Руси у Црној Гори: Од љубави до осјећања преварености

 Пише: Олег Васильев

Пошто живим у Црној Гори већ четири године, многи пријатељи и познаници су ме питали како живе наши сународници овдје, па сам одлучио да направим кратки опис услова живота у Црној Гори за Русе.

Напомињем да је ово само лична импресија, па уважавам да се неко неће сложити са мојим ставовима.

Оно што стално понављам својим сународницима у Русији је да је Бог био изузетно дарежљив када је дијелио природне љепоте овој малој земљи.

Стигавши из Русије, био сам надахнут Црном Гором и вјеровао да долазим у једну братску земљу гдје нећу имати проблем са осјећајем припадности. На то ми је право давала литература и богата грађа која је говорила о обостраним симпатијама два братска народа.

Почетна еуфорија је, на жалост, брзо спласнула.  Прво што сам доласком уочио да су цијене некретнина које су Руси куповали имале посебне тарифе. Не ради се о повећању цијене квадратног метра за неколико процената од реалне, већ у најчешћем броју случајева, за Русе је важила готово двоструко већа цијена од оних које су плаћали становници региона, па и странци из других држава.

За мене је то оставило веома горак почетни утисак и представило ми Црну Гору као православну земљу која живи на сновима о супер-профиту, што ми је било необично и – опоро.

Онда сам се на сваком кораку увјеравао да Црногорци Русе доживљавају само као покретне торбице са новцем, било да се ради о продавници сувенира, ресторану, најму аута или плажног мобилијара.

 Дај новац и иди у Русију

Политичка атмосфера у Црној Гори све је неповољнија за држављане Русије, као и за руске бизнисмене. 

Многи моји сународници су уложили новац, са намјером да овдје остваре неку привредну дјелатност. Руси су купили црногорски гигант „Комбинат алуминијума Подгорица“, „Жељезару“ из Никшића“, бројна друга мања предузећа која су била у банкроту, или бар пред тоталним крахом.

Осим тако великих подухвата, овдје су никли ресторани, кафићи, туристичке агенције и много других малих фирми које су имале за циљ поспешивање и обогаћивање понуда у туризму – главне гране црногорске привреде. Ваља нагласити да су сви који су се одлучили на бављење бизнисом, уредно измиривали своје бројне пореске и друге обавезе, које домаћи пословни људи често избјегавају.

Постоји много примјера да је у оваквим трансакцијама руски грађанин био преварен, или од стране продавца, или од стране локалне самоуправе, па се један дио предузетника морао помирити са губитком уложеног капитала и вратите се кући.

Они други који су куповали некретнине по Црној Гори, по вишеструко већим цијенама од уобичајених, такође су морали да дају новац, како за званичне таксе, тако и за „незваничне“, у виду „чашћавања“ посредника и административаца без којих се посао, упркос одсуству законских препрека није могао завршити.

Порука већине њих би углавном могла бити оваква:

„Ви понесите паре, купите некретнину, али немојте да живите овдје, идите у вашу, ово је наша земља!“

Невероватан став од стране православне браће, зар не?

Риба смрди од главе

У почетку доласка Руса овдје, то није тако било, али је у последње вријеме суштина овакве реченице чешће присутна. Постоји пословица да „риба смрди од главе“, па трагом те народне мудрости, свакодневно можемо у локалној штампи наићи на антируске текстове, о томе како је то „прљави руски новац“, „прање криминалног новца“, као и да „Руси долазе као освајачи“ и слично.

Иако је прије само 15 година НАТО пакт бомбардовао Југославију, којој је у то вријеме Црна Гора припадала, постоји приличан број становника Црне Горе који се залажу за улазак у НАТО.

Срећом по саму Црну Гору, већина становника се опире томе, што у атмосфери тоталитарног режима не мора да значи ништа. Овдашња власт, али и англо-саксонски аналитичари су установили да је један од главних сметњи НАТО интеграцијама, већинско про-руско расположење становништва, па су бројни Руси који су се настанили у овој држави, као и они који су годинама овдје проводили своје годишње одморе, сада на мети кампање и пропаганде Запада, уз логистику режимских медија и саме власти.

Почетно негодовање и незадовољство Руса, кулминирало је недавним придруживањем званичне Црне Горе санкцијама Европске уније, чиме се ова мала држава сврстала на страну непријатеља руских интереса.

Већ током овогодишње туристичке сезоне, осјетно се смањио број туриста из Русије, који су  и по званичним статистикама, уз госте из Србије, најбројнији у овој прелијепој земљи. Наравно Руси су у односу на Србе из Србије у предности, по количини потрошеног новца.

Црногорска власт је увела једну дискриминаторску визну препреку. Ми који смо годинама у Црној Гори, морамо сваког мјесеца да напустимо земљу и да поново уђемо, како би нам се продужавао једномјесечни боравак. Напомињем да за Украјинце то не важи, као и за већину других страних држављана, али за Русе је то обавеза, упркос посједовању некретнина или посла у Црној Гори! Чудно, зар не?

„Обале ће пожељети Руса…“

Најаве наредне туристичке сезоне, бар што се руских туриста тиче су још горе по туристички приход Црне Горе. Због своје непромишљене политике, долази до отказивања планираног боравка руских туриста, од чега профитирају јефтинија и квалитетнија одмаралишта широм Турске, Грчке и Египта, гдје руски туроператери налазе аранжмане за своје туристе.

Осјетно је и да је промет некретнина, у којима су се Руси појављивали као добри купци, драстично опао и готово замро, а исто се односи на богате инвеститоре и бизнисмене. Постоји велико интересовање садашњих власника купљених некретнина да их продају, али то је веома тешко, јер купаца нема. Наравно, цијена коју би добили за папрено плаћене некретнине, не може достићи ни своју половичну вриједност код купаца који нису Руси.

Годинама уназад постоји велико интересовање Руса да живе у Црној Гори. У питању су углавном високостручни кадрови, квалификовани специјалисти из разних области, лекари, професори, инжењери… за чија знања локалне администрације и државни званичници нису заинтересовани. Парадокс лежи у томе, што Црна Гора иначе оскудијева у стручњацима готово свих профила, па се једино може закључити да је њихова главна мана што долазе из Русије.

Не познајем ниједну другу државу која би се тако понашала према стручњацима у чије образовање и школовање није уложила ни један једини цент, а од непосредне користи коју би имали од тога да и не говоримо.

Огромни потенцијал трпи због неразумне политике

Црна Гора је земља огромних туристичких потенцијала, удобно смјештена између чистог мора и невероватно прелијепих планина. Клима је идеална, а у комбинацији са природним ресурсима, потенцијал здравственог туризма, посебно за особе са обољењима мишићно-коштаног система је велики.

Не постоји земља у којој су, на тако малом простору сконцентрисани пажње вриједни културно-историјски споменици, као што је то у Црној Гори.

За Русе је посебно значајан велики број православних манастира и светилишта, па је ова држава идеална за вјерске ходочаснике.

Заљубљеницима у природу, на располагању су резервати, готово нетакнуте природе и неколико националних паркова, чисте планинске ријеке и неколико предивних језера. Црна Гора обилује разноврсном флором и фауном, што такође може бити ресурс од великог значаја.

Све ово пишем као заљубљеник у Црну Гору и истински поборник наших братских односа. Жеља ми је да Црногорци препознају шта мисли Рус када дође овдје и због чега је то тако. Не смијемо дозволити да због шачице про-америчких политичара и њихових следбеника, сусрет Руса са Црном Гором задржи лоше успомене.

А ја знам да ће за православни народ Црне Горе оријентир и светионик опет, као стотинама година прије бити правослвна Русија.

Знам то и из љубави које гајим према својој словенској браћи, али и по истом осјећању на које често наилазим код обичног народа и вјерујем да ће једног дана све доћи на своје мјесто. Штета што ће то, ако се овако настави, за црногорску привреду бити исувише касно.

 ( Аутор је новинар и члан Руске уније сниматеља)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: