Насловна Политика Сарадња албанских партија са ДПС-ом: Стара обећања уз стране гаранције

Сарадња албанских партија са ДПС-ом: Стара обећања уз стране гаранције

1
ПОДИЈЕЛИ

Политички представници Албанаца тешко ће убиједити бираче да ће сарадња са Демократском партијом социјалиста (ДПС) ријешити проблеме те националне мањине, јер партија Мила Ђукановића није испоштовала већину споразума које је раније склапала са партијама Албанаца.

Иако мјеста министра за људска и мањинска права и потпредсједника парламента албанским политичарима дају прилику за утицај на политику Владе, у случају пуког гласања за одлуке ДПС-а албански прваци ризикују додатни пад повјерења бирача на наредним изборима.

Грађански активиста Џемал Перовић сматра да је коалиција мањинских странака са ДПС-ом сасвим очекивна, иако нису предочене никакве гаранције да ће се остварити оно што је договорено са владајућом партијом. Истичући да је у нормалним околностима природно да мањинске партије сарађују са владајућима, Перовић појашњава да мањине само са те позиције могу остварити специфичне интересе, ко год био на власти.

“Није новина најава и очекивање некаквих гаранција оних који иначе имају значајан уплив у политичке токове у Црној Гори. Али те гаранције нијесу услиједиле ни онда када су ове партије биле бројније заступљене. Ваљда зато што је била очигледна добровољна улога сателита”, казао је Перовић истичући да је служење “оваквом режиму дуго и без резултата само заслуга мањинских партија”. “Неозбиљно је да они криве ДПС. Од раскола у ДПС-у, слушали смо смијешна образложења како се не може са просрпским нити са процрногорским странкама. Са ЛСЦГ никако, а са ДПС-ом се вазда могло. И када је „просрпски“ и када постане „процрногорски“. Тако је и данас смијешно изједначавање „прочетничких“ и „грађанских“. И свима се нађе мана, само је ДПС сигурна опција. Ово важи и за БС и ХГИ”.

Коалиција “Албанци одлучно” подржала је Владу Душка Марковића након што је са ДПС-ом потписала споразум којим се, између осталог, предвиђа да се до краја маја усвоје измјене закона о територијалној организацији којима Тузи постају пуноправна општина. Споразумом је предвиђено и да маслињаци у Валданосу буду враћени власницима до јуна, као и да се у наредној години усвоји нови закон о Морском добру, уважавајући и захтјеве Општине Улцињ којим се тражи одређивање границе захвата као у осталим приморским општинама.

Иако челници албанске коалиције тврде да за то имају међународне гаранције, новинар Мустафа Цанка подсјећа да су ДПС и Форца потписали сличан споразум у јулу 2015. године Форца и ДПС-а.

“И тада је све, баш као и сада, било прецизирано и временски орочено. И све је остало само на папиру. Али, вријеме је добило убрзање. Тренутак истине се приближава, а то је прољеће наредне године. Зато ће дневно расти нервоза како се буде приближавао рок који су сами себи задали за реализацију потписаног”, сматра Цанка.

Уколико одлука о пуноправној општини Тузи не буде донијета до краја маја, то неће бити први пут да ДПС не испоштује договор са Албанцима. Пуноправна општина обећавана је уочи референдума о државој независности, и углавном се понављала уочи избора. Општина је обећавана уочи парламентарних избора прије четири године, на предсједничким изборима 2013. и локалним изборима у Подгорици 2014. године.

Слично се дешавало и са обећањем о гарантованим мандатима, који су Албанцима и Бошњацима обећани Законом о националним мањинама, који је касније оборен на Уставном суду. Гарантоване мандате Албанци нијесу добили ни у новој верзији изборног закона који су договорили власт и опозиција, али су изгубили посебну бирачку јединицу. Актуелним споразумом коалиције “Албанци одлучно” и ДПС-а предвиђено је да нова Влада покрене измјене изборног закона којима ће се мањинама обезбиједити гарантовани мандати. Иако су на посљедње изборе изашле са двије коалиције и једном изборном листом, албанске партије су са два посланика пале на једног представника у парламенту.

Перовић истиче да су албански прваци требали да искористе прилику и да се за интересе суграђана боре када их је било више у парламенту и када су били потребнији режиму. Истичући да национални идентитет Албанаца није изгубљен јер не зависи од политичара, он наводи да је боравак албанских лидера у власти учинио да се удаље од стварних проблема грађана и неповратно вежу своју судбину за режим. “Ипак, на овим изборима је било и неких добрих вибрација. И у опозицији, у албанском бирачком тијелу и код других мањина, а усуђујем се рећи, и у бирачком тијелу ДПС-а. Биће промјена на политичкој сцени као и међу албанским субјектима. Нешто је одавно труло, али сада некако више заудара. Промјене су неминовне”.

Раније су имали платформе, сада се све свело на понављање

Истичући да разлоге лошег резултата албанских странака треба тражити у расцјепканости и свађама, Перовић сматра да је суштински узрок страховити систем контроле, који је режим изградио за 26 година непрекидне владавине.
“Док су биле двије или три албанске странке, имале су у оптицају и понеку платфому са озбиљним тачкама које сублимирају потребе и захтјеве Албанаца, али увијек појединачно, никада заједничку платформу. Сада се све то свело на неубједљиво понављање црних тачака: Солана, Општина Тузи, Валданос, Морско добро… Пошто је било и прилика и времена да се по тим питањима учини нешто више, ову кампању су покривали одбраном идентитета, језика, традиције, и то на моменте, на примитиван начин, вишеструко експлоатисаном националистичком реториком”, тврди он.

Сами криви за пад подршке код бирача

Цанка сматра да су лични интереси партијских челника, некомпетентност у управљању локалним управама и међусобно нападање утицали на пад рејтинга албанских партија.

“Изазивање подјела по свим шавовима и понизност од владајуће странке која их је инсталирала на власт у Улцињу као награду за безусловну подршку на централном нивоу, довела је до тога да је ова мала, аутохтона национална заједница данас дефакторисана у Црној Гори. Мјеста у којима живе Албанци су најнеразвијенија”, тврди Цанка.

ПОДИЈЕЛИ

1 КОМЕНТАР

  1. 3
    0

    Стране гаранције за договоре коалиционих партнера ( просто невјероватно ) говоре колико Црна Гора није независна и просперитетна, већ аутократска, приватизована творевина. Неолиберално трговање и са самом државом и интересима већинског народа, уз катрастофалан избор кадрова у континуитету води Црну Гору ка скором распадању.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here