Скандал због „плана Б” Јаниса Варуфакиса

Представници кредитора и Грчке коначно на техничком нивоу почињу разговоре о трећем пакету помоћи. Из необјашњених, али наводно оправданих разлога они су каснили неколико дана иако времена за одлагање није било. Наиме, после изгласавања два пакета мера штедње у грчком парламенту, што је био услов да уопште започну преговори о трогодишњем пакету финансирања вредном 86 милијарди евра, до 18. августа треба завршити цео посао како би Атини била одобрена средства за отплату 3,2 милијарде евра дуга ЕЦБ-у и 1,5 милијарди ММФ-у.

„Прогрес постоји, али кредитори очекују нове реформе како би пакет финансирања заживео”, изјавила је представница за штампу Европске комисије Мина Андрејева и нагласила да преговори морају одмах да почну, док грчка влада поручује да ће одмах бити – тек данас. Постоји доза незадовољства Атине због одлагања почетка преговора, што је могло да буде још у петак. Коначни споразум морају претходно да одобре грчки посланици и део чланица еврозоне, за шта је потребно недељу дана, што битно смањује време за преговоре. Већ је договорено да Еврогрупа мора да заседа 13. или најкасније 18. августа.

Још је неизвесно учешће ММФ-а у трећем пакету финансијске помоћи јер Кристин Лагард тражи да се претходно грчки дуг реструктурира. Она изражава наду да ће еврозона имати слуха и отписати део грчког дуга како би се он учинио одрживим. Лагардова је указала на неколико могућих варијанти: продужење рокова за отплату кредита, снижавање каматне стопе за зајмове или отпис укупног дуга.

Земље еврозоне то за сада не прихватају, а Грчка је опет од ММФ-а званично затражила нови зајам како би могла да стане на ноге. Члан извршног одбора Европске централне банке Беноа Кер тврди да земље монетарне уније више не одбијају овакву могућност, већ размишљају на који начин то учинити како би отпис грчког јавног дуга заиста допринео обнови економије.

Бивши министар финансија Јанис Варуфакис се не смирује и у последње време све више размишља „наглас” и додатно компликује и тако врло сложену политичку ситуацију у земљи и однос Атине са кредиторима. Он сада тврди да га је премијер Алексис Ципрас још у децембру, док Сириза још није дошла на власт, овластио да креира паралелни платни систем у земљи који би могао да функционише у еврима, али који би, у случају потребе, моментално могао да се пребаци на драхму. То би значило да хакери упадају у базу података управе јавних прихода и да практично краду бројеве пореских обвезника. Дакле, тај паралелни систем је требало да ради користећи бројеве пореских пријава и да функционише као паралелни банкарски систем.

Ова прича избила је на видело тако што је Варуфакис о томе разговарао са групом инвеститора у Лондону, а транскрипти су, наводно, процурили у јавност. Детаље разговора од 16. јула, недељу дана пре него што је дао оставку, објавио је током овог викенда лист „Катимерини”.

Тим поводом, у изјави британском „Телеграфу” Варуфакис објашњава да му је премијер Ципрас дао налог да смисли „план Б” и да је створио мањи тим који је радио тајно, о чему се већ у овдашњој јавности писало последњих дана, али углавном, на нивоу спекулација. Варуфакис је сада обелоданио да је за спровођење „плана Б” било потребно око хиљаду људи, који су тајно радили. Стварање паралелног система, како се сада испоставља, било могуће јер су личне податке пореских обвезника хакери могли лако да украду из база централе јавне управе, која је, иако припада министарству финансија, била под контролом „тројке”. Дакле, тај паралелни систем је, по речима Варуфакиса, могао да проради у сваком тренутку уколико би банке биле приморане на затварање. Прецизније, исплате између државе и корисника и даље би функционисале.

У тексту који је објавио „Катимерини” се наводи да је Варуфакис, како произлази из транскрипта разговора, свом другу из детињства, стручњаку за информационе технологије на Универзитету Колумбија дао задатак да хакује систем управе грчких јавних прихода. Ципрас није никада званично одобрио коначну примену овог плана, који, како каже Варуфакис, није био припреман за увођење паралелне валуте, већ за евро, уз могућност да се, ако затреба, преко ноћи пребаци на драхму.

Варуфакис каже да је имао готов план у ноћи када је Грчка на референдуму рекла „не”, али да није добио подршку Ципраса.

„Кад је куцнуо час, Ципрас је схватио да је све то превише тешко. Није ми јасно када је донео такву одлуку, али сам то осетио и разумео у ноћи референдума када сам пун ентузијазма ушао у његову канцеларију. Осетио сам некакву другачију енергију, све сам схватио и поднео сам оставку”, каже Варуфакис у изјави „Телеграфу” и додаје да је увек грчком премијеру говорио да „пут ка слободи неће бити једрење на мирном мору и да постоји цена која мора да се за то плати”.

Грчка јавност је озбиљно усталасана после ових изјава и опозиција предвођена Новом демократијом тражи од премијера Ципраса објашњење да ли је дао налог Варуфакису да направи алтернативни план преласка на националну валуту. Поступке бившег министра финансија опозиција не оцењује само као политичку диверзију већ захтева покретање кривичне истраге против Јаниса Варуфакиса.

Европска комисија оптужила Варуфакиса да лаже

Европска комисија је у уторак оштро демантовала наводе бившег грчког министра финансија Јаниса Варуфакиса и оптужила га да лаже да су међународни кредитори контролисали грчку пореску службу.

Портпаролка Европске комисије Мина Андреева је рекла да су то „неутемељене тврдње” које подсећају на „теорију завере”, и навела да је Генерални секретаријат грчке владе за јавни приход, који се бави пореским обвезницима, „независно тело које је део Министарства финансија”.„Оптужбе да је тројка контролисала Генерални секретаријат су лажне и неосноване. То једноставно није тачно”, рекла је Андреева.

Европска комисија више не жели да се упушта у коментарисање „таквих теорија завера” већ ће се усредсредити на будућност земље, додала је портпаролка Комисије, јавља Бета.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: