негативно мишљење, односно негативан став према том питању. Руководио сам се управо оним што је наведено и у осуђујућој пресуди. Дакле, када је реч о изузетно тешким кривичним делима која и те како утичу на јавно мњење на опште стање свести у Србији, о кривичним делима која указују на мрачне и тамне делове наше прошлости, мој став ће бити такав“, каже Селаковић.

Професор Правног факултета Милан Шкулић каже да сва та мишљења и оно што се даје као нека врста препоруке или става, има и одређени, искључиво морални утисак на председника.

„Формално га не обавезује, али у основи председник води рачуна да то практично узме у обзир“, објашњава Шкулић.

Комисија за помиловања недавно је одлучила да њен председник Оливер Антић разговара са Радомиром Марковићем. Када га је посетио, пре три месеца, бивши шеф ДБ-а му се, каже Антић, пожалио да је у његовом случају направљена правна грешка.

„Направљена је грешка у смислу ретроактивне примене закона која је неповољнија по мене, а то по закону не може. Тврдио је и тврди да је за дело за које је кажњен могуће бити кажњен са 15, а не са 40 година, на шта сам му ја одговорио да то није у надлежности Комисије, да је то у надлежности тужиоца и врховног касационог суда“, каже Антић.

Бивши начелник Државне безбедности осуђен је на 15 година затвора због учешћа у убиству Ивана Стамболића и атентата на Вука Драшковића у Будви и на 40 година због убиства четири функционера СПО-а на Ибарској магистрали. Правници кажу да Законик о кривичном поступку дозвољава да осуђена особа добије статус осуђеног сведока сарадника, али да постоје изузеци.

„Тако нешто није могуће за лице које је организовало организовану криминалну групу као ни за лице које је правоснажно осуђено на 40 година затвора. Ствар је тумачења, таман када би се та казна евентуално и умањила, он би био правоснажно осуђен. Дакле, ја мислим да он не може бити никакав сведок сарадник ако говоримо о конкретном лицу“, каже професор Шкулић.

Још се не зна да ли постоје досијеи чијим је објављивањем, како је саопштила Комисија за истраживање убиства новинара, претила супруга Радомира Марковића. Она је изјавила медијима да нема таква документа.

Против Марковића и његових сарадника из ДБ-а у прошлој деценији вођен је судски поступак у којем су правоснажно ослобођени оптужби да су неовлашћено изнели досијее из тајне службе после петооктобарских промена. Реч је о информацијама о личностима из политичког и јавног живота, опозиционарима из времена власти Слободана Милошевића.

ПОДИЈЕЛИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here