Серија промоције књиге о Бокељима у Првом свјетском рату

Серијом предавања доктора историјских наука Милана Гулића, сарадника Института за савремену историју из Београда, Матица Боке и СПКД Просвјета, у три општине представљена је књига о Бокељима на страни Србије у Првом свјетском рату. Аутор књиге је др Гулић, а издавач СПКД Просвјета – Херцег Нови.

Представљање овог научног дјела започело је у петак 13 новембра у сали цркве Светог Николе, на Топлој, резиденцијалном објекту митрополита Љубибратића, у Херцег Новом. Овој теми, кроз истраживачки рад, Милан Гулић се посветио по иницијативи СПКД Просвјета а за примарну потребу излагања на великој конференцији коју је приредила САНУ о Првом свјетском рату, јуна 2014. поводом обиљежавања стогодишњице од почетка Великог рата. На том скупу излагање др Гулића било је веома запажено. Од тада је он и предано радио на даљем изучавању грађе на тему добровољаца из Боке на страни Србије, али и Црне Горе и других савезничких држава, попут Француске и Британије. Као круна читавог истраживачког рада јесте штампање књиге.

Промовисање књиге прво је организовано у Херцег Новом, потом у Петровцу, у сали зграде «Црвене комуне», а потом у Котору,у Рзници православне црквене општине которске.

У име организатора низа предавања публици су се обраћали професор Љубо шабовић у Херцег Новом,.Видо Зеновић у Петровцу и Жељко Комненовић у Котору. А у име СПКД Просвјета говорила је Оливера Доклестић дајући кратак приказ настајања књиге од иницијативе за академски прилаз теми добровољаца на страни Србије, преко истраживачког рада до штампања и објављивања.

Баратајући одлично овом темом, као и бројним чињеницама, показујући не само стручност, студиозност и знање, већ и добре ораторске способности, Милан Гулић је у својим предавањима, након општег излагања о политичким приликама у Боки на самом почетку рата, о појму добровољаца, третману и организовању у српској војсци, описа ратних путева и битака, до страдања и награђивања, у сваком граду имао и посебан однос према добровољцима из сваке средине.

Књига остаје као трајно свједочанство о Великом рату, о патротизму, о љубави ка српској нацији и великој жртви одрицања од лагодног живота и спремности за страдања, већ на почетку, од првог момента суочени са чињеницом дезертерства из редова Аустроугарске војске, што је кажњавано без милости, или доласком из прекоокенских земаља: Аустралије и Сјеверне и Јужне Америке.

Др Гулић је у књизи навео 1054 имена добровољава побројавши их по општинама из којих су долазили : херцегновске, рисанске, которске, тиватске и будванске. Списак, како је рекао Гулић, ипак треба узети с резервом, јер их је било далеко више, као крајњи спискови никада до краја нису ажурирани. Ова имена су трајан споменик једном времену, а ни њих ни тај велики рат , страдање и патње, никада не би смјели да заборавимо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: