Насловна Издвојено Вријеме је

Вријеме је

0
ПОДИЈЕЛИ

Памтим једну реченицу. Не постоје тешка и лоша времена, постоје само тешки и лоши људи који се као каква епидемија намноже у неким временима. Вријеме мојих предака ништа није било боље или лошије од садашњег времена. Вјерујем да се и мој отац исто као и ја сада, некада у свом времену питао шта му се дешава и има ли то све скупа неки смисао?

Схватио сам да тек када све прође разумијем шта су урадили људи а шта нељуди? Као испод воде размишљам, заробљен искушењима која ми се свакодневно намећу. Не посједујем перспективу да разумијем шта ми се дешава. Заправо да ли гријешим када овако радим и живим? Сјећам се да ми је једном отац казао да не жали ни за чим што је урадио у животу, али да жали за оним стварима које није умио или није стигао да направи. Волио бих да и ја једног дана исту реченицу могу поновити мојој дјеци. Жалим само за оним што нијесам направио.

Наше вријеме, вријеме садашње Црне Горе, вријеме је тешких али и истовремено лаких људи. Тешких да схвате како живе, а лаких да прихвате лажи и обмане које нам се намећу. Сјај и богатство далеких европских излога, шарена је лаж којом којом нам покривају њихову случајну милостињу од које живимо и ријалити шоу нашег живота. Умишљени ауторитети господаре лаковјерним поданицима користећи и стимулишући наше најгоре карактерне особине и наше несрећне подјеле. Понекад мислим да нас наша власт третира као гомилу дављеника са потонулог брода. Наши властодршци су на неком сплаву и ето ми остали треба да смо им захвални што нам држе главу тик изнад воде. Што нам дају зараде на кашичицу. Што нас пуштају да живимо поред њих дајући нам привид бољег живота. Давите се грађани копно је на видику. Сопствени интерес су прогласили за интерес Црне Горе. Лаку ноћ Црна Горо ма гдје била, ја те имам само у сновима.

Често помислим да осим тога што радимо на црно и за минималац, да нам је и живот исто такав. На црно живимо за минималну срећу. Обећавају нам еуроатлантске интеграције али нас од нове године чека поскупљење струје, горива, смањење плата и ко зна што још. Сјећам се да у неким ранијим временима када би власт хтјела да уведе неку непопуларну мјеру, приказивала је широким масама прво преко ТВ-а партизанске филмове. Да види народ како се некад живјело и гинуло. Поучен том аналогијом вјерујем да ће негдје у јануару наредне године почети суђење терористима. четницима и двојици Руса. Да видимо од чега су нас наши господари ружичасто спасили. Кога онда брига за поскупљења и укидање Уговора о раду на неодређено, да добијамо отказе лако и безболно. Безболно по господаре и њихове слуге. Боже мој, укидање тих уговора о раду за стално тражи Америчка привредна комора, а Американци треба да нас приме у НАТО. НАТО ће да нас спаси од сваког зла на овом свијету и мала је то жртва наспрам чињенице да ћемо бити модерни робови у њиховој држави Црној Гори.

Намјерно пишем држави, а не земљи. Земља је моја. Власт је њихова.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here