Сезона

Бокељи су временом развили непогрешив осјећај да препознају тачан дан када се (коначно!) окончава економски пост. И када почиње онај кратак живот у години када се одиграва сценарио контра ситуације из басне о цврчку и мраву, јер око домородаца сви цврче до мјере да се стиче заглушујући утисак како је цврчати нормално, иако није, јер је нормално само радити.

Преузак домаћи рам да би у њега могло да стане инострано богатство (Фото: Н. М.)

Заиста не знам како људима полази за руком да одвоје за годишњи одмор? Приморја су сва прескупа и домороцима, некмоли људима сишавшим на обалу. Или се то током године на једном од најсиромашнијих дјелова континента дешава алхемија, па се стекне, па се заради, па се има на чудесан начин?

Никад нисам ни љетовао ни зимовао, у што ће читалац тешко да повјерује, али се и сам зачудим (и сневеселим) кад чујем да хиљаде клинаца од 16 љета из Србије и Црне Горе никад није видјело море.

Земља без мора није за људско живљење – казао је Момо Капор док је још био држављанин земље коју су запљускивали таласи Јадрана. И заиста је био у праву.

Има савремених домаћих писаца, склоних „преиспитивању митова“, који негирају постојање медитеранског хедонизма.

Ако оно што Приморац чулима управо меморише није хедонизам накалемљен на вјекове хедонизма, онда не знам на шта би сви густозни профјуми потекли из обалних кужина, сви скупоцјени парфеми помијешани с феромонима и мирисом вина, поглед на флотилу јахти од милион долара до дужинском метру – требало да личе – укључујући и фестивале, и секс, и дроге, и пресинг, и политику, и крв, и родбину спојену на нултој надморској, загрљене под светионицима, прве ноћне обнажене купаче, гастрономске неофите са месом шкољки под непцима, пољупце по опеченој кожи, декадентиране укусе нове генерације сладоледа, и још много тога плаво-бијелог још…

Свједоци смо да се у исто море човјек не може окупати два пута, јер и морске струје теку, и све се мијења. Колико до јуче, ратови шћаше да утихну током љета, не стога што их је тешко водити повлачењем вазалних конаца, него зато што су политички умови били на одмору. А онда се све промијенило августа 2008, таман по отварању Олимпијских игара у Пекингу, када су Уједињене земље, користећи вазалну Грузију, напале руски интерес у Јужној Осетији. И када је Русија, по сред љета, показала бијеле сувенирске геополитичке бубреге.

Вратимо се на почетак, тј. на смјелу тврдњу по којој је наш обални народ, с ближњим сусједима, заиста у стању не само да опази тачан дан у коме је почела Сезона, него и тачан дан у коме та економска богиња умире. Ради се о процјенитељској прецизности коју можда атавистички дугујемо природи, јер исто питање има и ласта предводница која лепетом крила преломи, и јато покрене финалменте прво ка југу, а концем љета ка истоку. У ком је то тачно дану отпочела Сезона и зашто, тешко је објаснити. Пажљив, види. Научио је да осјети.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: