Седам векова манастира Крупе у Хрватској – сведок укорењености Срба и након „олуја“

Манастир Крупа у Далмацији обележава седамсто година постојања. Саграђен је у време краља Милутина 1317. године и посвећен је Успењу Пресвете Богородице чији празник се данас слави. То је најзападнији православни манастир на овим просторима који је вековима окосница опстанка српског народа.

Темеље манастира Крупе, подно Велебита, поставили су монаси из манастира Крупе на Врбасу уз помоћ краља Милутина. Током своје дуге историје тај манастир често је страдао у разним најездама, али је увек обнављан. У њему су сачувана вредна духовна и културна сведочанства.

„Материјална сведочанства историје српског православног народа тог краја, говорим о Буковици, која су концентрисана у ризници манастира говоре о једној невероватној концентрацији материјала примењене уметности. То су богослужбени предмети који се могу видети у музеју у једној одаји конака, у манастиру где се могу видети иконе, триптиси, диптиси, путири“, рекао је мр Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ.

Пилиповић каже да манастир има богату стару збирку штампаних и богату збирку рукописних књига.

Запис на своду манастирске цркве сведочи да је обнављана у време цара Душана. Краљеви Милутин, Стефан Дечански, и Душан, издавали су манастиру даровнице у виду земљишта за издржавање, сто се види у турским ферманима.

Манастир је даривала 1494. године и мати Ангелина, српска деспотица. У млетачко-турским ратовима манастир је тешко страдао. У 19. веку бројне богослужбене књиге и друге вредности, за манастир је прибавио архимандрит Герасим Зелић. У богатој ризници цувају се 22 турска фермана и много тога још. Велико страдање манастир је претрпео 1941. и 1995. године.

„Присуство манастира Крупе управо говори о једној укорењености српског народа да манастир Крупа није нека случајност присуства српског народа на толиком западу него један стожер“, рекао је Радован Пилиповић.

У близини Крупе у Обровцу данас живи само око хиљаду Срба. После „Олује“ тај крај је опустео, каже, Драган Комазец који има имовину у Жегару код Обровца.

„Простори на којима смо живели су били претежно српска подручја настањена православним становништвом и презимена Комазец, Милић, Зелић, Јованчевић су из тог краја“, каже Драган Комазец.

Обнова Крупе почела је 2000. године па се у велелепном манастиру одвија монашки живот. Малобројне Србе дочекују архимандрит Гаврило и владика Далматински Фотије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: