Насловна Друштво Руско-српски час о Светом Сави

Руско-српски час о Светом Сави

0
ПОДИЈЕЛИ

Уочи празника Рођења Христовог одржан је нови руско-српски међународни час историје, у коме су учествовали ученици из руских и српских школа – чланови Руско-српског клуба у центру за додатно образовање Восхождение (Успон) у граду Шуја, у Ивановској области (Русија), недељне школе и лицеја број 5. у. граду Долгопрудни у Московској области (Русија) и основне школе Бубањски хероји у Нишу (Србија).

„Свети Сава Српски и његов утицај у Русији“ – била је тема овог часа.

Организатори часа су руски и српски наставници, Ђорђе Бојанић (ОШ Бубањски хероји, Ниш) , Александар Муравјов (Центар Восхождение, Шуја), Марија Козлова (Недељна школа лицеја број 5, Долгопрудни), поставили су за циљ међусобно упознавање ученика Русије и Србије са овом темом, са историјом два братска православна народа и са руско-српским односима.

Час је почео песмом „Свети Сава“ српског песника Илића, коју је прочитала ученица лицеја број 5. Пасхина Алена.

2 409x390 Руско српски час о Светом Сави

Српски ђаци рекли су у свом аутентичном представљању о томе како је Свети Сава добио дозволу од никејског цара Теодора и патријарха Манојла на стварање независне српске цркве. Специјално за час наставник веронауке из школе „Бубањски хероји“ Дејан Јовановић режирао је анимирани образовни филм „Растко“, у којом је приказано како је будући светитељ заједно са руским монасима отишао на Свету Гору.

Сваке године 27. јануара, у свим школама Србије свечано се прославља празник Светог Саве, заштитника просветитељства.

Ученици из Шује говорили су о Светом Сави Српском и његовом утицају на руско православље и духовни живот. Московски владари увек су посвећивали пажњу очувању храмова на Балкану. Иван Четврти је слао богате дарове српским манастирима и бранио их пред турским султаном.

Ученици ОШ Бубањски хероји 2 1024x576 409x230 Руско српски час о Светом Сави

И још један од примера наших старих односа… у Архангелском сабору московског Кремља цар Иван Грозни је наредио, да се ту насликају заједно са осталим и фреске својих племенитих предака. Осим руских владара овде су представљени и Српски Свети Симеон (отац Светог Саве), свети Сава Српски и Свети великомученик косовски Лазар. То није случајно, руски цар је осећао своје српске корене. Баба Ивана Грозног, Ана Јакшић је била од племенитог српског рода Јакшића. Мајка Ивана Грозног, Јелена Глинска, ћерка Ане, била је полу Српкиња. И од њих је сазнао о српским светињама и великомученицима. Цар је имао у својој библиотеци пет примерака житија Светог Саве.

Учесницима часа обратили су се бивши професор Београдског универзитета Андреј Тарасјев, српски истраживач и публициста Зорица Пелеш, председник Друштва Српско – Руског пријатељства „Гроф Сава Владиславић“ из Ниша Дејан Серафимовић.

Андреј Тарасјев 409x338 Руско српски час о Светом Сави

Професор А. Тарасјев је нагласио: „Као што видите, та веза наша два народа је веома јака и крвљу освећена, и то је оно што сам желео да вам кажем. Да када једног дана будете дошли у Москву и ступили на саборни трг Кремља и ушли у храм који је некада био музеј, а сада већ 15 или 20 година враћен Руској православној цркви, и када са поносом потражите стуб ученици из Ниша, и њихови пријатељи из Шуји и Долгопрудног, сетићете се, и осетићете да то није само пријатељство вас ученика, него да је то вековно пријатељство два братска народа- православних Срба и православних Руса.“

(Аутор: Александар Муравјов – руководилац Руско-српског клуба у центру за додатно образовање «Восхождение» («Успон»), град Шуја, Русија)

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here