Председница Центра за истраживање јавних политика додаје да су нереди, такође, последица традиције агресивног деловања полиције и разумевања правосуђа за такво поступање,
У САД се у протеклих шест месеци у неколико наврата догодило да бели полицајац убије Афроамериканца. Полицајци су, по правилу, бивали ослобођени оптужнице, што је изазвало нереде и међурасну напетост широм Америке.
На питање Тањуга да ли сматра да су ти инциденти показатељ тињајуће расне нетрпељивости у САД, Ђурђевић-Лукић је приметила да се расне предрасуде не могу искоренити за генерацију-две и да се оне манифестују повременим инцидентима оваквог типа, каквих је било и раније.
Међутим, последњих година, према њеним речима, у САД постоје и додатни фактори који утичу на појачану осетљивост како у погледу расног питања, тако и када је реч о односу грађана и полиције.
„Америчку културу карактерише традиција лаког потезања оружја и оштра казнена политика, која укључује практиковање смртне казне и статус земље са највећим бројем затвореника по глави становника„, рекла је Ђурђевић-Лукић.
Она је навела да у америчким затворима казну служи око 2,4 милиона људи, при чему је Афроамериканаца скоро седам пута више од белаца; у затвору је 4,8 одсто афроамеричког становништва и 0,7 одсто беле популације.
„Истовремено, постоји традиција агресивног деловања америчке полиције према мањинама од ере мировних и грађанских протеста 1960-их, посебно у црначким заједницама, што неретко представља извор, односно део проблема“, истакла је ауторка књиге „Глобална политика САД 2001-2012“.
Она је рекла да је традиционални приступ полиције, уз велика дискрециона овлашћења и ослањање на примену силе, а после периода интензивнијег рада полиције са становништвом и заједничког решавања проблема, сада делимично активиран приступом „нулте толеранције“, који је заснован на агресивном деловању према ситним прекршиоцима и честим активностима полиције у јавном простору.
Приступ „нулте толеранције“ посебно је, како је подсетила, био изражен у Њујорку, где је последњих година био демонстриран честим заустављањем и претресањем грађана, обично Афроамериканаца, без икаквог повода, чему се у предизборној кампањи успротивио садашњи градоначелник Њујорка Бил де Блазио, што га је довело у сукоб с полицијским синдикатом.
„Та политичка димензија овог проблема додатно компликује ситуацију у највећем америчком граду након што је један полицајац угушио Афроамериканца, а затим један Афроамериканац убио два полицајца као освету.
Озбиљност ситуације је наглашена присуством потпредседника САД Џозефа Бајдена на сахрани убијеног полицајца“, истакла је Ђурђевић-Лукић.
Она додаје да су на полицајце утицали и терористички напади од 11. септембра 2001. и пооштрено деловање безбедносних структура које је уследило, а, индиректно, можда и незаконито поступање, попут затвора Гвантанамо или малтеретирања и мучења затвореника у Ираку.
„Други кључни момент су велика очекивања Афроамериканаца од председника Обаме, која нису испуњена“, рекла је Ђурђевић-Лукић, која је и чланица Савета Центра за спољну политику и Форума за међународне односе ЕПуС.
Она је навела да је, када је Обама новембра 2008. године изабран за првог афроамеричког председника САД, за многе то био доказ да је расно питање превазиђено, и у то време 56 одсто Американаца је очекивало побољшање међурасних односа.
На крају првог Обаминог мандата, међутим, ситуација је била потпуно промењена: скоро 60 одсто испитаника процењивало је да су расни односи исти или гори, рекла је Ђурђевић-Лукић.
Како примећује, Обама је, у настојању да превазиђе поделе и избегне да мандат првог црног председника буде посвећен расним проблемима, једва говорио о тим питањима, и то углавном када би међурасни инциденти добили на значају у медијима.
Обама је, подсећа, и сам признао 2012. године да су расни односи још компликовани и да он никада није ни сматрао да његовим избором Америка оставља иза себе расну подозривост и улази у послерасно друштво.
„Недавни протести се тако могу сагледати као последица укрштања неостварених очекивања Афроамериканаца и агресивног деловања полиције, која има велика дискрециона овлашћења и разумевање правосудног система за њихово практиковање“, закључила је Ђурђевић-Лукић.
Подсетивши да, у доба економске кризе и глобалне нестабилности, и у Европи јачају десни екстремизам, ксенофобија и расизам, председница Центра за истраживање јавних политика је истакла да у САД томе треба додати и изразиту социјалну неједнакост и бројне манифестације слабости политичког и институционалног система.
У САД се у протеклих шест месеци у неколико наврата догодило да бели полицајац убије Афроамериканца. Полицајци су, по правилу, бивали ослобођени оптужнице, што је изазвало нереде и међурасну напетост широм Америке.
На питање Тањуга да ли сматра да су ти инциденти показатељ тињајуће расне нетрпељивости у САД, Ђурђевић-Лукић је приметила да се расне предрасуде не могу искоренити за генерацију-две и да се оне манифестују повременим инцидентима оваквог типа, каквих је било и раније.
Међутим, последњих година, према њеним речима, у САД постоје и додатни фактори који утичу на појачану осетљивост како у погледу расног питања, тако и када је реч о односу грађана и полиције.
„Америчку културу карактерише традиција лаког потезања оружја и оштра казнена политика, која укључује практиковање смртне казне и статус земље са највећим бројем затвореника по глави становника„, рекла је Ђурђевић-Лукић.
Она је навела да у америчким затворима казну служи око 2,4 милиона људи, при чему је Афроамериканаца скоро седам пута више од белаца; у затвору је 4,8 одсто афроамеричког становништва и 0,7 одсто беле популације.
„Истовремено, постоји традиција агресивног деловања америчке полиције према мањинама од ере мировних и грађанских протеста 1960-их, посебно у црначким заједницама, што неретко представља извор, односно део проблема“, истакла је ауторка књиге „Глобална политика САД 2001-2012“.
Она је рекла да је традиционални приступ полиције, уз велика дискрециона овлашћења и ослањање на примену силе, а после периода интензивнијег рада полиције са становништвом и заједничког решавања проблема, сада делимично активиран приступом „нулте толеранције“, који је заснован на агресивном деловању према ситним прекршиоцима и честим активностима полиције у јавном простору.
Приступ „нулте толеранције“ посебно је, како је подсетила, био изражен у Њујорку, где је последњих година био демонстриран честим заустављањем и претресањем грађана, обично Афроамериканаца, без икаквог повода, чему се у предизборној кампањи успротивио садашњи градоначелник Њујорка Бил де Блазио, што га је довело у сукоб с полицијским синдикатом.
„Та политичка димензија овог проблема додатно компликује ситуацију у највећем америчком граду након што је један полицајац угушио Афроамериканца, а затим један Афроамериканац убио два полицајца као освету.
Озбиљност ситуације је наглашена присуством потпредседника САД Џозефа Бајдена на сахрани убијеног полицајца“, истакла је Ђурђевић-Лукић.
Она додаје да су на полицајце утицали и терористички напади од 11. септембра 2001. и пооштрено деловање безбедносних структура које је уследило, а, индиректно, можда и незаконито поступање, попут затвора Гвантанамо или малтеретирања и мучења затвореника у Ираку.
„Други кључни момент су велика очекивања Афроамериканаца од председника Обаме, која нису испуњена“, рекла је Ђурђевић-Лукић, која је и чланица Савета Центра за спољну политику и Форума за међународне односе ЕПуС.
Она је навела да је, када је Обама новембра 2008. године изабран за првог афроамеричког председника САД, за многе то био доказ да је расно питање превазиђено, и у то време 56 одсто Американаца је очекивало побољшање међурасних односа.
На крају првог Обаминог мандата, међутим, ситуација је била потпуно промењена: скоро 60 одсто испитаника процењивало је да су расни односи исти или гори, рекла је Ђурђевић-Лукић.
Како примећује, Обама је, у настојању да превазиђе поделе и избегне да мандат првог црног председника буде посвећен расним проблемима, једва говорио о тим питањима, и то углавном када би међурасни инциденти добили на значају у медијима.
Обама је, подсећа, и сам признао 2012. године да су расни односи још компликовани и да он никада није ни сматрао да његовим избором Америка оставља иза себе расну подозривост и улази у послерасно друштво.
„Недавни протести се тако могу сагледати као последица укрштања неостварених очекивања Афроамериканаца и агресивног деловања полиције, која има велика дискрециона овлашћења и разумевање правосудног система за њихово практиковање“, закључила је Ђурђевић-Лукић.
Подсетивши да, у доба економске кризе и глобалне нестабилности, и у Европи јачају десни екстремизам, ксенофобија и расизам, председница Центра за истраживање јавних политика је истакла да у САД томе треба додати и изразиту социјалну неједнакост и бројне манифестације слабости политичког и институционалног система.