Насловна Мозаик Сарадња Сокола и гуслара

Сарадња Сокола и гуслара

0
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Саша Недељковић,

члан Научног друштва за здравствену историју Србије

У припреми борбе за ослобођење и уједињење, српски соколи неговали су патриотске традиције заједно са гусларима. Први велики слет побратима и сокола одржан је у Босанској Градишци на Видовдан 1911. Поворка од 600 дисциплинованих побратима ишла је са соколском музиком на челу. Слет је привукао велике масе народа не само из босанско-градишког среза, него и из срезова суседне Славоније. На слету је присуствовао старешина др. Војислав Бесаровић из соколске жупе Сарајево. Као гости били су присутни Живојин Дачић испред Народне Одбране, др. Милош Поповић испред Савеза Трезвености, гуслар Петар Перуновић, др. Андрија Штампар испред антиалкохолних друштава из Хрватске и Славоније и велики број интелектуалаца и студентске омладине из Босне и суседне Славоније. (1)

Оно што није могло бити речено, рекао је гуслар Перуновић у народној песми. Песму о старцу Вујадину слушало је неколико хиљада људи у гробној тишини. (2) У Првом светском рату гуслар Перуновић је обилазио српске исељенике у Америци. На челу са члановима соколских друштава исељеници су као добровољци одлазили на Солунски фронт.

После Првог светског рата Савез Сокола наставио је да негује патриотске традиције заједно са гусларима. „Српско Коло” из Алипашина Моста, код Сарајева, организовало је гусларске утакмице у међуратном периоду. Приредило је 29. септембра 1929. у Алипашином Мосту утакмицу на којој је од гуслара који су се јавили требало изабрати 12 најбољих, и то 8 одраслих, двоје из подмладка и двоје деце испод 15 година за такмичење у Скопљу. За прву награду нису се могли такмичити ранији победници Ушћумлић и Радак. (3)

„Српско Коло” из Алипашина Моста, приредило је Академију народних гуслара певача (гусларску утакмицу) 6. октобра 1929. у Соколском дому у Скопљу. Домаћин утакмице била је Народна Одбрана. Председник Народне Одбране Г. М. Ристић отворио је утакмицу, а затим је говорио Манојло Бошковић, председник „Српског Кола”, изневши историју друштва и његов циљ. После његовог говора почела је утакмица. Први је гудио Трајко Шабић, гимназијалац из Неродимља на Косову. Оуз гусле отпевао је песму „Смрт мајке Југовића”. Поздрављен је бурним аплаузом. После њега гудио је Марко Асовић са Цетиња. Певао је нову песму „Ултиматум”. Затим је гудио Новак Инић, тежак из Билећа у Херцеговини „Бој на Вучјем Долу”. И њега су слушаоци бурно поздравили. Светислав Аћимовић, гуслар из Трстеника, гудио је „Малог Радојицу”. Слушаоци су бурно аплаудирали. Никола Којић из Рогатице гудео је и певао „Сакупљање Добровољаца”. За њим је гудео Осман Линдзе из Стоца о „Боју на Кајмакчалану”. Реља Мркаља из Сарајева певао је „Мали Радојица”. Алекса Радошевић из Приједора, певао је „Јетрвице Адамско Колено”. Борисав Ристић из Рогатице, гудео је песму „Слијепац Гргур”. Вуксан Николић из Скопља, гудео је и певао „Вуксан од Ровина”. После такмичења гуслара било је такмичење омладинаца од 15 до 20 година. Душан Добричанин, студент из Приштине, певао је „Погибија око девојке”. Милојко Вељовић из Сарајева, гудео је „Косовка Девојка”. Драг. Станојевић из Трстеника, „Грујица Паша Загорски”. Стојан Шујановић из Приштине, „Урош и Мрњачевићи”. Васо Витковић из Сарајева, „Смрт Фердинанда”. Млади гуслар Војислав Радосављевић изјавио је да се не такмичи, већ да хоће да докаже, да ће бити још српчића, који ће узети гусле из дединих руку. Отпевао је песму „Народне Гусле” и био френетично поздрављен.

Guslari 258x409 Сарадња Сокола и гуслара

Професор Пера Слијепчевић саопштио је имена награђених. Прву награду од 4.000 динара добио је Новак Инић из Билећа; другу Реља Мркаља из Сарајева; трећу Алекса Радошевић из Приједора и четврту Марко Асовић са Цетиња. Од подмладка прву награду добио је Душан Добричанин из Приштине и Војислав Радосављевић из Сарајева. Истог дана приређена је Академија награђених гуслара и том приликом подељене су награде. Уредништво „Српског Косова” поклонило је свим гусларима по један укоричен комплет часописа „Српско Косово”, као успомену на њихову утакмицу у Скопљу. Сутрадан сви гуслари отпутовали су на Косово. (4)

Пре своје смрти Јеврем Ушћумлић је сматран за најбољег гуслара Југославије. Илија Вуковић из Херцеговине као одабрани гуслар путовао је по Југославији, и у народу а нарочито међу војничком и школском омладином држао предавања и гусларске часове. На обали реке Босута налази се гроб гуслара Филипа Вишњића. Вишњићу је сваке године на 3-ћи дан Ускрса држан помен. Иницијативом гуслара Вуковића одржан је Вишњићу један свечан помен 1930. коме је поред школске омладине присуствовало преко 1.000 мештана. Вуковић је положио венац на гроб. На траци венца писало је : „У знак славе признања и захвалности посмртном гуслару Вишњићу. И. Вуковић из Херцеговине, народни гуслар.” Помен је одржао прота Змајановић, а затим је говорио гуслар Вуковић. У свом говору он је између осталог истакао : „Дошао сам из јуначке кршне Херцеговине да ти се поклоним и да ти приложим венац славе који ће ти рећи да нема оног тешког стања кад си ти у твојим похабаним гуслима кријући од Турака носио писмо Хаџи-Ђери и Хаџи-Рувиму: Испунила се она твоја жеља што си ти преко тужних звукова твојих гусала наговештавао нашему народу кога си ти бодрио и деценијама храбрио. Дошао сам да ти кажем да има још унучади који су узели гусле из дедових крила и који ће умети да их и даље чувају као нашу светињу и највећу Реликвију, …. Дигао се из гробнице Душан Силни и показао нам своје старе границе које смо ми и наши предци повратили, Освећено је Косово, и тамо су наше гусле загуделе на гробу Муратову и на месту где је пао цар Лазар … Почивај друже и нека ти је вјечна слава, бујно цвета наша држава славиће те гусле и гудало док год буде сунце узгријало… “ Говор је изазвао код присутних бурни аплауз. Потом је гуслао и певао. Био је то први венац који је положио гуслар и који је требао да буде чуван у цркви. (5)

Уочи сабора соколских чета у Мостару приређено је такмичење гуслара са територије жупе Мостар 14. децембра 1935. у просторијама Српског дома. За такмичење је било велико интересовање међу саборским делегатима чета. Одлуком жирија први је био гуслар Вељко Вреча из Хума, други Осман Линдзе из Домановића а трећи Перко Мркајић из Брадине. (6)
Први сабор соколских чета жупе Мостар одржан је у Мостару 15. децембра 1935. у дворани певачког друштва “Хрвоје”. На сабору су учествовали делегати из 162 чете и 22 друштва жупе Мостар, делегати Савеза СКЈ и делегат Савеза бугарских Јунака. Затим делегати из осталих соколских жупа, укупно око 500 присутних. Делегати чета и друштава жупе Мостар, са својим заставама и уз музику чете Орашац дошли су на сабор у поворци коју је предводио старешина жупе Чеда Милић и чланови жупске управе. Сабору су присуствовали мостарски епископ др. Тихон, представници Сената др. Урош Круљ и Атанасије Шола и Народне скупштине, заступници Приморске и Зетске бановине, представници корпорација и националних установа. Били су председник мостарске општине Ђорђе Лабало, представник главног и месног одбора Јадранске страже др.Божидар Божић, представници Централног хигијенског завода из Београда и Југословенског друштва за очување народног здравља др. Воја Кујунџић и др. Иванић, председник сарајевске “Просвјете” и старешина Соколске жупе Сарајево др. Воја Бесаровић, представник студентске радне чете из Загреба и у име др. Лазе Поповића Вељко Купрешанин, народни изасланици са територија мостарске жупе, др. Грђић, представници Народне одбране и других удружења. Савез Сокола заступао је заменик старешине др. Отон Гавранчић, савезни начелник Пихлер и референт за соколске чете Ђура Брзаковић. Велика дворана друштва “Хрвоје” са галеријом била је препуна. До улаза у дворану биле су сврстане четне и друштвене заставе жупе Мостар са заставом жупе и друштва Мостар и старом устаничком невесињском заставом. Позорница била је украшена ћилимима. На почетку рада сабора музика чете Орашац свирала је химну. Сабор је отворио Чедо Милић. Гуслар Осман Лиздо отпевао је уз гусле песму која је величала соколски рад : “Откад Сокол прими наше село постаде нам здраво и весело”. (7)

Izlozba 293x409 Сарадња Сокола и гуслара

После сабора формирана је пред домом “Хрвоја” поворка која је прошла градом и зауставила се пред Официрским домом. Поворку је предводио жупски начелник Петар Чолић, а учествовале су војна музика и музика соколске чете Орашац, бројна соколска коњица и велико мноштво грађана. У Официрском дому је за све учеснике приређен народни ручак. На позорници је свирала музика соколске чете Орашац. Гуслар Перун Перуновић отпевао је неколико уломака из својих народних песама, почињући своју песму са : “У славу Бога, отаџбине и и соколске славе – нек одјекну гусле јаворове”. У дому “Хрвоја” одржана је свечана академија. Пре почетка програма просветар жупе Миле Докић објавио је резултате са гусларске утакмице и гусларима победницима уручио поклоне жупе у књигама и народним песмама. Тада је гуслар Петар Мркајић отпевао једну народну песму. Академија је почела “Соколском молитвом” од Видошића, коју је певало Српско певачко друштво “Гусле”. Затим је тамбурашки збор чета Тасовчићи и Вишићи свирао “Соколски марш”. После тога следио је поздравни говор Петра Клаића, старешине чете Поповићи, који је истакао рад соколства на просветном подизању села, а што се могло видети на самој академији коју су изводили искључиво соколи-сељаци. Гуслар Перун Перуновић отпевао је неколико уломака из народних песама, затим је музика чета Орашац и Затон извела одломак из Зајчеве опере “Никола Шубић Зрињски”, чланови чете Каменмост “Два брата” од Прерадовића, тамбурашки збор чета Тасовчићи и Вишићи свирао “венац народних песама”, један члан чете Клобук декламовао “Ој Илиријо!” и соколски певачки збор чета Затон, Орашац, Мокошица и Доња Жупа “Венац далматинско-дубровачких песама” од Н. Палчока. Након одмора један члан чете Студенци рецитовао је Шантићеву песму “Остајте овдје”. Тамбурашки збор чете Муљи извео је с певањем народне песме, а соколски певачки збор чета Орашац, Затон, Мокошица и Доња Жупа неколико песама дубровачких и сремских.

Чланови чете Ластва извели су сцену према Вишњићевој “Почетак буне на дахије”, чланови чета Бијело Поље и Тасовчићи извели су сцене три призора из “Горског вијенца” “Долазак војводе Драшка из Млетака”, “Бадње вече” и “Џефердар Вука Мандушића”. По писцу чланка у „Соколском гласнику“ сцене су изведене мајсторски. Академија је завршена са “Хеј Словени” коју је певао хор Српског певачког друштва “Гусле”. (8) У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије јуна 1936. На Видовдан 28. јуна 1936. одржана су такмичења соколских музика, тамбурашких и певачких хорова и гуслара. (9) У Блату на Корчули одржан је 12 и 13. децембра 1936. ИИ соколски сабор свих јединица са острва Корчуле. Био је присутан старешина жупе Мостар Чеда Милић, са Радованом Чаровићем, старешином чете Степен, прваком у гуслању на утакмицама жупе Мостар. На сабору Радован Чаровић, жупски изасланик и гуслар, одгудио је на гуслама поздрав краљу.(10)

Гуслари су певали у соколским домовима, или у пригодним просторијама. У великој сали Соколског дома (Спонза) у Дубровнику одржао је 1937. гуслар Илија Вуковић гусларско вече. Уз кратко предавање на програму биле су : песма о смрти краља Александра, те гусларске импровизације : поздрав соколима, затим шаљиве народне доскочице. Певање гуслара Вуковића снимано је на грамофонске плоче, затим два пута за филм, а учествовао је у филму „Легенда Опленца”.(11)
Најбољи гуслари, чланови соколских друштава, обилазили су соколска друштва и уз гусле певали.По свом личном завету у Петровој петолетци гуслар Перко Мркаић из жупе Мостар је обилазио све жупе, друштва и чете у Југославији. Заветовао се да ће са својим гуслама пропагирати Соколску Петрову петолетницу и соколски рад. На гусларским часовима и поселима шири је народном песмом Соколску Петрову петолетницу. Са Мркаићем путовао је са истим циљем Радош Ђорђевић из Соколске жупа Крагујевац, првак државе у хармоници. Перко Мркаић посетио је Соколску жупу Београд, њена друштва и чете. (12) Почетком августа 1939. соколско друштво Ђаковицу посетио је Перко Мркајић, соколски гуслар из жупе Мостар. Одржао је предавање о Соколској Петровој петолетци. Посетио је и чете Дечане и Ереч. Велики број сокола присуствовао је предавањима гуслара Мркајића. (13) На Видовдан 1939. одржан је Сабор сокола у Раваници у Срему. О чувању народне песме кроз гусле, говорио је а затим рецитовао и уз гусле певао гуслар Соколске Петрове петолетнице Перко Мркајић. (14) Часопис „Ратни Поменик” известио је о прослави 25-годишњице битке на Легету. Удружење Тимочана и Крајинаца из Београда заједно са Соколима и културним и националним организацијама из Сремске Митровице обележило је 1939. 25-годишњицу битке на пољу Легету, у којој је страдала Тимочка дивизија 1914. Била је присутна огромна маса света из Срема, Мачве и Крајине. Присуствовао је и бан Дринске бановине Радивојевић. Вајар Томић је за споменик изгинулих израдио плакету, која је представљала рањеног Тимочанина са Крајинком, Тимочанком и Сремицом. После црквеног обреда који су обавили шест свештеника, сремско-митровачки прота Јован Латинкић одржао је говор у коме је изнео страховите патње српског народа из Сремске Митровице за време борбе за ослобођење и уједињење. У име Удружења резервних официра и ратника говорио је председник Никодије Богдановић. У име сокола из Сремске Митровице говорио је начелник сокола професор Бошко Новаковић. Говорио је Ика Пантић, председник Удружења Тимочана и Крајинаца који је и сам учествовао у бици на Легету. После њега говорила је једна ученица основне школе из Сремске Митровице и један Херцеговац, који је после говора уз гусле отпевао песму о бици на Чеврнтији и Легету. (15) Гуслар Перко Мркајић посетио је 1940. Соколско друштво Оштрељ, где је приредио гусларско вече са певањем и предавањем о народној песми. (16)

