ИН4С

ИН4С портал

Скривена историја: Муслимани у четницима – са Дражом за краља

Дража са муслиманима и Американцима

Muslimani cetnici3

Мало људи на простору бивше Југославије зна да се у четничком покрету у току Другог свјетског рата против фашизма, а заједно с Драгољубом Дражом Михаиловићем, борио и значајан број муслимана.

Историјске чињенице показују да је у редовима Југословенске војске у отаџбини био и знатан број муслимана, посебно на подручјима Источне Херцеговине, Сјеверне Босне и Србије.

Југословенска војска у отаџбини се борила за политичку опцију обнове краљевине Југославије након рата као демократске политичке творевине, а против тоталитаристичког фашизма тако и против једноумног комунизма.

Потребно је напоменути да је уочи Другог свјетског рата једна струја југословенских муслимана нагињала Хрватима и она ће потом подржати НДХ и као тзв. “хрватско цвијеће” масовно учествовати у покољима Срба цивила широм Босне и Херцеговине.

Друга струја, која је била мања у односу на прву, али не и малобројна, а коју је махом чинило образованије муслиманско становништво, добро је памтила своје српско име и зато је 1941. ступила у четничке редове једним дијелом и стога што се гнушала злодјела над Србима.

Један од најпознатијих представника муслимана у четничком покрету био је Мустафа Мулалић.

Muslimani cetnici2

Он је био члан Дражиног Централног националног комитета, а 7. марта 1944. писао је Ибрахиму Пјанићу из Грачанице у Босни: „Нека се муслимани не заваравају илузијама које ствара та нова пропаганда, јер партизанство одводи у комунистички поредак, а онда и у очиту пропаст ислама“.

Истом приликом, Мулалић је додао: „Кажи свима муслиманима да ђенерал Дража Михаиловић у име Њ.В. Краља Петра Другог жели искрен братски споразум с нама муслиманима, основан на принципима наше народне етике, наше старе бесе, чојства и јунаштва, као и рјешење свих наших политичких, социјалних, културних и приватних проблема на основама братске узајамности„.

Србин муслиманске вјере

Мулалић је прије рата био посланик Народне скупштине Краљевине Југославије, а шеф му је био радикал др Милан Стојадиновић, чија коалиција је окупљала већину Срба, муслимана и Словенаца. Комунисти су послије осудили Мулалића на вишегодишњу робију, а у оптужници је писало да је он Србин муслиманске вјере.

Његов саборац Алија Коњхоџић био је боље среће – емигрирао је с четницима у Канаду. Тамо је објавио мемоаре, наводећи: „Моје српско осведочење чисто је као суза са извора“.

Један од значајнијих представника муслимана у четничком покрету свакако је мајор Фехим Мусакадић из Сарајева. Он је за вријеме Првог свјетског рата био добровољац у српској војсци, а био је и носилац Карађорђеве звезде с мачевима.

Muslimani cetnici

Одмах по избијању Другог свјетског рата ставио се на располагање Михаиловићу, који га шаље у источну Босну у штаб војводе Петра Баћовића. Мусакадић је основао Коњички муслимански четнички батаљон.

Комунисти су га заробили 1943. у Странама код Улога, срез невесињски, с још неколико официра и војника Југословенске војске у отаџбини. Пред саму смрт узвикнуо је: „Живио краљ, живио Дража, доље Тито!“

За Дражу, умјесто Броза зликовца

И др Исмет Поповац, љекар из Коњица и командант Муслиманског четничког батаљона, ставио се на располагање ђенералу Михаиловићу. Прије рата Поповац је био предсједник општине Коњиц.

Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успио да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајор Фехим Мусакадић. Др Поповац је погинуо у Требињској шуми 1943. године.

Поручник Ченгић, активни официр Југословенске краљевске војске, Равногорском покрету се придружује већ почетком 1942. Четничка команда га шаље са специјалном мисијом у Мостар, али су га усташе ухватиле и убиле.

Истакнути муслимански представници у Равногорском покрету били су и Мустајбег Хаџихусеиновић, Смајо Ћемаловић из Мостара, Мустафа Берберовић из Благаја, Абид Пргуда, Омер Калајџић, Мухамед и Абид Мехмедбашић из Столца, Мустафа Леко из Благаја, Џемал Кршлаковић – имам мудрис из Коњица, хафиз и члан улме меџлиса у Сарајеву Мухамед Панџо, доктор Мухамед Беговић професор универзитета у Београду, имам Абдулах Хоџић из Београда и управник „Гајретовог“ дома у Београду Мехмед Ћемаловић

Muslimani cetnici4

У штапској чети среског команданта у Коњицу Јова Бабуловића већина бораца су били муслимани, а у саставу Коњичке четничке бригаде налазили су се муслимани четници из Коњичке Жупе, која је бројала 200 бораца, Бјелимића такође 200 бораца и Улошког батаљона, који је бројао више од 150 муслиманских бораца.

На положају Бјелашнице било је 400 муслимана четника из Умчана. У Вишеградској бригади под командом капетана Никића налазило се преко 200 муслимана, у одреду под командом поручника Куреша, као и у Херцеговачком одреду, гдје је било по 80 војника муслиманске вјероисповести.

На положају Дјевојчин Кук било је преко 70 муслиманских бораца, а у борбама око Неретве потпуковник Јовановић је, поред својих војника, имао на располагању и више од 200 муслимана четника на положају Бјелашница – Коњиц – Бијела.

Да су и након завршетка рата многи муслимани били уз Михаиловића доказује и поступак Есада Вехабовића из Босанске Градишке, који је ухапшен зато што је јавно тражио да се окачи слика „Бесмртнога Драже, умјесто Броза зликовца!“

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

26 thoughts on “Скривена историја: Муслимани у четницима – са Дражом за краља

  1. „…neka ti ovo smradu neko prevede“-nije Nidžo zec iz Gore Crne-no nesoj svakolike Crne Gore! Asocira na zeca iz Gore i nameće pitanje-pa zar i tebi zecu- plašljiva životinjo-zasmeta osobeni smrad?

  2. Ostasmo u svijet cisto sumnjam cime se Cicom opterecujete i posle 70 godina,bice nesto drugo u pitanje.
    Koliko se piskite u javnosti neosta nijedan grm nezapisan,a sta bi tek bilo kada nebi bilo zbunja pisonja ,ti i tvoja borba neovisnoti .
    Zato kad nemozes da piskis nastavi da kenjas pod starim pseudonimom.

  3. evo skoro 70 godina nista drugo se ne radi nego dokazuje kako je Draza izdajnik,ali za veliko cudo samo je to poslo za rukom Crnogorcima i Hrvatima da dokazu samo svojim istomisljenicima po vjeri i krvi ,nigdje kod ozbiljnih svjetskih i domacih istzoricara to se nemoze procitati.
    Ostavimo ordenje i sva druga priznanj koje je imao,zasto kad je to sve tako ovi „veliki“ olsobodioci ne otvore za javnost arhive koje su sami pisali,pa da vidmo sta to tamo pise,jer nece biti daje to draza pisao i njegov pokret,dajte vec jednom otvorite ahrhiv NOR-a da se daju na uvid 1,5 milona stranica koje cekaju svjetlos dana,koliko stese samo borili kada ovoliko pisanije imate.

  4. I ako ne znamo đe je ordenje čiča Draže za učešće u Prvom svjetskom ratu? Kud mu se đede Albanska spomenica,Obilića medalja i druge medalje koja su krasile heroja sa Soluna! AKO NEKO ZNA NEKA SE OGLASI,JER SE VIŠE OD OVIH ZLIH LJUDI NE MOŽE OSTATI-KOLKO LAŽU ZA ČIKA DRAŽU -DA NIJE BIO NEKI BORAC U PRVOM RATU I na SOLUNU? Čak,ndki idu toliko daleko,da tvrde da se tokom borbi nije ni ogrebao,niti puštio svoje junačke krvce?

  5. Kako nam se istorija kotrlja,reklo bi se,da nije daleko dan-kad će se dokazati da su pored Njemaca i Muslimana/Arbanasa, u Veliku-po Čakorom ljeta 1944,klali i palili i četnici u sastavu „Princ Eugena“ i „Našega Skenderbega“-potomka svetoga Ivana Crnojevića?
    Ništa čudno-polazeći od klime?

  6. Bora mi,i Alojzije Stepinac je bijo solunski dobrovojac sa svojih 18 godina! Pa sto je tu strasno,ako su im kame bile sestre? Ideologija je ideologija-brat je mio samo da znade da kolje ljude?
    Druge vjere,ideologije..vjerujuci cica Drazi doglavniku krune Karadjordjevica?!

  7. pa iskreno malo smi i mi Srbi krivi za toliku podvojenost istog naroda različitih vjera jer ih nijesmo prihvatali kao svoje . Biološki je to jednostavno vidjeti da smo istog porijekla , samo što mnogi muslimani iz tog razloga to ne pričaju. Moramo živjeti jedni kraj drugih i prevazići te podjele koje nikako ne smijemo prenositi na našu djecu.

  8. Braco naša islamska, ne dajte da vas zavode „za Goleš planinu“… Ne dajte da vas odvoje od svoje krvne braće – Srba! ne nasijedajte na laž da postoji mržnja prema vama, a ako postoji onda je to kod mediokiteta koji ni rođenog brata i po krvi i po vjeri ne cijeni i ne voli. Nije vam Anadolija korjen, nego naši zajednički đedovi.

  9. Jedan od najvecih dogadjaja ove godine, po meni je bio povratak pradedovskoj vjeri i svojim korijenima uvazenog ekonomiste iz Beograda Mahmuta Busatlije. Mitropolit Amfilohije je krstio potomka Ivana Crnojevica i to je dokaz velicine i promisli Gospoda Boga. U knjazevini i kraljevini Crnoj Gori su bili svi Srbi pravoslavne i nesto manje muhamedanske i rimokatolicke vjeroispovijesti i dok se to opet ne vrati u Crnoj Gori nece biti srece.

