Савремена српска проза осваја читаоце у САД

Независна америчка издавачка кућа „Blooming Twig“, са седиштима у Њујорку и Тулси, покренула је нову едицију посвећену српској савременој прози пошто је последњих година већ објавила нека дела српских писаца.

То је данас Тањугу рекао књижевник, оснивач и главни уредник Геопоетике Владислав Бајац, коме су управо стигли из Америке први примерци два романа у тврдом повезу – „Балтимор“ Јелене Ленголд и његов роман „Хамам Балканија“, који носе ознаку да су штампани у новој едицији “Blooming Twig” , резервисаној за модерну српску прозу.

Бајац каже да је то први пут да је у англосаксонском свету, посебно у САД, покренута библиотека за дела савремених српских аутора.

То приписује заједничким напорима српског Министарства културе и Геопоетике, који су, како је рекао, покренули пре неколико година едицију „Српска проза у преводу“ да би делима, која је редакција тог издавача одабрала из целокупне српске продукције и обезбедила им беспрекоран превод, омогућила да се страни издавачи упознају са њима.

До сада је у оквиру „Српске прозе у преводу“ објављено 19 наслова, а управо 6. марта представљен је и 20. наслов – „Само богови могу обећати“ ( Only the Gods Can Make Promises) Божа Копривице.

Бајац сматра као посебан успех то што су сви преводи на енглески, урађени у Србији, прихваћени као довољно добри код англосаксонских издавача, укључујући „Blooming Twig“ па нису захтевали да буду изнова превођени.

Он је додао да је баш са поменутим издавачем договорено да до краја године у САД буду објављени романи „Константиново раскршће“ Дејана Стојиљковића, „Жртве бидермајера“ Радивоја Шајтинца и „Оштар старт“ Миће Вујичића.

Амерички издавач практикује да прво штампа јефтиније броширано и аудио-издање, а част да добију и издање у тврдом повезу за сада је указано само „Балтимору“ Јелене Ленголд и „Хамам Балканији“, који су већ раније добили аудио и броширано издање.

Пошто је „Хамам“ још један од најпревођенијих српских савремених романа, Бајац је указао да до сада нико, осим српског издавача Архипелага, није поштовао његову жељу да се дистинкција између савремених збивања и збивања у прошлости покаже у књизи и различитим фонтовима, што је урадио амерички издавач за ново издање у тврдом повезу.

На питање зашто је одабрана Копривичина књига о фудбалу, Бајац је казао да је амбицијиа едиције „Српска проза у преводу“ да се странцима покаже сва разноликост жанрова и поетика модерне српске књижевности.

Стављајући фудбал као окосницу романа Копривица је на тај начин писао о градовима, улицама, земљама, песмама, филмовима, животима и смрти, о свему што је дотакнуто магијом лопте, а то је једна од универзалних тема јер фудбал је глобално популаран.

Иначе, Бајац је пре него што је Филип Давид добио ове године Нинову награду, већ откупио ауторска права да његов награђени роман „Кућа сећања и заборава“ уђе у едицију превода на енглески.

Према споразуму који је Бајац постигао са Кинезима током боравка у тој земљи и њиховог боравка у Београду, када су 2014. били земља почасни гост Београдског сајма књига, и тамо су планирали да покрену едицију српске савремене прозе.

За почетак планирано је да објаве роман „Хамам Балканија“ и „Страх и његов слуга“ Мирјане Новаковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: