Са 40 година орао бира пут у смрт или у ново, али болно рађање
Мит о орлу стар је скоро исто онолико колико и постоји ова моћна птица, и преносио се са кољена на кољено како би симболично објаснило сазријевање човјека.
Некада, давно, давно, човјек је бивствовао у много већем сагласју са природом а одрастање, живот и смрт могао је тада да објасни само оним што ми данас пзнајемо као мит и легенду.
Према овом миту, орао, та моћна птица живи готово колико и човек али само ако прође пут болног умирања и поновног рађања, попут митске птице Феникса. Није много другачије ни са човеком. Негдје у четрдесетима, ако не и прије, и орао и човек одлучују којим ће путем кенути, ка прераној смрти или дугом животу какав им је Бог наменио.
Орао има најдужи животни вијек међу птицама. Може да доживи и 70 година. Међутим, како би доживио ту старост, орао мора да донесе тешку одлуку, животну.
Када напуни четрдесету његове дуге и еластичне канџе не могу више да лове плијен који му служи за храну. Његов дуг и оштар кљун постаје савијен. Његова стара и тешка крила, због збијених пера, запињу за груди, што му онемогућава лет.
Тада орлу преостају само двије опције, или да умре или да прође кроз болан процес промјена који траје 150 дана. Тај процес од орла захтјева да одлети на врх планине и направи гнијездо. Ту орао кљуца својим кљуном о камен све док кљун не отпадне. Након што кљун отпадне, орао чека да нови кљун нарасте након чега новим кљуном искљуца старе канџе. Кад нарасту нове канџе, орао почиње да кљуца своја отежала стара пера.
И тако након пет мјесеци, орао полеће у лет поновног рађања и живи још 30 година.
Мит о орлу говори о променама које се дешавају код скоро сваког од нас у одређеној животној доби.
Много пута, како бисмо преживјели морамо да започнемо процес промена. Требало би да се ријешимо неких сјећања, штетних навика, лоше околине… Једино ослобођени од бремена прошлости и оснажени вером у боље можемо искористити садашњост.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
