Насловна Насловна Секула Дрљевић: Највећа је црногорска дужност борити се за уједињење Српства

Секула Дрљевић: Највећа је црногорска дужност борити се за уједињење Српства

19
ПОДИЈЕЛИ

Sekula Drljevic 03 Секула Дрљевић: Највећа је црногорска дужност борити се за уједињење Српства

Велика могућност нашега културног и економског препорода је у царинској, војној и дипломатској унији између Црне Горе и Србије. У тој унији налазим једини извор нашега народног благостања, сматрајући је природном економско-политичком последицом територијалнога спајања српских краљевина и нужном наградом крвавих ратних напора српскога народа.

Ако сте помислили да је ове ријечи изговорио неко од ученика Подгоричке скупштине 1918. године или да сте их можда чули на неком од митинга присталица заједничке државе уочи референдума 2006. године – варате се. Њихов аутор је Секула Дрљевић, а изрекао их је на сједнице Скупштине Црне Горе одржане 10. фебруара 1914. године.

Колико је Дрљевић био ватрени заговорник уједињења указује и његово излагање на ванредној сједници црногорског парламента, 1. августа 1914. године, поводом објаве рата Србији од стране Аустроугарске.

Сукобиле су се двије велике идеје. Једну носи Србија, другу Аустроугарска. Сукобио се аустријски империјализам са српском државном идејом…. Монархија не напада само Србију, већ преко ње напада уједињење српских земаља у једну српску државу. Ово је, господо, почетак коначног свршетка аустроугарске државе, чији је крај највиши интерес цивилизације. Жалим, само, што право још није створило такву одредбу, да објава рата Србији одмах повлачи за собом и објаву рата од стране Црне Горе. Али обје су српске краљевине сада једно, и црногорски народ извршиће своју дужност, жртвујући све за отаџбину, за спас и уједињење Српства“, казао је тада Дрљевић.

sekula drljevic1 Секула Дрљевић: Највећа је црногорска дужност борити се за уједињење Српства

Он се са нескривеним жаром залагао за хитно политичко, економско и војно зближавање Црне Горе са Србијом, да би касније у потпуности промијенио политичке ставове.

Секула Дрљевић је у правом смислу био контроверзна личност. Његова политичка заоставштина и данас је дио спорења у Црној Гори, пошто је Дрљевић , који је послије завршетка Другог свјетског рата проглашен за ратног злочинца, аутор спорних строфа актуелне  црногорске химне.

Према доступним биографским подацима, Дрљевић је бивши црногорски министар и посланик Краљевине Југославије, рођен 1884. године у селу Равни у Морачи. Средњу школу је завршио у Сремским Карловцима, а Правни факултет у Загребу.

Као веома млад, са свега 25 година постао је министар правде у црногорској влади (1909) да би четири године касније постао посланик у црногорској скупштини.

Послије завршетка Првог свјетског рата постављен је за начелника у Министарству правде Краљевине Југославије. Од 1925. године је црногорски посланик у Народној скупштини Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.

На почетку Другог свјетског рата прикључио се италијанским окупаторима у Црној Гори, а при крају рата одлази у Загреб и постаје близак сарадник усташког вође Анте Павелића. Септембра 1945. убијен је у аустријском селу Јуденбургу од осветничке руке црногорских четника.

HDX Ante Pavelic Секула Дрљевић: Највећа је црногорска дужност борити се за уједињење Српства

Шта је тог човјека натјерало да крене путевима издаје и колаборације са италијанским фашистима и хрватским усташама, као и да се данас сматра за највећег црногорског сепаратисту и колаборационисту. Одговор на то питање лакше ће дати психолози него политичари или историчари.

Јер, није лако објаснити како се у кратком животном вијеку какав је био Дрљевићев, може прећи пут од вјерног сарадника и миљеника црногорског краља Николе до његовог највећег непријатеља, од одушевљеног присталице зближавања Србије и Црне Горе до највећег сепаратисте и разбијача југословенске државе, односно до Павелићевог сарадника.

Можда је одговор на ову дилему најбоље дао Петар Други Петровић Његош – „Ми смо Срби народ најнесрећнији. Сваки Србин који се превјери, просто вјеру што загрли другу, но му просто не било пред Богом што оцрни образ пред свијетом, те се звати Србином не хоће.Ово ти је Србе искобило – робовима туђим учинило“.

19 КОМЕНТАРИ

  1. 1
    5

    Cinjenice su tacne. Zakljucci i komentari pogresni. I zlonamjerni. Ako pratite „razvojni put“ Sekule Drljevica – lako se moze uociti da je njega uvijek interesovala CG. I njeni interesi. Zato je bio, ka i mnogi Crnogorci tog doba, strastveni borac za ujedinjenje. Ali, nije mogao ni da sanja da ce se to obaviti na neustavan, i tako sraman, nacin? Niti je znao kakva ce zvjerstva pocinjeti braca prema Crnogorcima u toku Bozicnjeg ustanka. Pretpostavljam, da mu je sve to pomoglo da sagleda situaciju u CG i, kao uman covjek, kada je shvatio karakter rezima Karadjordjevica i sudbinu CG i Crnogoraca u kraljevini SHS, okrenuo se protiv te nenarodne drzave i poceo da zastupa ideju nezavisne CG. Ostalo je istorija. Dakle, nidje nema razloga za neko jetfino „psihologiziranje“ slucaja Drljevic. Umjesto ove jeftine propagande procitajte strucne knjige o Sekuli Drljevicu. Tamo vam sve jasno pise.

    P.S. Takodje, iz citata Njegosevog lako se da vidjeti (ko to zeli, naravno) da Njegos kaze:“…Сваки Србин који се превјери, просто вјеру што загрли другу,.. da on nidje ne pomnje srpstvo kao narod/naciju – vec pise o „srpskoj vjeri“ – iliti Pravoslavlju. Pa i tema Gorskog vijenca je promjena vjere („poturice“) a ne promjena etnicke pripadnosti. No, vi citate Njegosa kako se to vama svidja. Imate pravo na vase privatno misljenje, ali ne na javno sirenje vase lazne propagande. Uzgred, Njegos se mnogo puta izjasnio da je Crnogorac – „Crnogorci ne ljube lance“ itd. (to mu pise i u pasosu). Zasto – ako je bio „Srbin“?

    • 3
      1

      ЧИТАЈ ДАНИЛО СТОЈАНОВИЋУ АКО НИЈЕСИ ЗАБОРАВИО ЈЕЗИК КОЈИ ТЕ ЈЕ МАЈКА НАУЧИЛА.
      ПОСТАВЉАМ ТИ ПИТАЊЕ ОДАКЛЕ ПОТИЧЕ ПЕТРОВИЋИМА НАДИМАК ЊЕГОШ
      КАДА ТО ОТКРИЈЕШ ЗНАЋЕШ ОДАКЛЕ СУ ПЕТРОВИЋИ ДОСЕЛИЛИ У ЦРНУ ГОРУ И ОД КОГА ВОДЕ ПОРИЈЕКЛО .
      САМО МИ НИЈЕ ЈАСНО ШТО НЕГИРАШ ПОСТОЈАЊЕ СРБА У ЦРНОЈ ГОРИ
      ТО НИЈЕДАН НАРОД У ЦРНОЈ ГОРИ НЕ РАДИ СЕМ МОНТЕНЕГРИНА У КОЈИМА ТЕЧЕ ЧИСТА АРИЈЕВСКА КРВ.

    • 3
      0

      Imate pravo na vase privatno misljenje, ali ne na javno sirenje vase lazne propagande

      Данило, Данило…
      То ли је, дакле, Ваше схватање права на слободно мишљење? Да мислимо како хоћемо али да то задржимо за себе – да нам се ви Дукљани, душице наше, не потресају? Какав демократа из Вас избија, чудо једно!
      Ове глупости о томе на шта је мислио Његош кад је писао „Вијенац“ нећу ни да коментаришем – данас чак ни највећи Дукљани не споре Његошеву српску народност, већ гледају да се Владика што мање помиње, управо зато да се млади Дукљани – душице наше – не потресају. Овакви су се „аргументи“ до референдума јер тада ниједна антисрпска сплачина није била лоша да се не би кусала у црногорском јавном простору. Тада није сметало да им се озбиљан свијет смије – „држава“ је била у питању, јадо мој! – а данас им већ помало смета, па ипак пазе шта причају о Његошу.
      Дакле, Данило, поново сте пропустили сјајну прилику да ћутите.
      Још једна шанса оде у неповрат. Бићете кажњени у надокнади времена.
      А Владика је овако писао: „Српски пишем и зборим, сваком гласно говорим, народност ми србинска, ум и душа славјанска.“

  2. 3
    0

    Danilo Stojanovicu, vidis upravo u tvom paracitatu Njegosa je kvaka i sva apsurdnost vaseg tumacenja srpstva kod Njegosa.

    Prvo Njegos kaze: „Сваки Србин који се превјери, просто вјеру што загрли другу, но му просто не било пред Богом што оцрни образ пред свијетом, те се звати Србином не хоће.“

    Dakle promijenio je vjeru ali nije promijenio naciju(!) Njegosa, kao i sve nas buni to sto Srbi koji su presli (iz pravoslavlja naravno) u katoloicizam i muslimane, zasto se i dalje nacionalno ne iskazuju Srbima.

    Sa druge strane, ako je pod srpstvom podrazumijevao vjeru onda je vasa konstatacija suluda, jer ako je promijenio vjeru naravno da se nece njome iskazivati. Glupo mnogo glupo :)))

    Dalje, vasa teorija da je pod srpstvom Njegos podrazumijvao vjeru odavno je pala, jos kada ste utvrdili da je postojala crnogorska pravoslavna crkva. Pazite koliko je kontradiktorno. Crkva se zvala crnogorska a Njegos je brkao sa srpstvom. Ludilo :)))))

    Tu ste s obije noge sebi skocili u stomak.

  3. 2
    0

    Је ли то онај исти Његош што написа – ,,Огледало Српско,,!!???А – ,,Горски вијенац,, посвети ,,праху оца Србије,,.Отрцана ти је та фраза ,већ ју је користио Славко Перовић.Неуспјешно.

  4. 1
    0

    Besjeda Sekule Drljevića

    Crnogorski Sabore! Rado ispoljavam časnu dužnost, da pozovem Sabor, da svoj rad počne zahvalnošću onima, koji omogućiše sazivanje ovoga Sabora i uspostavu nezavisne Crnogorske Države.
    Neka je hvala Njegovom Veličanstvu slavnome Kralju i Caru moćne i prijateljske italijanske Imperije Viktoru Emanuelu III.
    Neizmjerna je naša sreća i radost što sa slavnim Kraljem i Carem dijeli sjaj prijestola Vječnoga Grada Vila naših gora Njeno Veličanstvo Kraljica i Carica Jelena.
    Crnogorski narod je ponosan što je uspostava slobodne Crne Gore spojena sa besmrtnim djelima Dučea, genijalnog stvaraoca Fašističke Imperije i sa djelima slavne i pobjedonosne italijanske vojske.
    Naročito ističem da se Duče od početka borio protivu nepravde učinjene Crnoj Gori uništenjem njene državne egzistencije i da nije prestajao boriti se protivu te nepravde do uspostve Crne Gore svojim pobjedonosnim mačem.
    Svojim djelima stekao je pravo na našu trajnu zahvalnost.
    Duče i njegov vjerni saradnik, njegova Ekselencija grof Ćano, specijalno su nas obavezali, što su za Visokoga Komesara u Crnoj Gori izabrali Njegovu ekselenciju konta Macolinija. Mi hoćemo da vjerujemo, da je njegova i njegovih uvaženih saradnika dokazana ljubav prema Crnoj Gori vjerni izraz ljubavi italijanskog naroda prema crnogorskome narodu.
    Crnogorski Sabore! Crnogorski narod, kao i svi narodi na kugli zemljinoj, istorijska je tvorevina. Cnogorstvo su stvarali i stvorili daleki vjekovi. Njegova država i njena vjekovna pobjedonosna borba izgradili su političku i kulturnu izrazitost njegovoga lika. Tako izgrađeno i samo zbog toga, što je tako izgrađeno, crnogorstvo je moglo voditi onu nejednaku borbu, kojoj je teško naći takmaca kod ostalih naroda. Crnogorstvo nije zaziralo od borbe sa Stambolom, čak ni onda, kada su se pred njegovom silom tresli zidovi carskoga Beča. Tu borbu crnogorstvo je izdržalo, jer se nikada nije htjelo odreći sebe i svoje državne slobode.
    Uvjeren sam, da govorim iz duše cijelog naroda, kada ped ovim saborom ponovim stihove besmrtnoga Kralja: »Ko crnogorstvu ne bio vjeran, Bogom i ljudima svud bio tjeran«.
    Biti crnogorstvu vjeran znači imati crnogorsku nacionalnu svijest i biti vjeran crnogorskoj državnoj ideji. Tu misao besmrtnoga Kralja crnogorski narod danas preko ovoga sabora uziđuje u temelje svoga narodnoga i državnoga života za sve buduće vjekove.
    Crnogorski Sabore! Ugodno je govoriti o slavnoj prošlosti. Ali današnji istorijski trenutak nameće mi obavezu, da nešto kažem i o našoj jučerašnjici, koja je ne samo teška nego i neslavna. Infandum me iubes regina renovare dolorem. Govoriti o nemiloj prošlosti znači malo ne nanovo ju preživljavati.

    Crnogorski Sabore,

    Prošli svjetski rat završen je Versajskim diktatom. Kao njegova neminovna posljedica nastala je pometnost političkih i moralnih pojmova u prvim godinama nakon rata, koju je prekinuo dolazak na čelo italijanskog naroda genijalnog tvorca i vođe fašizma Benita Musolinija. Kasnije, uzeo je u svoje čvrste ruke vođstvo njemačkog naroda Adolf Hitler identifikujući poglede na Evropu i na nužnost njene reorganizacije sa pogledima Benita Musolinija. Oba Velika Evropljanina nijesu prestajali upozoravati na nužnost stvaranja nove Evrope. Nijesu ih shvatili oni, na čiju su adresu njihove opomene bile upućene. I tako je došlo do današnjeg rata.
    Tvorevine Versajskog Diktata srušile su jedna za drugom pobjedonosne armije Sila Osovine. Nestalo je i Jugoslavije, i time je stvorena mogućnost, da bude ispravljena nepravda učinjena Crnoj Gori godine 1918. i da Crna Gora, kao nezavisna država, bude ukopčana u novi evropski sitem koji izgrađuju dva evropska genija savremnika i njihove nepobjedive armije.
    Crnogorski Sabore! Politička i kulturna orijentacija pojedinih naroda određena je u najvećem stepenu njihovim geopolitičkim položajem.

  5. 2
    0

    Стојановићу, управо ови Његошеви стихови демантују тврдње да је Србин у давна времена у Црној Гори било синоним за православац. Иако сте деген, неколико читања ових стихова довешће чак и вас до тог закључка. Видите ли да каже Његош да буде просто сваком Србину који се превјерио али да му не буде просто што је престао да се зове Србином. Као да је Свети Ловћенски Тајновидац гледао у будућност и видио данашњу црногорску копилад, као да није писао о тадашњим потурицама и похрватицама.

    Секула Дрљевић је био у менталитетском смислу сличан данашњим црногорцима који иначе имају сличан систем вриједности као једна симпатична животиња од које се праве чварци. Није се он бунио против Подгоричке скупштине чији је био ватрени присталица већ годинама касније након што га је Пашић ускратио толико жељене функције Министра Правде Краљевине СХС.

  6. 1
    2

    Vidim da sam „ubo u osinje gnijezdo“? Ali, prije nego vam odgovorim molio bih vas da mi kazete da li ikada culi za „sistem mileta“? Ako nijeste, a najvjerovatnije nijeste, jer se taj pojam ne obradjuje u nasim istorijama, iako se radi o visevjekovnom sistemu upravljanja multietnickim i multi konfesionalnim Osmanskim carstvom, onda bi vam svari bile jasnije? Ko je upoznat, znao bi sto je u tursko doba znacio pojam „srpski milet“ (narod).

    Ne moramo uvijek da se vrijedjamo? Mozemo li ka ljudi zboriti?

    • 2
      0

      hahahhh, ni na jedno logicno pitanje nemas odgovor, naravno jer bi se morao sloziti s nama.

      ajde deri ti slobodno u plocu, samo nastavi…

  7. 2
    0

    Sekule ne samo da je bio jedan od najvatrenijih pristalica ujedinjenja Srbije i Crne Gore i ostalih srpskih zemalja i obnavljanju Dušanovog carstva. On se izjašnjavao Srbinom sve do momenta dok nije napravio zaokret i okrenuo se fašistima i ustašama. Da li je to bio inat zbog čega nije postao ministar finansija ili nešto drugo, ali kada se pominje tzv Božićna pobuna bilo bi pošteno reći da je istu organizovao Vatikan kada je poslao Baldaćija i prljave pare i zavadio braću. Tada su pobijeni skupštinari velike Podgoričke skupštine na čelu s Markom Dakovićem. Kako bi bilo da smo mi koji smo bili za zajedničku državu digli ustanak protiv sramnog referenduma iza koga je stajao NATO pakt. Bolje što nismo napravii grešku kao oni u tzv Božićnom ustanku. Mora se priznati da je bolja varijanta bila Londonski sporazum po kome bi srpske države bile u onim granicama koje zagovara Šešelj, pri čemu bi Crnoj Gori pripali Skadar i Drač.
    Što se tiče sadašnje himne prava istina je da je Ante Pavelić prepravio izvornu pjesmu Junačkoj nam SRPSKOJ Crnoj Gori i predao je Sekuli i naredio mu da je to nova himna Crne Gore a da je on firer Montenegra. Tu su bili prisutni Pirco Biroli i njemački komandant. Tako da stvaranje Crvene Hrvatske i služenje Zagrebu je u jeku.

  8. 1
    0

    Nema tu nikakve diskusije niti potrebe za pljuvanjem. Ko umijje da cita lako ce vidjeti sta su Sveti Petar i Njegos mislili o Srpstvu i kome etnosu pripadaju Crnogorci i Brdjani. Ni narod nije imao nikakve „identitetske“ nedoumice o cemu svjedoce cenzusi i prije proglasenja knjaza Nikole za kralja 1910. Vi gospodine Stojanovicu svakako imate pravo na drugacije tumacenje, ali ocekujte razlicite nivoe strpljenja od ljudi koji znaju da to vase vidjenje nema temelja, osim u sadasnjoj dnevnoj politici.

  9. 0
    0

    Moram da dodam da je primjer Sekule Drljevica izuzetan. Taj kontinuitet konvertitsva je fascinantan. Sekula tada, Milo i Vucic sada… da se vratim na daleko teze stvari u Sekulino vrijeme: Koja su prezimena najzescih ustasa?… Lovcenski genije nikad nije rekao nijednu pogresnu!

  10. 0
    0

    У прољеће 1944. године сели се у Загреб, главно средиште марионетске НДХ и њеног лидера Анте Павелића, с којим је одржавао односе. У јулу 1944. године у Загребу формира Црногорско државно вијеће. У завршници рата, приликом повлачења црногорских четника према Словенији, са Павлом Ђуришићем склопио споразум (22. марта 1945. у Добоју), по којем је Ђуришић признао Црногорско државно вијеће, док су четници под његовом командом признати за Црногорску народну војску.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here