Сjећање на војводу Степу Степановића
Уз државне и војне почасти у Чачку је обиљежена 85. годишњица смрти војводе Степе Степановића, а драмски умјетник Ненад Ћирић, интерпретирао је говор Степе Степановића, у Народној скупштини Србије, поводом унапређења у чин војводе.
,,Нема светије дужности од одбране земље и народа, од одбране својих огњишта“, интерпретирао је Ћирић.
После 46 година војничке каријере, командант Друге српске армије, побједник Церске битке и Солунског фронта, војвода Степа последњу деценију живота провео је у Чачку, гдје је преминуо 27. априла 1929. године.
Ловоров вијенац на гроб Војводе Степе Степановића, у име Владе и Војске Србије, положио је генерал Љубиша Диковић, преноси РТС.
У обраћању грађанима који су присуствовали помену, генерал Диковић, подсјетио је на војнички пут славног српског војводе,који је овај чин заслужио за прву савезничку победу у Великом рату, на Церу.
,,Постоје људи који никада не умиру, а такав човек је војвода Степа Степановић“, истакао је начелник Генералштаба Војске Србије, подсјећајући на последње речи славног војсковође: ,,Полазите напред“.
,,Те речи нашег војводе морамо имати на уму можда као никада пре. Морамо сви заједно и свако понаособ сабрати наше снаге, врлином надвисити и исправити наше мане и сигурним кораком кренити напред за просперитет Србије и добробит свих њених грађана“, рекао је Диковић.
Војвода Степа сахрањен је на Чачанском гробљу, 29. априла 1929. године, а последњем испраћају присуствовао је и краљ Александар Карађорђевић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Степан Степановић – Степа (Кумодраж код Београда,[a] 28. фебруар/11. март 1856 — Чачак, 27. април 1929) био је српски и југословенски војвода.
Учесник је српско-турских ратова (1876—1878), као питомац-наредник, касније потпоручник. У периоду између битака на Сливници и код Куманова обављао је дужности команданта батаљона, пука, бригаде, дивизије и помоћника начелника Главног ђенералштаба. Два пута био је и министар војни. У том периоду Српска војска је у организационом, стручном, материјалном и моралном погледу била добро припремљена за предстојеће ратове. У Првом балканском рату (1912—1913) Степа Степановић је командовао Другом армијом.
У Другом балканском рату, армија под Степином командом пожртвовано је бранила нишавску зону са утврђеним логором у Пироту. Када је почео Први светски рат, као заступник одсутног начелника Штаба Врховне команде Радомира Путника, руководио је мобилизацијом и концентрацијом Српске војске. После Путниковог повратка у земљу, поново преузима дужност команданта Друге армије и са њеним главним снагама изводи марш-маневар преко Коцељеве и Текериша. У ноћном нападу, на источним падинама Цера, поразио је 21. дивизију аустроугарског 8. корпуса чиме је омогућио победу Срба у Церској бици. За ту савезничку победу над Централним силама, 20. августа 1914. године, унапређен је у чин војводе.
Његова армија је у бици на Дрини пожртвовано бранила Мачву, успешно одбијала више концентричних напада надмоћнијих аустроугарских снага, приковала Поћорекову Пету армију за обале Дрине и Саве и месецима исцрпљивала и трошила њене снаге.
У Колубарској бици (од 16. новембра до 15. децембра 1914), Друга армија је на десној обали Колубаре најпре зауставила непријатељски напад, а затим учествовала у маневарским подухватима војводе Радомира Путника и генерала Живојина Мишића, што је довело до слома аустроугарске Балканске војске.
За време инвазије на Србију у јесен 1915. године, Степановићева армија је заједно са Тимочком војском, осујетила покушај бугарске Прве армије да кроз нишавску зону продре у позадину главних снага Српске војске ангажоване на северном фронту и тиме умногоме допринела пропадању Макензенових планова о брзом окружењу и уништењу Српске војске. Иако је имао значајну улогу у реорганизацији Српске војске на Крфу и њеним првим успесима на фронту код Горничева, на Кајмакчалану и око Битоља, највећи успех везан је за пробој солунског фронта и избацивање Бугарске из рата.
Војници Степановићеве Друге армије су у јаком налету пробиле непријатељски утврђени фронт на Добром пољу и Козјаку и заједно са Првом армијом и савезничким снагама, без предаха, гониле разбијене бугарске и немачке трупе све док, 29. септембра 1918. године, нису принудиле Бугарску на капитулацију и отвориле пут за коначно ослобођење Србије. Та вешто изведена операција и прва савезничка победа, коју је извојевала српска војска у Церској бици, уврстиле су га у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.
Лик Војводе Степе Степановића играо је Ненад Ћирић на 85 годишњице смрти Војводе Степе Степановића у Чачку.