Славиша Чуровић: Ко је и како води, Подгорица се добро држи

МОНИТОР: Након 13 година поново сте ангажовани у вашем матичном позоришту ЦНП-у – Шекспирова Бура. Какви су утисци?

ЧУРОВИЋ: Сјајни. Редитељ Пројковски је злато театра па смо и ми са њим досегли скоро звјездане висине глуме. Вратио сам се у своје позориште које сам отварао 1997. године са још двадесет колега на позив Банета Поповића, за чији таленат сам већ утрошио лијепих ријечи и знао сам да тај таленат разумије позориште и мене у њему, па сам се зато са задовољством одазвао позиву. Неке драге колеге сам опет видио на сцени и радио са њима – Мирка Влаховића, Николу Перишића, Банета и остале. Неке сам тек упознао и вјерујем да су ме талентом купили – Момо Оташевић, Бурић и Марко Тодоровић. Пун сам лијепих утисака.

МОНИТОР: Црногорско народно позориште је након застоја кренуло са запаженом продукцијом. Како оцјењујете рад ЦНП-а?

ЧУРОВИЋ: Рекох да институције треба да воде људи који то знају да раде и који то желе. Погодили су са довођењем Поповића на мјесто умјетничког директора ЦНП-а и резултати су одмах видљиви. Замислите да су погодили са свим осталим, не би имали протесте, такозване ,,државне“ ударе, мајке на улици, синове на бироу, опозицију ван парламента, а власт ван памети. Али овај свијетли примјер је само изузетак који потврђује правило да они који су потрошени не могу никада водити ништа како треба. На жалост, агонија се наставља и ја јој краја не видим. Зато уживам у раду у позоришту, а ван њега гледам само своје двориште у Горњој Горици и више ником ништа не доказујем.

МОНИТОР: Бивши директор ЦНП-а Јанко Љумовић, унапријеђен је у министра културе. Како то коментаришете?

ЧУРОВИЋ: Што горе радите то вас више награде, тако видим унапређење горепоменутог човјека. Тако је у сваком непотизму, у нивелаторској култури која има за циљ уништавање мисаоног човјека и свођења на кока-колу и хамбургер. Али такви се шепуре, живе у становима које добију, не у онима које зараде, путују на наш рачун, а провинцијализам који око себе шире не виде. На крају и сами повјерују у бајку да смо сви глупи и да ништа не видимо, јер макар у култури нема оних који ,,смију уста расклопити“. Пошто ево ја смијем, бићу њихово стално подсјећање на лаж у којој живе.

МОНИТОР: Градоначелник Стијеповић недавно изјави да Подгорици не треба позоришта као Лењинграду.

ЧУРОВИЋ: Лењинград је имао четрдесет позоришта, али ми од комунизма нисмо одмакли, па је исто је ли Лењинград или Петербург, јер ми имамо исту власт још од када је Стаљин био жив. Вјерујем да смо рекордери по томе.

МОНИТОР: Један сте од ријетких културних дјелатника који је јавно говорио о закулисним радњама у националном позоришту. Како оцјењујете садашње стање у култури, има ли каквих помака?

ЧУРОВИЋ: Јесам побиједио и опет ћу. Они који су водили културу више се, макар о ЦНП-у не питају. Довољно су га девастирали да смо се једва опоравили, и опорављамо се још. Сада су прешли на уништавање Универзитета и како видим то успјешно раде. Увијек добију мандате да нагрде све што је ваљало, а крећу из најбољих намјера, као у оној причи о паклу. Али за њих је све по Сартру: ,,Пакао, то су други“. Сада су прешли на обесмишљавање слободе која се и твори на Универзитету. Када нам сервирају пар генерација уплашених од себе самих онда ћемо констатовати да су побиједили. Против тога се треба борити свим средствима јер слобода мора да се брани као и право на мишљење, бескомпромисно и до краја. У култури је стање као и у држави. Удар само што није почео, али се тражи онај ко ће све осмислити. Пошто га нема, нема ни културе. Ето, такво је стање.

МОНИТОР: Почетком јесени напустили сте Главни и Извршни одбор Демоса, због неслагања са листом за посланике. Међутим, остали сте одборник у Скупштини Подгорице. Какви су утисци након свега, што се политичког ангажмана тиче?

ЧУРОВИЋ: Извршни и главни одбор Демоса сам напустио јер не подносим непоштовање, диктатуру и потцјењивање. И даље вјерујем у ту идеју, оснивач сам Демоса, али немам енергије за даље упуштање у политику. Вјероватно је тачно да људи који размишљају емоцијама не треба да се баве политиком. Требало је пуно разочарања и четрдесет година да напуним да бих то схватио. Остао сам одборник, јер ми то нико није поклонио, па немам шта коме да враћам. Гласаћу како буде гласала опозиција и толико од мене. Даље бављење политиком је за мене завршена прича. Да помогнем неком да промијенимо власт да, али да кидам себи живце више не.

МОНИТОР: У прошлом интервјуу Монитору изјавили сте да је Подгорица постала духовна провинција. Је ли се ту што мијењало, како Вам из одборничких клупа изгледа брига о главном граду?

ЧУРОВИЋ: Ко је и како води, Подгорица се добро држи. И даље чува ореол духовне провинције. Ништа се није мијењало сем људи који руководе, а систем остаје исти. Рекао сам давно, и стојим иза тога, да док се систем не промијени не може ни култура да се мијења. Што се тиче мог погледа из одборничких клупа, он је суморан. Жао ми је што немамо телевизијске преносе па да видите како изгледа руковођење Главним градом. Скуп оних који траже привилегије, живе од њих, а ми то видимо и не можемо да спријечимо. Жеља да се ради постоји, то сам рекао и градоначелнику, али осим жеље треба имати знања.

Све изгледа као једна потемкиновштина са покојим свијетлим примјером. Битних концерата нема, три године Градско позориште није мрднуло од темеља, народ се завађа ,,вртањем“ споменика раздора и тако у круг.

ЧУРОВИЋ: Прошле године сам снимио три дугометражна играна филма, два краткометражна, двије серије и направио двије улоге у позоришту после дуго времена. За једног бунтовног човјека, прилично. Ове године имам договор за двије серије и филм, па док не потпишем уговоре да не малеришем. Оно што радим сваки дан и нашта сам посебно поносан је рад на Арениспорт И коментарисање бокса. Осим борби које радим уживо, поносан сам на 91 епизоду боксерских класика. То је 450 најбољих мечева у историји, урађено на јединствен начин. Радим на најбољој телевизији у региону, имам најбоље колеге и најбоље уреднике, и власнике. То је слобода рада о којој сам сањао. Нажалост од ње не могу да живим па морам и да глумим.

(Монитор, Предраг Николић)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: