Русија потврђује арктичке границе

Русија уређује нове границе на истоку. Предсједник Владимир Путин поручио је влади да до љета 2014. године представи предлоге за званичну потврду проширења континенталног појаса у Охотском мору. УН су у марту коначно признале право Москве на читаву акваторију овог мора.

Потврдом права Русије за епиконтинентални појас у сјеверном и централном дијелу Охотског мора позабавиће се између осталог Министарство правде, Министарство одбране и ФСБ.

Како слиједи из документа објављеног на сајту Кремља, до марта 2015. године руско МИП ће предати на чување генералном секретару УН обновљене карте и геодезијске податке за прецизирање спољашње границе континенталног појаса.

Центар и сјевер Охотског мора до недавно су били предмет спорова: сусједи Русије, међу њима Јапан, тврдили су да је акваторија ван руске економске зоне од 200 миља дио свјетског мора. Ипак Москва је после брижљивих истраживања пружила УН гвоздене доказе, како тврде руски представници: континентални појас Русије се простире и под тим водама.

У марту ове године у спору је била постављена тачка: Комисија за континентални појас званично је предала Москви 52 хиљаде квадратних километара Охотског мора. И сада је предсједник наложио да се званично потврди та чињеница, објашњава професор катедре за спољнополитчку дјелатност Руске академије државне службе при предсједнику РФ Александар Михајленко: То је потврда одлуке УН да овај дио Охотског мора припада Русији. Како би се међународна заједница оријентисала на то да је ово територија Руске Федерације. У нашој пријави фигурирала је цифра од 52 хиљаде квадратних километара. То је велика територија у центру Охотског мора. Према нашим оцјенама, ова је прилично богата ресурсима, прије свега нафтом и гасом.

Прва истраживања на деоницама Магадан-2 и Магадан-3 извршена су већ прошлог љета. Према прелиминарним оцјенама, око 40% добијене територије заузето је резервама енергената. Експерти оцјењују резерве нафте у примагаданском појасу на 3 милијарде барела. И, наравно, биоресурси, за чију експлоатацију Русија има сада изузетно право.

Министар природе Сергеј Донској чак је упоредио нове територије са пећином Али-Бабе, која отркива огромне могућности и перспективе за руску економију.
Утврђивање права на Охотско море, поред звачниних плусева, има и важан политички значај, подвлачи магистар политичких наука Кира Сазонова: Арктик је тера инкогнита. Врло много је још неистражено због прилично сложених природних услова. Али у сваком случају, чак са тачке гледишта геополитике, ситуација је по нас врло повољна. Заиста, требало је доказати да ово није дио свјетског мора, како је тврдила читава међународна заједница, већ управо наставак нашег континента. Наравно, са тачке гледишта геостратешке, ресурсне, са тачке гледишта стратешког планирања, то је врло важан корак.

Успех Охотске пријаве даје наду у повољну реализацију много већег задатка – признања за руски континентални појас гребена Ломоносова и узвишења Мендељејева у Сјеверном Леденом океану. Цијена питања је овдје много већа: ако се у Охотском мору радило о територији од 52 хиљаде квадратних километара, површина арктичке деонице је преко милион. Уз то тамо су концентрисане значајне резерве сировина, између осталог нафте и гаса. Руски експерти не сумњају у успјех: сакупљени су такви необориви докази, као и у случају Охотског мора. Судбина арктичког захтјева ће се рјешавати на јесен.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: