Насловна Друштво САД: У јеку потера за ратним злочинцима из БиХ!

САД: У јеку потера за ратним злочинцима из БиХ!

0
ПОДИЈЕЛИ

Рат у Босни је можда завршен, али неки случајеви су још врло врући.sad bih САД: У јеку потера за ратним злочинцима из БиХ!

Вођен овом идејом, службеник америчке имиграције Мајкл Меквин, који већ целу деценију „чешља“ усељеничку документацију око 150.000 избеглица из БиХ, узбуркао је опет јавност у САД најавом нових депортација осумњичених за ратне злочине током рата у Босни. Меквин, специјалиста за потрагу за избеглицама из разних земаља који су кршили људска права, отворио је око 300 случајева везаних за ратни простор Балкана, пошто је путовао у Босну, а затим трагао за избеглима у САД.

Процењује се да је око 600 избеглица из БиХ тајило ратну прошлост, за 150 сумња да су суделовали у ратним злочинима и спрема им се депортација. Међу њима је Алмаз Незировић (54), припадник Хрватског већа одбране из БиХ за којим босанске власти трагају од 2003. године због злостављања ненаоружаних српских цивила док је био чувар у логору Ребић 1992. године. Незировић је ухапшен 2012. године у Вирџинији, у САД, да би после три године савезни суд одбио његову жалбу и сада се суочава са изручењем у БиХ.

За већину случајева тешко је утврдити везу са ратним злочинима и досад их је само 30 депортовано. Много је више оних којима се живот претворио у пакао. Многи су Срби, па је Меквин морао да се брани од оптужби за једностраност тврдњама да међу осмуњиченима има и муслимана и Хрвата.

Међу осумњиченима, од којих већина ради и сада су и држављани САД, један је металски радник из Охаја, један фудбалски тренер из Вирџиније, четири радника раде у касину у Лас Вегасу. Случај Србина Витомира Шпирића (43) из Феникса, у Аризони, показује колико је за многе од њих узнемирујуће копање по прошлости.

Он је за амерички дневник „Вашингтон пост“ сведочио о ратним страхотама пре него што му је брат из Аризоне, као његов гарант, саветовао да када аплицира за избеглички статус у САД не говори да је из Босне, јер неће добити визу.

За Шпирића, који са породицом од 1997. године живи у САД, пакао је почео пре 10 година, када су почели да га телефоном испитују о прошлости. Оператер за кабловску ТВ је био је заправо имиграциони службеник и Шпирић је ухапшен, па условно пуштен. Али, супруга га је напустила, док су му пратиоци постали владини службеници чија су се кола често паркирала у његовој улици. Ни после пет година, његов случај није решен.

,,Немам више живота. Не могу да идем кући у Босну, ни да посетим сестрин гроб. Ако изађем из куће, прате ме. Имиграциони службеници ми постављају питања о стварима којих се не сећам и називају ме лажовом. А ја нисам једини. Никад ништа никоме нисмо урадили. Само смо желели да одемо оданде“, прича Шпирић.

Његов једини грех остаје што је прећутао да је служио у српској бригади која се, наводно, повезује са масовним убиствима. Али, ниједан доказ не показује да је икога убио, или починио било какав ратни злочин.

Претрес избеглица из БиХ почео је 2005. године када је имиграциони службеник Ричард Батлер открио списак српских војника и предложио да се он упореди са исказима усељеника о војној служби. Тврдио је да су многе српске избеглице лагале о војној служби и да је „мањи број“ починио мање прекршаје, као што је чување и превоз особа које су одређене за одстрел. Чак и да нису починили злочине, рекао је Батлер, они су играли „неку улогу“ у широј слици убистава или геноцида.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here