У припреми борбе за ослобођење и уједињење, српски соколи неговали су патриотске традиције заједно са гусларима. Први велики слет побратима и сокола одржан је у Босанској Градишци на Видовдан 1911. Оно што није могло бити речено јавно на слету, рекао је гуслар Перуновић у народној песми о старцу Вујадину. За време Првог светског рата гуслар Перуновић је прикупљао добровољце у Америци за одлазак на Солунски фронт. После Првог светског рата Савез Сокола наставио је да негује патриотске традиције заједно са гусларима. „Српско Коло” из Алипашина Моста, код Сарајева, приређивало је гусларске утакмице. „Српско Коло” неговало је српску песму и чувало гусларску традицију. Соколске жупе и друштва су приликом организовања својих приредби и слетова приређивале наступе гуслара или њихова такмичења. У томе је предњачила жупа Мостар. Гуслари су својим песмама подстицали чланове сокола и њихове присталице на нове напоре у оквиру Соколске Петрове петолетнице од 1936. до 1941. У томе се истицао гуслар Перко Мркаић. Савез Сокола је после Априлског рата 1941. забрањен.

Напомене :
1. „Српски соколски календар за 1914 годину“, Загреб, стр.20; Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Београд 1934, стр. 105, 106, 107, 110,111, 112; Др. Војислав Бесаровић, „Соколство и трезвеност”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. децембар 1930, бр. 30, стр. 3;
2. Владо Малић,„Побратимски покрет у Босанској Крајини од 1900-1914 г.”, „Споменица ИИ покрајинског слета Сокола краљевине Југославије у Сарајеву”, Сарајево, 1934, стр. 65;
3. „Гусларска утакмице”, „Српско Косово”, Скопље, 15 септембра 1929. год, бр. 18, стр. 13, 14;
4. С.Д, „Гусларске утакмице у Скопљу”, „Српско Косово”, Скопље, 15. новембра 1929. год, бр. 22, стр. 13, 14;
5. Т.Вишњевац., „Гуслар на гробу Вишњића”, „Српско Косово”, Скопље, 1. децембра 1930. год, бр. 23, стр. 6;
6. „Гусларска утакмица”, „Соколски гласник”, Љубљана, 20 децембра 1935, бр. 48, стр. 3;
7. „Први сабор соколских чета у Мостару”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20’септембра 1935, бр. 48, стр. 3, 4;
8. „Свечана академија”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20’септембра 1935, бр. 48, стр. 6;
9. „Свечаност полагања земље на могилу под Словенском липом”, „Величанствени збор Соколства пред Соколским домом”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 5, 7, 8;
10. „Сабор соколских јединица с Корчуле”, „Соколски гласник“, Београд, 22 јануар 1937, бр. 1, стр. 6,7;
11. „Гусларско вечер”, „Дубровник”, Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7, стр. 3;
12. „Гуслар Соколске Петрове петољетке у Соколској жупи Београд”, „Око Соколово”, Београд, 26 марта 1939, бр. 3 и 4, стр. 39;
13. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 6;
14. „Соколи у Раваници (Врдник)”, Вести, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8;
15. К.С. „Са прославе 25-годишњице на Легету-Чеврнтији”, „Ратни Поменик”, Београд, септембар 1939, бр. 6, стр. 1-5;
16. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 18 октобар 1940, бр. 42, стр. 6;

ПОДИЈЕЛИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here