ИН4С

ИН4С портал

Русија се одувек ослањала само на себе

1 min read
Европска унија и САД треба сами да се позабаве својим односом, то није проблем Кремља, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Европска унија и САД треба сами да се позабаве својим односом, то није проблем Кремља, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

„О томе морају да се позабаве Европљани и Американци. То није наш проблем“, рекао је Песков новинарима.

Он је истакао да, иако је Русија део Европе, „Русија се вековима ослањала само на себе“, одговарајући тиме на захтев да коментарише речи немачке канцеларке Ангеле Меркел да Европа више не може да се ослони на друге и да треба да узме своју судбину у сопствене руке.

Неки медији тумачили су ове речи Меркелове као признање да она више не види САД као поузданог партнера.

Тероризам је саставни део разговора Москве и Париза

Москва се залаже за блиску координацију са Француском у трговинско-економској сфери, упркос рестриктивним мерама са обе стране. Осим тога, једна од тема предстојећих разговора руског и француског председника биће борба против тероризма, рекао је Песков.

„То су, пре свега, билатерални односи. Постоји прилично много прекинутих механизама сарадње и интеракције. Такође, постоји и јасна потреба за бољом координацијом, без обзира на постојање рестриктивних мера са обе стране. Ипак, ми не прекидамо трговинско-економске везе“, рекао је Песков новинарима и додао да ће председници Француске и Русије Емануел Макрон и Владимир Путин разговарати и о „регионалним питањима“.

На питање новинара на којем месту ће на састанку бити тема борбе против тероризма, Песков је одговорио: „На веома важном, то је саставни део разговора“.

Председник Русије данас стиже у посету Паризу где ће отворити изложбу којом се обележава 300 година француско-руских дипломатских односа.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Русија се одувек ослањала само на себе

  1. О заосталости, Матија Бећковић

    Заосталост је постала једна врста моде. Помодно је и популарно бити заостао… Цивилизовани са завишћу гледају на заостале. Заостали су постали носиоци напретка, синоним здравља, авангарде.

    Из заосталости се не може назад. Заосталост зна само за напред. Данас само заосталост може да корача крупним корацима.

    Једино заостали имају будућност.

    Само још гладни имају наде да ће бити сити. Сити су већ сити.

    Као што поцепани имају лепши сан од елегантних, само још поробљени могу сањати слободу.

    Отуда супериорност заосталих лежи на чврстим основама. Њихова будућност је сасвим извесна. Од историје цивилизованих они ће кројити себи будућност. Немају разлога да понављају очигледне грешке и глупости.

    Гладни и боси, пуни снова, наде и снаге, заостали ће тек доживети носталгичне тренутке наше лепе прошлости. Наше најлепше успомене тек треба да буду њихова стварност.

    Њиховој доколици није потребна научна фантастика. Они сањају виљушке, точкове, пегле, прве новине, проналазак филма, радија и телевизије.

    Они су гладни наше ситости.

    Дивног ли узбуђења, величанствене ли глади и радозналости.

    Благо заосталима, тешко онима који то нису!

    Благо још увек жељнима правде, слободе и једнакости! Једино они имају за шта и живети и умрети. Једино ће још они бити храбри, часни, слављени. Они ће тек имати своје песнике!

    Поучени искуством већ ситих и цивилизованих, они ће подизати блиставије револуције и водити спектакуларније ратове.

    Њихов Наполеон биће виши. Њихов Александар Македонски живеће дуже. Њихов Брут неће убити Цезара.

    Тешко онима који су на циљу. Они су без циља. Они који су остварили своје снове, немају више шта сањати. Слободни ће трунути у непроменљивости слободе. Сити среће, они ће се окренути несрећи.

    Тако, док идеал примитивних остаје добро, еманциповани блазирано траже промену у злу.

    Цивилизовани пуне своја гробља самоубицама, заостали – гладнима.

    Сити би хтели да довикну гладнима, да није сва срећа ни у ситости, али их гладни не чују. Одевени се скидају, постају нудисти, а голи краду њихова одела, хладно им је и жељни су елеганције.

    Заостали сваки залогај проглашавају празником, сваки дан кораком ка срећи.

    Цивилизовани гледају заостале на малим и великим екранима, не могу да се начуде тој хладнокрвности која никуда не води. Кају се за своју радозналост и нестрпљење, радо би из гледалишта утрчали на терен да сами суделују у игри. Међутим, касно је. Свако само једанпут пролази свој пут. Уназад се ништа не може исправљати. Унапред може, и то ће заостали учинити.

    Будимо добри са заосталима, можда ће нам поклонити који залогај своје глади и који гутљај своје жеђи.

    ….“Немогуће је не уважавати људе који чувају своју породицу, помажу једни другима, поклањају се Богу у Духу и истини, поштују свог суседа и једу поштено зарађени хлеб. Али је зато могуће гнушати се оних који ништа од тога не раде. И тада њихова земља полако и неприметно престаје да буде њихова….“, из беседе протојереја Андреја Ткачова

    http://www.pravoslavie.ru/srpska/97362.htm

    …Если драка неизбежна, бить надо первым, Путин В. В.

    https://www.youtube.com/watch?v=z_RgaOvgpSY

    Путин В.В. у УН

    https://www.youtube.com/watch?v=zpbJrWNxAIk

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *