Насловна Друштво Сабља краљевића Ђорђа

Сабља краљевића Ђорђа

0
ПОДИЈЕЛИ

Када је српска војска почела да се повлачи са Мачковог камена, принц Ђорђе Карађорђевић је са исуканом сабљом повео на јуриш посусталу јединицу и преокренуо ток борбе.

70577 vest princ djordje na mackovom kamenu Сабља краљевића Ђорђа

Животни пут Ђорђа Карађорђевића (1887–1972), старијег сина краља Петра I, различито је описиван и тумачен.

Присталице његовог брата, краља Александра, сматрале су да је због, благо речено, „преке нарави“ са разлогом смештен 1925. године у азил за умоболне.

Критичари владавине првог југословенског краља сматрали су пак да је Ђорђе, у народу прозван краљевић Ђорђе, жртва сплетки и апсолутистичке владавине његовог брата, који је наследио престо пошто је Ђорђе, окривљен за смрт свог посилног, абдицирао.

И једни и други су, међутим, признавали Ђорђу Карађорђевићу патриотизам и личну храброст која је понекад заличила и на ону митску његовог „презимењака“ Марка или српског вожда по коме је добио име.

Француски новинар, ратни дописник париског Журнала, Анри Барби описао је у књизи „Са српском војском“ како је принц Ђорђе, личним херојством и жртвовањем, преокренуо ток једне борбе. Ево тог текста који је датиран на 21. септембар 1914. године:

Стигавши у зору из Ваљева принц Ђорђе је на коњу обишао фронт битке привучен жестином борбе на Мачковом Камену и око те позиције.

Изненада је, са брда са којег је осматрао и где се зауставио, видео како се српске линије повијају. Непријатељ је већ стигао готово до висине артиљеријских батерија. Ситуација је изгледала безнадежно.

За то време, резервни батаљон се није померао, а био је сакривен у неком превоју терена.

Принц Ђорђе није оклевао ниједну секунду. Подбовши коња, јурнуо је у галопу и стигао испред тог батаљона.

– Шта в … – ви овде? – подвикнуо је он.

– Ми смо у резерви.

– „Швабе“ само што нам не узму топове а ви овде седите прекрштених руку!

– Немамо наређење.

– Где је заповедник?

– Убијен!

– За мном … Ја ћу вам бити заповедник.

Батаљон је оклевао да прати овог официра којег већина није препознала. Принц Ђорђе је онда извукао сабљу:

– Војници! – викнуо је – ја сам принц Ђорђе, старији син вашег Краља! Нека храбри пођу за мном! …

И даље на коњу, он се бацио према непријатељу. Батаљон, сви као један, кренуо је трчећи за њим.

Принц Ђорђе на коњу био је изванредна мета и непријатељски меци били су усмерени на њега. За то време, трупе које су виделе како њихова резерва јури, престају да се повлаче и, ојачане, поново кпећy на непријатеља који, са своје стране, оклева а потом почиње да се повлачи.

Ослобођена артиљерија поново отвара ватру и ускоро је изгубљени терен повраћен.

У последњем часу, пошто је захваљујући својој енергичној интервенцији вратио победу у српске редове, једно зрно погађа и баца из седла принца Ђорђа.

Трче према њему, али он разуверава оне око себе који су се уплашили:

– Не бојте се ништа – каже им он – они мене не могу да убију! А затим … ми смо им узели Мачков Камен! … Нек „цркнем“, оно није ништа! … Живела Србија! …

Захваљујући невероватној срећи, зрно које га је погодило у слабину заобишло је кичмени стуб, не оштећујући ниједан основни орган.

Ово је други пут, од почетка рата, да је принц Ђорђе рањен, записао је Барби.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here