Насловна Поглед Русија има само три савезника — армију, флоту и Србе

Русија има само три савезника — армију, флоту и Србе

3
ПОДИЈЕЛИ
Ако је судити према изјавама западних званичника, политичара и медија, онда су сви руски обавештајци недавно прешли на Балкан. Оваква медијска кампања почела је током последњих избора у Црној Гори крајем 2016. године, када су црногорске власти – којима су се први пут, после дугих година, фотеље прилично заљуљале у контексту приступања земље НАТО пакту и када је пронађен „руски траг“ у наводном покушају државног удара. Ни амерички потпредседник Мајк Пенс није заборавио да помене „руку Кремља“ у августу ове године током самита Јадранске повеље у Подгорици. Он је оптужио Русију да је покушала да „подели регион“, „да подрије интеграционе процесе“ и „помоћу силе уведе нове границе“. Зато не чуди што је недавно председник Србије Александар Вучић поменуо учешће „страног фактора“ у шпијунском скандалу између Србије и Македоније, да би га разјарени новинари првом приликом упитали да ли је у све умешана Русија? Српски председник је дао негативан одговор.

За то време бивши високи представник међународне заједнице за Босну и Херцеговину Волфганг Петрич у интервјуу аустријским медијима изјавио је да је прецењен утицај руског фактора на Балкану. Он сматра да Србија само „флертује са Русијом“, али да сигурно корача у ЕУ. И наставио да тврди како председнику РФ Владимиру Путину „није стало до Балкана“, већ да га регион интересује искључиво у контексту терања ината Бриселу.

Колико је у стварности изражено руско присуство на Балкану и да ли Русија има конкретне интересе у региону за EADaily говоре српски и руски експерти. 

Доктор политичких наука и сарадник Института за европске студије из Београда Стеван Гајић каже да у речима аустријског политичара нема ничег изненађујућег. Он је за EADaily напоменуо да док је Волфганг Петрич био високи представник међународне заједнице за Босну и Херцеговину, он је водио изразито антисрпску политику која се састојала у преносу овлашћења и државних права Републике Српске у корист Муслиманско-хрватске федерације (сада Федерације Босне и Херцеговине).

„Важно је истаћи да је он Аустријанац који има словенско порекло. Зашто је то важно? Зато што је управо Аустрија та земља која је имала аспирације на Босну и Херцеговину и зато што је аустро-угарска окупација била прва искра у пожару Првог светског рата. Током америчке доминације у свету и после потписивања Дејтонског споразума 1995. године, глобалисти су Аустријанцима, као традиционалним окупаторима БиХ, наменили улогу високих представника. И данас се тамо један такав налази на дужности, а то је Валентин Инцко“ — прецизира Стеван Гајић.

Што се тиче спољне политике Русије, овај експерт сматра, да је Балкан из објективних разлога за њу изузетно важан, обзиром да је то једини регион у свету са кога се Русија може кретати на југ, пошто овде живе православни словенски народи, у првом реду Срби, истиче он.

„То је велики потенцијал којег се Европљани плаше. Зато српски народ последњих 30 година пати, а у суштини и много дуже. Ово питање датира још од „Велике игре“ која је вођена између Велике Британије и Руске Империје у XIX веку“ – објашњава српски политиколог.

„Мислим да је Русија заинтересована за Балкан, али у овом моменту, судећи по неким догађајима, она нема јасно изграђену стратегију за овај регион“ – истиче он. Овај експерт је и раније у разговору за EADaily истицао да је у последњих пар деценија Русија учинила неколико кардиналних грешака.

„То је повлачење њене војске са Косова 2003. године, и крајње ћутање (ако не и нешто више) у причи око отцепљења Црне Горе од Србије. То је била геополитичка катастрофа, пре свега, за Србију која је изгубила излазак на море, као и за Русију, уласком Црне Горе у НАТО“ – поновио је овај експерт и додао да је то био изразито непријатељски гест Запада према Москви.

Гајић оцењује да је глобални проблем руске политике у свету то што Русија у сарадњи са другим државама увек гради односе са властима, а не са друштвеном заједницом. Српска власт води политику у чијој је позадини уцена, она може да ради против свог народа и да иде на уступке Бриселу, истиче Гајић.

„Међутим, српско друштво је највише проруски оријентисано у свету. И то сви знају у Европи и читавом свету, а не само у православном или руском свету. У Србији је русофилство, ма колико то парадоксално звучало, много јаче него у бившим републикама СССР-а“ – истиче овај политиколог. Он сматра да због тога Русија има предност без преседана.

„Русија још увек није пронашла механизме деловања посебно када је реч о „мекој“ и „тврдој“ сили. Она се не сналази у тој игри јер стално комуницира са влашћу, а не са друштвом, што локални властодршци умеју добро да искористе“ – истиче Гајић.

„Зато Русија са свом својом огромном силом бива наивна и у суштини понижена у комуникацији са локалним властодршцима“ – истиче он. Гајић сматра да је добар пример за то управо вечити шеф Црне Горе Мило Ђукановић који је годинама уживао подршку Русије по свим могућим питањима да би на крају учинио оно „што је нама на Балкану било очигледно од самог почетка – ушао је у НАТО, а антисрпска политика је на крају довела до антируске активности, исто онако како је прозападна политика у Украјини брзо постала антируска“ – рекао је Гајић.

Русија није уочила ове геополитичке паралеле које су балканским народима биле потпуно очигледне и зато је много тога пропустила, истиче Стеван Гајић.

„То нипошто не значи да је све изгубљено. Русија још увек поседује најмоћнији ресурс, централни народ на Балкану – Србе. Своје страдање у условима сталних претњи од момента распада Југославије, он је платио због добрих односа са Русијом у Првом и у Другом светском рату, као и у ратовима `90-тих. Наши непријатељи су више од нас свесни постојања веза – православља, словенства и језичке блискости – истиче Гајић.

Српски политиколог сматра да Русија има макар половину од оне рационалности коју поседују западне државе, она би искористила овај ресурс и подржала обједињавање српског народа у региону.

Изјаву Волфганга Петрича прокоментарисао је и руски експерт за Балкан и сарадник Института за славистику Руске академије наука Георгиј Енгелгардт. Он сматра да Петричева изјава „једноставно говори о неком новом погоршању и аспирацијама ЕУ према Србији. Притом, истиче овај експерт, још увек нико није спреман да Србију прими у пуноправно чланство ЕУ.

„Ако се ствар посматра на основу реалног преговарачког процеса, а не на основу декларација, онда је јасно да Србија нема неку осетну европску перспективу. На основу расположивих информација нико са сигурношћу не може да каже да ће, на пример, 2019., 2020. или 2022. године Србија постати пуноправни члан ЕУ“ сматра Енгелгардт.

Испада да европски функционери и политичари немају обавезе пред Београдом, али зато „могу да решавају судбину Србије“ – истиче он. „Они могу да одређују са ким Србија треба да развија односе, а са ким не треба“ – рекао је Енгелгардт дописнику EADaily.

Овај експерт сматра да Русија мора да води доследнију политику у региону.

„Ударце које она добија поред осталог и од тог истог Петрича, у огромној мери су изазвани тиме што Русију доживљавају као добар џак за ударање. Обзиром да нема осмишљену политику у региону, она не брани своје интересе и зато је без ризика могу газити и блатити“ – истиче Георгиј Енгелгарт.

Као пример он наводи Црну Гору у којој су влада Мила Ђукановића и његови западни партнери последњих година „решили масу својих проблема“ – одвели земљу у НАТО и угушили унутрашњу опозицију. Све се то одигравало у значајној мери за руски новац, имајући у виду улогу средстава из Русије у црногорској привреди, укључујући и туристички сектор, напомиње експерт.

„Сви су видели како се интереси Русије могу кршити и газити, а да се при том не плати било каква цена. Сматрам да би се Москва морала много озбиљније односити према својим интересима, инвестицијама и присуству у региону“ – истиче Енгелгардт.

Његова колегиница, експерт – балканолог Ања Филимонова у анализи места и улоге Русије на Балкану још је категоричнија. Она сматра да је, ван сваке сумње, Балкан зона геостратешких, политичких, економских и националних интереса Русије. Ања Филимонова, исто као и њен колега Стеван Гајић истиче да Русија на Балкану поседује најјединственији ресурс који се може убројити у безусловне савезнике.

„Раније се тврдило да Русија има само два савезника – армију и флоту. Међутим, није тако, њима се мора додати и српски народ. Управо је то она безусловна љубав коју ништа не може да поколеба и која ће истрајати пред свим изазовима. Управо је то онај историјски феномен који Русија ни у ком случају нема право да игнорише и који мора да заштити“ – сматра Ања Филимонова.

Филимонова је такође истакла да је Србија, као кључна карика балканског региона, остала последња тачка преко које Русије може да уђе на територију Европе.

„Ми више немамо таквих тачака. Остаје да се разговара једино о Блиском Истоку, али ако говоримо о Европи, онда више нигде и никада неће бити таквих народа и региона. Зато је несумњиво да Русија мора, на основу свог природног права, да буде присутна на Балкану и да подржава српски народ“ – истакла је Ања Филимонова.

Међутим, овај експерт види низ тешкоћа у раду на балканском правцу. „Потпуно је јасно да нам предстоји криза са српским властима. Ово треба отворено говорити“ – истиче Филимонова. „Русија се овде суочила са чудним и непознатим феноменом Тај феномен се огледа у питању: „Како треба сарађивати са влашћу као што је влада Александра Вучића?“ – пита се Филимонова. Она сматра да будућа дејства Русије зависе од тога како ће бити формулисан одговор на ово питање.

„У случају грешке, имаћемо ненадокнадив стратешки пораз. Русија више неће моћи да се врати на Балкан. Плашим се да ће то бити цена коју ће Москва ипак морати да плати у случају да погрешно формулише одговор“ – истакла је Филимонова.

„Прво, сви су дужни – почев од дипломатије и свемогуће руске бирократије (која је, као што је познато, у стању да уништи све живо) па до средстава јавног информисања – да ствари називају правим именом“ – истиче Филимонова. Она је мишљења да би се, ради тога, режим актуелног председника Александра Вучића требало да престане да сматра патриотским и проруским. Овај експерт истиче да су Српску напредну странку, на чијем је челу Вучић, стварали људи из окружења бившег председника Бориса Тадића.

„Ово је било потребно јер је Тадић дотерао цара до дувара. Као апсолутно прозападни лидер, он је на парадоксалан начин поседовао одређена ограничења која, као чист и поштен прозападни човек, није могао да превазиђе. Ове баријере могли су да превазиђу само људи који су, како се то тада чинило, имали несаломив патриотски ауторитет стицан деценијама“ – објашњава Филимонова.

„Пошто се у Русији сматра да је Вучићев режим патриотски, уведен је дискретни табу да се он критикује. То је невероватан парадокс. Партија и лидер који су заузели још жешћи прозападни курс, одједном се код нас представљају као просрпски и проруски. Код њих нема ништа што је заиста национално, а нечег што је проруско код њих не можете пронаћи ни лупом“ – истиче Филимонова.

Она је као важан моменат истакла да је српска опозиција, у моменту када је Вучић дошао на власт, иако разједињена, још увек постојала. Међутим, Русија је геометријском прогресијом почела да губи институционалну и личну подршку српских грађана. До те мере да српска опозиција на следећим изборима не може да рачуна на подршку већу од 3-5 одсто.

„Дошли смо до тога да је за патриотску опозицију Србије прелажење изборног цензуса неостварив сан. И поред тога њени лидери контактирају са представницима Запада, вероватно не зато што то желе, већ зато што контакти са другом страном, где их срце води, нису дали потребан резултат“ – истиче овај експерт.

Без обзира на све, руска страна је ставила улог на дубинско увлачење Вучића у сарадњу са Русијом, напомиње експерт.

„Испоставило се да то није могуће. МиГова ни до дан данaс нема. Јасно је да проблем није у руској страни, јер стање оружаних снага показује да овде једноставно не може бити техничких проблема. Дипломатски имунитет још увек није дат персоналу руског центра у Нишу, а Србија је у највећој могућој мери увучена у сарадњу са НАТО“ – напомиње Ања Филимонова.

„Треба напустити бирократски приступ, поново размотрити целокупну стратегију и заборавити да Србију треба тихо предати. И не помишљати да ће после предаје Србије, само Република Српска остати ослонац Русије“ – истиче овај експерт. И објашњава да је Република Српска део Босне и Херцеговине која иде према НАТО и ЕУ.

„Само један лидер Милорад Додик и један мали српски народ (у Републици Српској живи два милиона људи) под сталним нападима САД, ЕУ, арапских земаља, Турске и разних обавештајних служби које тамо функционишу, неће издржати. Борба је концентрисана у Србији. Република Српска неће сама опстати, а повратак Русије на Балкан неће бити могућ. То је оно што нам историја неће опростити“ – закључила је Филимонова.

Експерт је истакла да се у Србији може радити без великих финансијских издатака.

„Потребно је отварати руске универзитете, можда и мање и то у два три града Србије. Ово би одмах изазвало велико поверење, што би на крају довело до стварања кадрова“ – саветује Филимонова.

Она сматра да треба заузети још чвршћи став по питању Косова и „не допуштати Александру Вучићу да предлаже било какве издајничке иницијативе на даљем јачању „државности“ Косова“.

Треба да се зна да су све активности, укључујући и оне које долазе од представника Русије, а које су претња територијалном интегритету Србије – кривично дело. Овде не треба подржавати било какав режим из простог разлога што је кривични законик исти за све“ – закључује Филимонова.

Шеф пројекта Сербска.ру Александар Кравченко не сумња да Русија може утицати на процесе на Балкану. Међутим, њега брине друго питање: да ли је Москви потребно да се меша у компликоване регионалне прилике и какву корист из тога може да извуче.

„Мислим да се Русија неће озбиљно мешати у ове процесе, зато што је то веома опасно, а најважније је што Москва неће добити никакве посебне дивиденде ако заустави или убрза процесе који се тамо одигравају. Процеси имају објективни карактер и не могу се зауставити“ – претпоставља Кравченко.

Овај експерт сматра да би потенцијални напори могли да имају оправдање једино у случају да дође до глобалних промена у свету – на пример, уколико би дошло до распада ЕУ.

„Вероватно би тада Русија могла да одигра своју улогу“ – закључује Кравченко.

Превод ФСК. Оригинални текст можете прочитати на линку: eadaily.com/ru/news/2017/08/27/u-rossii-vsego-tri-soyuznika-armiya-flot-serby

3 КОМЕНТАРИ

  1. 1
    0

    …“Николај Хартвиг је у Србију дошао 1909. године, али је већ пре тога заволео и Србију и Србе, познајући прилике желео је да Србију постави у центар руске спољне политике. „Његови званични извештаји, пуни топлине за Србију и српски народ и велике хвале за српску војску, скренули су озбиљну пажњу царске Русије на напоре српског народа. Својим дипломатским радом Хартвиг је успео да је тадања службена Русија почела много озбиљније да рачуна са Србијом, него ли дотле; то се у нас осетили још пре почетка балканског рата. За тај преокрет у односима тадање Русије према Србији имао је велике заслуге посланик Хартвиг. Анексиона криза, после које је Хартвиг дошао у Србију, чији је свршетак и на њега тешко утицао, дала му је повода да се с покојним Пашићем и Милованом Миловановићем упусти у пријатељске разговоре о томе, шта би се имало и требало радити за бољу будућност Србије и српског народа. Својим радом Хартвиг је задужио Србију. Колико је он њу волео види се и по томе, што је за живота, много раније пре суђеног часа, изјавио био жељу, да се на случај смрти његови посмртни остатци сахране у Србији“[3]. Колико је била велика његова љубав према Србима сведочи и чињеница да је одложио и лечење, иако му је здравље тих дана јула 1914. године било доста нарушено, како би помогао Србима и спречио рат који је Аустро-угарска спремала…“

    http://www.pravoslavie.ru/srpska/72122.htm

    …“Један од за нас најзначајнијих, и најстаријих до сад пронађених звучних записа, радио снимак који се чува у Дојчес Рундфункархив, Висбаден (кат. бр. 2852565).
    Репортажу је начинио Едуард Родерих Дице (Dietze) Немац рођен у Глазгову, Шкотска. Дице је био један од најбољих немачких радио новинара, касније ангажован у радио пропаганди на енглеском језику.
    Репортажа се састоји од следећих целина:
    репортажа из Саборне цркве у Београду;
    патријарх Варнава врши посмртно опело;
    многобројни представници страних држава, међу њима и Херман Геринг као представник Немачког Рајха и оружаних снага;
    нарицање и пренос ковчега уз звуке Шопеновог посмртног марша;
    репортажа са сахране у Тополи.
    На снимку се чује најава немачког спикера из студија и затим умонтиране сторије извештача с терена. Такође, снимак садржи и два кратка сегмента у коме се чује глас за сад неидентификованог спикера Радио Београда који преноси сахрану…“

    Краљ Александар Карађорђевић – Сахрана, 18. октобар 1934.

  2. 1
    0

    …“Лако је научити животињу, лако је научити простака али је тешко научити онога ко је ненаучен већ постао учитељ другима…“, владика Николај+

    стара прича, ко да и није…

    …“Обратимо пажњу – српска војна база „Југ“ коју нам иначе Американци опремају годинама, постаће Центар за обуку НАТО програма Партнерства за мир! Значи, класична војна база северноатлантске Алијансе (друга по реду након Бондстила) у земљи Србији. Трећа ће бити АБХО центар у Крушевцу. А све остало не мора ни да се нумерише – аеродроми, касарне, чворишта…

    Хоће ли руске (будуће) „дипломате“ из цивилног Хуманитарног центра у Нишу, све да им и дамо тај статус који се не може нити сме поредити са статусом припадника једног војног савеза, моћи да се „играју“ по бази „Југ“? Мало сутра.

    И чему онда сва та бука и галама око „војне неутралности“?

    Зато што је војно савезништво са Руском Федерацијом одавно на столу. Са њихове, руске стране стола. Е, то је та ноћна мора коју НАТО главешине и њихови поданици у земљи Србији морају одагнати. Како знају и умеју. Лажима и преварама. Како би другачије…“

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/nato-i-vlast-srbije-neopevani-prevaranti/

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/o-okupaciji-i-kapitulaciji-kako-se-suociti-sa-istinom-ali-stvarno/

    …“Бриселским споразумом, који, у ствари, представља својеврсни „мировни уговор“ (окупација се завршава или на такав начин, или се оружаним путем протерује окупатор!) којим се окупатору признаје право на окупирани део територије и прихвата сецесија, напред наведена права не да нису гарантована, већ напротив, она, једноставно, не постоје. Уз свеопшту отимачину српских светиња и целокупне српске имовине – како личне тако и државне и верске. А она се мери стотинама милијарди долара, ако је уопште могуће новчано процењивати нешто што цену нема.

    И на самом крају, да би ова прича имала било каквог смисла, требало би (а најисправније) поставити питање проглашавања и прихватања ратне и оне меке (перфидне) окупације, не само над Косметом, већ над целокупном Србијом. Пре свега над кругом двојке. Јер, ту и само ту, леже корени ове трагедије.

    Када то буде разумело бар неколико милиона Срба, онда постоје шансе да се примене сви међународноправно признати механизми окупације – од људских и осталих права, до правосуђа, занављана војишта, све до (и особито) устанка обесправљеног народа.

    До тада, молимо се Богу да нас некако сачува…“

    …“мере је сада много теже спровести него пре 15 година јер је настао велики вакум од увођења цивилног служења војног рока, а потом и укидањем редовног служења што је увелико осакатило читаве генерације младих…“

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/autorski-tekstovi/obuka-rezervnog-sastava-u-vojsci-srbije-ocekivanja-i-nade/

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/o-novom-marsalovom-planu-jacanju-vojske-i-stoltenbergu/

    …“другим речима, „Маршалов план“ је, по својој суштини, субвенционисање немачке привреде, које субвенционисање би иначе, без тог плана, било забрањено. И по правилима ЕУ и по правилима Светске трговинске организације. Овако Немачка ништа не даје својим предузећима, него нпр. Србија добије паре, а онда Србија ангажује немачко предузеће или од њега набави опрему. Претходно плати немачког консултанта да јој објасни шта треба да ради…

    …Меркелова зна шта ради, Вучић мисли да зна, а Столтенберг не зна шта значи знати.

    Када методолошки исправно све њих посматрамо заједно и у међусобном допуњавању, у односу на Србију, ствари изгледају тамно сиво, на зифт црној позадини….“

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/da-li-nam-treba-novi-ustav-ili-novi-ustavni-pravnici/

    …“Будући духовни странци у сопственом народу, њихов политички поглед је неминовно дефетистички, колонијалан и самоосуђујући и као таквом чини му се немогућим српски духовни и биолошки преображај, национално експанзивна сувереност и егзистенција у аутохтоној источно-православној цивилизацији. У вулгарној и хулитељској верзији, овај поглед је за основу свог програма узео Александар Вучић и различите жуте петооктобарске фаланге. Таквом духовно апатичном и сушичавом и историјски дементном погледу ближа је, нажалост, предаја Косова и Метохије, одрицање од Црне Горе и Републике Српске, него њихова одбрана и уједињење. Као што се савез са државама „старе демократске Европе” чини пријемичивијим од савеза са „аутократском” Русијом, свеједно да ли царском, Стаљиновом или Путиновом. Ови наши „западњаци” свој западни цивилизацијски завичај забораве само онда када прозаичним животним разлозима дају предност у односу на принципе владавине права, настале, гле чуда, у окриљу већини тако далеке и непознате византијске цивилизације…“

    Истина је, Богу хвала,

    многи од нас су
    већи Руси од неких Руса,
    и обрнуто, многи Руси су већи Срби од неких Срба,
    добронамернији браћи од наопаких укућана….

    https://www.youtube.com/watch?v=uYM7qyeHP9I

    https://www.youtube.com/watch?v=a2FDN8UVZ28

    https://www.youtube.com/watch?v=FRrxYVXI3EI

    Путин В.В. у УН

    https://www.youtube.com/watch?v=zpbJrWNxAIk

    Austria-Hungary The Simpsons
    https://www.youtube.com/watch?v=jW1Pc4zvqN8

    Od istorijskog AVNOJA, Забрањено пушење

  3. 1
    0

    ато не чуди што је недавно председник Србије Александар Вучић поменуо учешће „страног фактора“ у шпијунском скандалу између Србије и Македоније, да би га разјарени новинари

    Kabinet predsednika Makedonije negirao je navode pripadnika BIA-e i savetnika u ambasadi Srbije u Skoplju Gorana Živaljevića da je za prisustvo u makedonskom parlamentu tokom incidenta u aprilu ove godine imao odobrenje predsednikovog savetnika.

    Izvor: B92, KRIK

    „Činjenice govore da kritičnog dana, pre nego sto će (Živaljević) ući u Sobranje, ambasador Srbije, odnosno diplomata, nije tražio pismenu ni usmenu dozvolu od ovlašćenog lica i nadležnog državnog organa, već posto je završio svoje aktivnosti unutra, izvestio je o njima, čime nije mogao da umanji odgovornost za neovlašćeni ulazak u Sobranje“, navodi se u saopštenju Kabineta makedonskog predsednika Đorđa Ivanova dostavljenom agenciji Tanjug.

    Kabinet predsednika navodi da nije nadležan ni ovlašćen da daje dozvole i odobrenja za aktivnosti stranih predstavnika i diplomata u Sobranju.

    Živaljevićeva izjava suprotna je činjenicama i makedonske službe od njega nisu tražile usluge, navodi se u saopštenju. Dalje piše da je kabinet predsednika u tom periodu pozvao ambasadora Srbije da prekine sa „zloupotrebom savetnika, time što ga koristi kao alibi da bi izbegao odgovornost za neprofesionalni odnos“.

    „Slučaj sa neovlašćenim prisustvom Živaljevića u Sobranju zatvoren je dogovorom između službi“, navodi se iz kabineta predsednika.

    Savetnik predsednika koga pominje Živaljević, kaže se u saopštenju, nije ovlašćeno lice za prijavljivanje o kretanju i boravku stranih predstavnika, a u konkretnom slučaju, samo je pripremio i arhivirao izveštaj koji je prosleđen nadležnim i nadređenima.

    Saopštenje iz predsednikovog kabineta usledilo je kao reakcija na Živaljevićevu izjavu da njegovo prisustvo tokom nereda u Sobranju nije bilo tajno i da je imao odobrenje savetnika za bezbednost predsednika Makedonije.

    Selfi Gorana Živaljevića tokom nereda u skupštini
    Ovo je bila prva izjava za medije pripadnika BIA-e od kada je u medije procurila selfi fotografija koju je napravio tokom incidenata u Sobranju u aprilu ove godine kada je grupa ljudi upala u makedonsku skupštinu i fizički napala članove opozicionih stranaka.

    Živaljević je reagovao negirajući navode makedonske stranke VMRO-DPMNE koja je ranije saopštila da nije imao odobrenje da uđe u Sobranje.

    Priču o Živaljevićevom prisustvu u makedonskom parlamentu pokrenuo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je, govoreći o razlozima povlačenja osoblje srpske ambasade u Skoplju, rekao da je ono iskorišćeno da bi se otvorila kampanja protiv Srbije i da je Živaljević imao dozvolu makedonskih institucija da uđe u parlament.

    Predstavnici srpske vlasti posle događaja govorili su da je Živaljeviću posao bio da izveštava sa nereda u Sobranju, ali nisu precizirali da li je imao dozvolu da uđe u parlament. Makedonski zvaničnici su, međutim, izjavljivali da je Živaljevićevo prisustvo mešanje Srbije u unutrašnje poslove ove zemlje.

    Širenje ruskog uticaja u Makedoniji

    Dokumenta makedonske tajne službe do kojih su došli novinari KRIK-a, makedonske TV Nova i OCCRP-ja pokazuju da je Živaljević izvodio propagandne akcije sa ciljem promocije ruske politike, bivšeg premijera Nikole Gruevskog i borbe protiv ulaska Makedonije u NATO. Među procurelim dokumentima su i transkripti prisluškivanih razgovora, a makedonska služba navodi da je za to imala sudski nalog.

    „Prema našim otkrićima možemo zaključiti da je obaveštajac BIA Goran Živaljević u Makedoniji koristio obaveštajne metode koje izlaze van okvira diplomatskog statusa… što dovodi u pitanje legitimnost i legalnost njegovih akcija“, piše u dokumentima.

    U tome je, kako navodi makedonska služba, učestvovao i poslanik u makedonskom parlamentu i predsednik Demokratske partije Srba Ivan Stoilković, ali i poslanik SNS-a i novinar Miroslav Lazanski.

    Dokumenti pokazuju da Živaljević daje uputstva Stoilkoviću i da sa njim često sastajao „kada se donosi neka bitna odluka u parlamentu ili pre sastanaka u vladi“.

    Nedugo nakon ovih otkrića, BIA i makedonska obaveštajna službe (AR) dogovorile su međusobno povlačenje zvaničnih predstavnika iz Beograda i Skoplja i dovođenje novih osoba na te pozicije.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here