Насловна Друштво Жељка Савковић: Још један ударац маљем по раднику

Жељка Савковић: Још један ударац маљем по раднику

6
ПОДИЈЕЛИ
Жељка Савковић

И ето, коначно „неко мисли“ на радника. Нови нацрт Закона о раду је разоткрио намјере ових такозваних „мислилаца“, који су очигледно провели безброј бесаних ноћи да би коначно разлоге своје несанице избацили на површину објавивши овај нацрт Закона о раду, изјавила је Жељка Савковић
потпредсједница Радничке партије.

Саопштење преносимо у цјелости:

„И прво што упада у очи јесте то колико је труда требало да уложе да виде сву своју несавршеност, неозбиљност свога рада, па сада хоће овим измјенама да прикрију, избришу све своје брљотине.

Шта су хтјели да прикрију уношењем у нацрт ставке о застаријевању свих потраживања из радног односа након четири године? Сигурно не савјесни рад послодаваца који су редовно уплаћивали порезе и доприносе. Ко се то свих ових година игра са радном снагом у Црној Гори? Ко злоупотребљава радника продужавањем уговора на одређено радно вријеме и по неколико година? Ко то не поштује радно вријеме радника? Ко не плаћа прековремене сате раднику? Ко не поштује празнични рад радника, годишњи одмор, трудничко бловање мајки? Исти ови који су овај Нацрт Закона о раду ставили на јавну расправу.

Јер да поштују права радника, нацрт не би избацили у оваквој верзији. Пола године пробног рада и три и по године рада на одређено да би радник био примљен у стални радни однос је само бацање прашине раднику у очи. Предсједници синдиката тога морају да буду свјесни и да не дозволе да овај Закон, овакав какав је у нацрту, угледа свјетлост дана. Овакав какав је, онемогућиће свим оним којима послодавац није уплаћивао доприносе када дође вријеме одласка у пензију немогућност коришћења исте због тога. Дозволити застаријевања ових потраживања из радног односа послије четири године је бацање радника у амбис.

Показатељ тога како су приватници, послодавци, част изузецима, уплаћивали доприносе својим запосленима је Закон о мајкама са троје и више дјеце, које нијесу баш због овога могле остварити своје ДОЖИВОТНО СТЕЧЕНО ПРАВО.

Свједоци смо да су мајке и са по тридесет година стажа, а које су посљедњих неколико година радиле на одређено, остале без накнаде. И хоћете ли ми рећи да тај амандман поднесен на дан усвајања Закона о извршењу одлуке Уставног суда намјерно није стављен на гласање? Наравно да јесте! Наравно да су ови наши властодршци знали да је тих мајки и тек како доста. А зар није до сада у Закону о раду стајало да запослени послије двије године рада на одређено добију рјешење о заснивању сталног радног односа? Ко је ту омануо? Послодавци, радник, власт, држава? Знам ко није! Радник. Јер колико год указивано на то да су управо они ти који могу да укажу на злоупотребе над њима самима, затајили су. И разумијем њихов страх, у овим временима није лако евентуално оставити породицу без икаквог примања. А послодавцима је данас најлакше показати врата.

С друге стране, шта нам ради инспекција рада? Да ли морају да чекају пријаву радника да би исконтролисали да ли се поштују закони Црне Горе? Мислим, у потпуности их разумијем, код нас у Црној Гори број „производних предузећа“ је веома велики па то не могу да постигну. Али ево њих нека заобиђу, па нека прошетају у јавне установе да исконтролишу да ли има радника који и по неколико година раде на одређено, који се намјерно упућују на агенције. Разочараће се сами собом колико су неспособни да сједе на мјестима на којима сједе и заузимају радна мјеста људима који би тај посао радили како треба.

Шта рећи за радну седмицу од 60, умјесто 40 сати, а не водити све то као прековремени рад? Свједоци смо ових дана како нам пролазе ватрогасци, чији су зивоти били даноноћно угрожени.

Ништа више немам да додам.

Сада је све на синдикатима. Ако синдикати дозволе да прође овај Нацрт Закона о раду треба да се угасе и да више не постоје. Колико је на радницима да вјерују да ће синдикати стати иза њих, не знам. Знам да ово не смију да дозволе да прође или већ сада (иако су то били и до сада) могу себе да етикетирају као робове, закључила је Жељка Савковић, потпредсједница Радничке партије.

 

 

6 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Istina ziva i koji bi ubuduce bio smisao postojanja sindikata ukoliko ovaj zakon prodje.Koja to prava ostaje da štite.A najžešce je to što ga predlaže navodna „Americka privredna komora u CG“ u kojoj ne postoji ni jedna firma iz amerike.A o nezavisnosti da i ne pricamo.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here