Ролингстоун: Југославија је требала да буде „тим снова“
Том Хокинг, новинар америчког „Ролингстоуна“, написао је занимљив текст о утицају југословенске кошарке на игру под обручима какву данас познајемо. Иако нису добили прилику да заиграју на Олимпијским играма 1992. године, југословенски тим је „најбољи тим који није постојао“, каже Хокинг.
На питање који је најбољи кошаркашки тим који је икада постојао, свако ко се имало разумије у кошарку рећи ће „Дрим тим“ са Олимпијских игара у Барселони 1992. године, по мишљењу многих и једини прави „Тим снова“ који је постојао.
Ипак, Том Хокинг, новинар угледног америчког магазина Ролингстоун, сматра да је екипа која је највише утицала на модерну кошарку била репрезентација Југославије, земље која се због ратних сукоба „распала“ прије Игара у Барселони.
„Југославија је најутицајнији тим који је постојао у последњих 25 година. Заборавите Џорданове Булсе, Спарсе, било који тим у којем игра Леброн, или Вориорсе – Југославија је направила модерну игру каква је данас“, каже Хокинг.
Амерички новинар објашњава да је кошарка специфичан спорт, у којем је најважније наћи баланс између индивидуалног квалитета и тимске игре, а у томе су, каже, Југословени били најбољи.
„Одувијек су постојале филозофске разлике између америчке и европске кошарке, која се грубо може поставити на ниво степена индивидуалности. Приоритет европске кошарке одувијек је био тимски рад и уиграност, док америчком игром доминира индивидуалност и забава“, пише Хокинг.
Аутор текста подсјећа да је рат онемогућио директан окршај два најбоља кошаркашка тима свих времена, али и савјетује читаоце да погледају утакмице југословенског тима са Светског првенства у Аргентини 1990. године, где су Петровић, Кукоч и Дивац освојили златну медаљу.
„Дрим тим је окупио најбоље америчке кошаркаше свих времена. Њихова индивидуална бриљантност је неописива, тако да је хемија била потпуно у другом плану. Они су били збир појединачних квалитета и ништа више“, сматра Хокинг.
„С друге стране, и Југославија је била скуп врхунских кошаркаша. Дражен Петровић је био потенцијална НБА звезда, експлозивни поентер. Тони Кукоч је био јединствено универзалан играч, који је могао да игра и да брани сваку од пет позиција у кошарци. Владе Дивац је био неко ко је у потпуности измијенио улогу центра својом креативношћу и напад је могао да иде преко њега подједнако као преко Петровића и Кукоча. И поред тога, они су имали хемију, играли су заједно као глатка, течна целина. Њихова способност да згазе противника није посљедица тога што су били снажнији или бржи, већ се заснивала на дисциплини и међусобном повјерењу“, пише Хокинг.
Новинар Ролингстоуна додаје да је игра Југославије била претјеча данашњих Вориорса и жали што није био у могућности да ужива у дуелу двије најбоље кошаркашке екипе свог времена.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
