Синиша Ковачевић: Жица као удица
У политици ништа није константно осим сталних промена. Тако да и политичка, војна, интернационална, па и економска супериорност зачас пређе са једне стране на другу.
Код нас у комшилуку још је нешто перманентно. То су ситне провокације, гурање прста у око, бескрајне зађевице на чије удице би друга страна требало да се „упеца“ и да одговори.
Ево, данима, на суседској телевизији ХРТ, у информативним емисијама, гледаоце информишу да се подиже ограда и жица између Мађарске и Војводине. Не, дакле, између Мађарске и Србије.
То је само логичан наставак оног инаугурационог говора госпође Колинде Грабар Китаровић, која је већ најавила „сарадњу“ Хрватске са Војводином и Србијом. Следеће је, вероватно, да се заложе за билатералне односе са Бачком или Славонијом.
Не треба у Србији придавати велику важност тим приземним провокативним играријама, али не треба ни жмурити пред њима, нити забијати главу у песак.
Али, чињеница је и да Хрватима иде обележавање годишњице „Олује“, а да су им већ лупили шамар сви савезници из те акције, који су одбили да дођу на војну параду. Такође, тамо се приближавају избори, а за хрватске политичаре не постоји боље и делотворније погонско гориво од пецкања Срба и Србије.
Свакако, све несугласице Београда и Загреба морају да разреше државници две земље у „пријатељским разговорима“. Народу ништа друго не преостаје него да се узме у памет. Јер, ми морамо живети једни с другима. И једни крај других.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