    1. Nije istina…. Crnogorci pa i većina naroda Bivše Jugoslavie pa i takozvani Srbi. nisu pravi Srbi niti Jużni Sloveni nego auktoktin narod Ilirije . To se lako vodi genetskim istrażivanjima koje potvrduje da Slovenski Srbska Haplogrupa je prisutna samo izmedju 12-18% procenta a ostatak su posrbljeni/slavenjeni domorodjaci …. isto kao crnci i juzno amerikanci koji imaju engleska imena , hrišćanske vere i govore engleski jer su tako morali i bili pritisnuti vekovima … Ni oni sami ne smatraju sebe da su englezi a niko drugi ne smatra njih pravim englezima il španjolima jer su druge rase nisu ni bjeli …. ima iraca is Irske Republike koji su starosedioci Britanski Ostrva kao i Škota i Welsana koji isto tako imaju Engleska imena i govore Engleski ni oni ne smarraju sene Englezima niti ko drugo smatra njih Englezima ….. A što je problem sa vama kad većina nemate ni kap srpske / juźne slavenske krvi pa i gena a smatrate da s’te srbi/juźno sloveni Jeste li vi normalni ?!!!!

  10. Nažalost, propaganda srpskih neprijatelja je uspjela da jednim značajnim dijelom pokvari, odnosno zatruje odnose između Srba i Muslimana-Bošnjaka. Možda je kasno da se neke stvari isprave, ali uvijek treba podsećati da je bilo i pripadnika islamske vjeroipovijesti koji su bili na pravom putu sa svojim srpskim narodom.

  11. ПИСМО МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА САНУ, КОЈИМ ПОТВРЂУЈЕ ДА ЈЕ СРБИН

    “Још у вријеме када се почело јављати питање којој од југословенских литература припадају поједини писци српскохрватског језика, ја сам у више наврата покушавао да се одупрем сваком упрошћеном разврставању књижевних стваралаца према националном, републичком или чак покрајинском основу. Чинило ми се да су писци и њихова дјела незаштићено изложени ванкњижевним инсистирањима – свеједно да ли нас неко принудно издваја из једне, или накнадно премјешта у другу, територијалну књижевност. У једној прилици био сам принуђен и да лично, написмено, потврдим исправност поступка историчара књижевности који ме је уврстио у своју књигу о послијератној српској књижевности.
    Било је то излишно, јер је 1972. године, у библиотеци “Српска књижевност у сто књига” изашао и мој роман Дервиш и смрт. У уређивачком одбору, који је вршио избор писаца за ту заједничку едицију најстаријих и најугледнијих издавача код нас, Матице српске и Српске књижевне задруге – налазиле су се и најпозваније личности да одређују не само естетску вриједност, већ и књижевну припадност једног писца. Био сам веома срећан што сам се, на тај начин, нашао на правом мјесту.
    Како у нашим књижевним приликама нагло долази до нових момената и олаких одлука, а ја не мислим мијењати ни своја увјерења, ни стечено мјесто у књижевности којој припадам – може се догодити да ја, или моја породица, и даље будемо излагани непријатности нечијих упорности и неразумијевања. Да бих заштитио свој лични и књижевни интегритет, ја се обраћам Срској академији наука и уметности, чији сам редовни члан, с молбом да се у њој нађе и сачува ова моја писмена изјава.
    Потичем из муслиманске породице, из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српско-хрватског језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредељење, јер сам везан за све оно што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права, загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Ива Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребе да доказујем. Знали су то, уосталом, они чланови Уређивачког одбора едиције “Српска књижевност у сто књига”, који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у Одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић, Бошко Петровић.
    Није, зато, случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности, са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним аутобиографском податком.”

  12. Било их је много више у партизанима, но у четницима, зар не?

    1. Раденко Лабуд Томовић@ jeste od polovine 1944. kada je bilo očigledno ko će pobijediti a do tada si mogao na prstima da ih prebrojiš u partizanima a i partizana nije nešto puno bilo do tada.

  13. Само примитивни и незнавени могу распиривати мржњу и кафанско вулгарно четништво, па и српство, усмјерене на наш народ исламске вјероисповјести.

    Ја тај народ доживљавам као свој и никад нећу прихватити да ми је сиријски православац ближи од нашег народа исламске вјероисповјести.

  14. Слава овим честитим муслиманима, да нађу дуњалук – рајско насеље, а нама Србима још једно подсјећање на ону „брат је мио које вјере био“,

  15. Uvijek treba podsjetiti i odati posebno poštovanje svim pripadnicima islamske vjere koji su stali uz svoj srpski narod. Treba samo vidjeti koliko su naši dušmani u istoriji uložili truda da posvađaju Srbe i Muslimane-Bošnjake.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *