Насловна Политика Шевенман: Балкан не треба да пролази кроз нови хладни рат

Шевенман: Балкан не треба да пролази кроз нови хладни рат

0
ПОДИЈЕЛИ

Визија САД, која је унела клицу раздора између Европске уније и Русије инспиришући санкције против Москве, кратковида је и губи из вида заједничке интересе, каже ексклузивно за Спутњик Жан Пијер Шевенман, бивши француски министар одбране.

ZAN PJER Шевенман: Балкан не треба да пролази кроз нови хладни рат

Жан Пијер Шевенман је бивши министар одбране Франсоа Митерана и председнички кандидат на изборима 2002. године. Председник је „Фондације Рес Публика“ и један од најутицајнијих гласова у француској јавности. Устао је против бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године и залагао се за разоружање ОВК. О признању једностраног проглашења независности Косова од стране Париза 2008. године говорио је као о кршењу међународног права које може да доведе до новог хладног рата.

Бивши министар се 5. маја састао са руским председником Владимиром Путином, на захтев француског председника Франсоа Оланда. У ексклузивном интервјуу за српски Спутњик говори о томе ко уноси раздор између Европске уније и Русије, да ли је улазак у ЕУ условљен уласком у НАТО и зашто треба избећи нови хладни рат на Балкану и у остатку Европе.

Како гледате на санкције Европске уније Русији?

Ове санкције не штете само Русији. Оне погађају и Европу, која је први трговински партнер Русије. У великој мери су инспирисане санкцијама које је прогласио Вашингтон, полазећи од кризе у Украјини коју је апсолутно било могуће избећи, како би унео клицу дуготрајног раздора између Европе и Русије.

Ова визија је кратковида, чак и из угла САД. Она губи из вида снажне заједничке интересе које имају Запад и Русија, пре свега када је реч о борби против џихадистичког тероризма. Због тога се много не бринем да ће санкције бити укинуте. Француска је покушала да помогне тако што је предложила нормандијски формат. Он је ујединио председнике Порошенка, Путина, Оланда и канцеларку Меркел, али се амерички притисак показао снажнији. Тај притисак су унутар Европске уније преузеле да врше неке земље које имају историјски сложене суседске односе са Русијом.

Притисак се врши и на Србију, да се одлучи између Истока и Запада, што доприности расту антагонизама у друштву и уноси атмосферу новог хладног рата.

Не мислим да Балкан треба да пролази кроз нови хладни рат, као ни остатак Европе. Распад Југославије је била велика грешка, за шта сви сносе одговорност. То је било супротно споразуму који је постигнут на Конференцији о безбедности и сарадњи у Европи, који је потписан у Паризу 1990. године, на коме се мастило још није осушило (када су почели сукоби). Будућност народа Балкана је данас у измењеној Европској унији. Пожељно би било да се претходно приближе. Потребно је пронаћи услове за споразум који би омогућио мир и стабилност у региону у коме је избио Први светски рат и у коме је Други светски рат добио нарочито злочиначке размере. Француска је сила која је за равнотежу. Надам се да ће у потпуности одиграти своју улогу, не само како би се у потпуности вратио мир, већ и како би допринела заједничком напретку свих народа Балканског полуострва, без изостављања Грчке, која, као и Србија, има посебно место у срцима Француза којима су у сећању блиске историјске везе.

Да ли је улазак у НАТО услов за улазак Србије у Европску унију, како се некад представља?

Европска унија није надлежна да врши притисак на Србију да уђе у политичко-војну организацију коју воде САД. Аустрија и Финска су део Европске уније, али су се одлучиле за неутралност. Чак и када је део ЕУ, земља има суверено право да одлучи ком савезу ће припадати. Видели смо то 2003. године када су се Француска и Немачка супротставиле америчкој инвазији Ирака.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here