Насловна Друштво Русија и Кина сложно против долара

Русија и Кина сложно против долара

0
ПОДИЈЕЛИ

Русија и Кина ће, несумњиво, повећати однос плаћања у националним валутама, сматра Исмаил Мусабеговић са Београдске банкарске академије и подсећа да ће кинески јуан на јесен ући у корпу резервних валута ММФ-а. То ће бити позитивна вест за све осим за САД јер ће умањити улогу долара као главне валуте у свим међународним трговинским односима.

Руско-кинески разговори на највишем нивоу протеклог викенда у Пекингу окончани су, између осталог, и договором о смањењу зависности „од спољних фактора“, односно о већој употреби националних валута у међусобним трансакцијама.

То значи да ће удео руске рубље у таквим плаћањима бити повећан са садашњих три одсто, а кинеског јуана бити већи од девет одсто. Ти показатељи би требало осетно да порасту након отварања обрачунског центра за трансакције са јуаном у Русији, оценио је председник Русије Владимир Путин.

У кинеско-руској трговини јуан и рубља почели су да замењују долар још 2011. године. У оквиру јачања финансијске сарадње, централне банке две државе су 2014. године потписале трогодишњи споразум о размени валута вредан 150 милијарди јуана (око 23,5 милијарди долара).

Од коликог је значаја веће коришћење националних валута у међусобним трансакцијама говори то што је Кина водећи трговински партнер Русије. У 2015. години трговински обрт две земље износио је 63,5 милијарди долара, а позитивна динамика је настављена и у овој години.

Исмаил Мусабеговић из Београдске банкарске академије за Спутњик каже да није чудо што Русија и Кина међусобно праве алтернативни аранжман у односу на долар.

„Сигурно је да ће се повећавати однос плаћања локалним валутама. То значи да ће кинеска роба бити изражена у јуанима, а руска у рубљама. То није тако једноставан процес и технички мора да постоји место за сравњење, али сам сигуран да ће се тај тренд наставити и да ће се повећати проценат међусобне трговине и плаћања за робу из једне и друге земље“, каже Мусабеговић.

Народна банка Кине је августа прошле године у оптицај пустила руску рубљу у граду Суифену, једној од тачака сусрета кинеске и руске железнице. У том великом центру за трговину са Русијом покренут је пилот програм дуалне валуте рубља-јуан, који је очигледно дао резултате.

Руско-кинеска „дедоларизацији света

На потискивање долара у међусобном плаћању, по мишљењу Мусабеговића, довешће и укључивање јуана у корпу резервних валута ММФ-а, што се очекује почетком октобра ове године.

То је, каже он, значајно за међународну економију и ту Америка практично губи јер се смањује важност долара као главне валуте у свим међународним трговинским односима. Сигурно је то позитивна вест за остатак света, осим за САД, додао је Мусабеговић.

Аналитичари очекују да ће потражња националних банака за јуаном бити око пола билиона америчких долара. Пошто су се глобалне девизне резерве драстично смањиле укључивање јуана у листу резервних валута, коју чине долар, евро, фунта и јен, могло би да поправи ситуацију, оценили су они својевремено коментаришући вест да је ММФ дао зелено светло јуану за корпу резервних валута. Неки су тада у јачању јуана, посебно с обзиром на обим кинеске економије, видели и почетак краја хегемоније америчке валуте у светском финансијском систему.

Мусабеговић каже да јуан своју вредност гарантује великим девизним резервама.

„Кина има скоро четири хиљаде милијарди долара девизних резерви што је врло значајно. Они немају толико покриће у злату колико у снази државе која стоји иза валуте. Поверење свих учесника у трансакцијама у валуту у ствари је поверење у државу чија централна банка стоји иза те валуте“, објашњава он.

Деведесетих година прошлог века, пре него што је био уведен евро, долар је чинио 71 одсто валутних резерви. Сада је удео америчке валуте пао на 64 одсто.

Удео евра је због економске кризе у ЕУ пао са 27,6 одсто у 2009. години на 20,5 одсто.

Да је створен јак савез на путу ка „дедоларизацији“ света, како је то назвао један турски медиј, јасно је и из руске намере да се долар и евро елиминишу у трговини између земаља Заједнице независних држава (ЗНД), односно бивших чланица СССР-а.

Земље у оквиру Евроазијске економске уније (ЕЕУ) такође иду ка преласку на међусобна плаћања у националној валути. Према споразуму између Русије, Белорусије, Јерменије и Казахстана, обавезан прелазак на домаћу валуту требало би да уследи између 2025. и 2030. године.

Данас, око 50 одсто промета у ЕЕУ обавља се у доларима и еврима. Отуда намера Русије и Кине да смање зависност „од спољног фактора“.

„Мислим да ће свима одговарати да се направи диверсификација јер оваква дешавања као што је ’брегзит‘, или било који други геополитички догађај, инвеститоре и оне који имају новца терају да траже алтернативна решења. Треба новац склонити како би се избегле бурне реакције које значајно могу да умање његову вредност. Од петка до данас због ’брегзита‘ су на берзама у свету акције компанија изгубиле око 2.100 милијарди долара своје тржишне вредности“, закључио је Мусабеговић.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here