Родољубиви рад Соколске жупе Цетиње

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Приликом полагања камена темељца за Соколски дом на Цетињу патријарх Гаврило истакао је: „Поред наше славне војске, која је наше име разнела по целом свету, само је још Соколство без разлике вере и и племена сложно и с добром вољом служи Краљу и домовини. Због таквог родољубног деловања нашега соколства наша црква поздравља овај рад и благосивље га“. (1)

Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње. Прослава би остала само соколска, да није, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широј основи, и тиме омогућили и ширим слојевима народа да учествују. Стизали су представници и чланови четника, добровољаца, Народне одбране, Кола Српских Сестара, … . У највећем броју стизали су соколи, у соколским одорама из варошких друштава и у народним ношњама из сеоских чета. Соколи из жупе Скопље, у великој поворци са музикама, дошли су с воза у станици Косово Поље, док су из жупе Цетиње стигли пешке са југа. Из Црне Горе дошло је 2.000 чланова свих категорија, са десет друштвених застава а из скопске жупе око 3.000 чланова. Придружили су им се соколи из осталих жупа. Из жупе Београд било је око 60 сокола. Многобројна изасланства стигла су из жупа Сплит, Нови Сад, Петровград, Тузла, Крањ, Марибор, Крагујевац, Љубљана, Загреб, Ниш, Сарајево, итд. Свечаност је почела литургијом у Грачаници, на којој је чинодејствовао патријарх Гаврило. Прослава је одржана пред спомеником.

Пошто су представници власти и удружења стигли на Гази Местан, дотрчале су соколске штафете, лучоноше, из скопске и цетињске жупе, који су донели пламен из Грачанице и Самодреже. Пламен су предали старешинама жупа Брановачком и Милошевићу, а ови су га предали изасланику Савеза Сокола Смиљанићу, да га уручи патријарху. Патријарх Гаврило је на том пламену упалио воштаницу, истичући значај косовске ватре за српски народ. На прослави су говорили представници цркве, владе и војске, Удружења Косоваца, среза вучитрнског и Савеза Сокола. Сви говорници истицали су значај Косовске битке за развијање националне свести у народу и одали пошту палим херојима. После говора изведен је дефиле војске и сокола. Учествовали су соколи из свих жупа, са старешинством Савеза на челу, и са свим соколским заставама, и три соколске музике. У дефилеу су учествовали и четници, Народна одбрана, ратници, итд. Кад су завршене главне свечаности, чланови соколских чета из жупе Скопље, под вођством Мирка Јовановића, приказали су народу јужно-србијанске народне игре, Русалије итд. У близини Муратовог турбета одржана је слава пешадијског пука „Милош Обилић“. Приређен је свечани банкет, трке, ватромет, бакљада … . Увече је Соколско друштво Приштина приредило свечану соколску академију. На Косову Пољу народ се задржао дубоко у ноћ око музика, народних кола, вашарских шатора и у разгледању историских места и споменика. Увече је у Косовској Митровици одржана бакљада са ватрометом и соколском академијом. (2)

На Цетињу је јуна 1940. откривен споменик добровољцима из Америке, потопљеним под Медуом 24. децембра 1915. Споменик је израдио вајар Ристо Стијовић, и на њему приказао ловћенску вилу, са ханџаром у десници, и вијенцем у левици, над лађом која тоне. Соколска жупа Цетиње заказала је своју Годишњу скупштину на Спасовдан, 6 јуна 1940, када се споменик откривао. У свом говору приликом откривања споменика Гавро Милошевић, старешина Соколске жупе Цетиње, истакао је у име Савеза Сокола: „Соколство у овој години одржава своју свечану скупштину баш на Спасов-дан, као сјећање на историјски дан, када су на Грахову малобројни Црногорци до ногу потукли многобројнију турску војску, као сјећање на дан, када је дух надвладао материју, и кад је је био јачи сој него број! А друго, да се поклонимо сјенима оних, те падоше под Медуом, достојних следбеника Граховских јунака! Ми Соколи у овом споменику видимо најљепше приказану добровољну мученичку прошлост Црне Горе, као и потстрек за њене напоре у будућности! У добровољцима окарактерисан је збијег свих оних, што се не хтјеше у ланце везати, већ се добровољно збјежаше у наше планине! …Mи Соколи свјесни смо тих порука, како у рату тако и у миру ! Није само јунак онај који у даном моменту својим животом спријечи насртај непријатеља, већ је јунак сваки онај, који дуг одужује према мајци отаџбини, сваког часа и на сваком мјесту! Јунак је онај који се несебично жртвује и сузбија сваку непријатељску акцију, ма којег облика! ...Нека је слава свима палим под Медуе, нека је слава палим на данашњи дан на Граховцу, нека је слава свим палим за своју нацију, до сада и у будућности!“ (3)

Скупштина жупе је корпоративно учествовала на свечаности при откривању споменика потопљеним добровољцима под Медуом. Жупа Цетиње везала је два историјска датума, Косово и Грахово, у својим напорима за морално уздигнуће народа. Издала је књигу „Духом косовског соколства“, у којој су писали чланке старешина Милошевић, ђенерал Варјачић и просветар Ускоковић. На скупштини је у предавању ђенерал Варјачић приказао борбу из ваздуха као и улогу падобранаца и ваздушне пешадије. Многим примерима показао је како треба у даном случају извршити своју соколску мисију. Жупа Цетиње је у 1940. планирала да учествује у прослави мојковачке битке и свечаном преносу костију кривошијских мученика. У Управу жупе изабрани су старешина Гавро Милошевић, адвокат са Цетиња и заменици: др Никола Шкеровић из Подгорице, Михо Доманчић из Котора, Радивоје Зоњић из Пећи и Јован Ивовић из Берана. Просветар је био Ускоковић, а начелници Јован Драгов, Максимовић и Ивановић; секретар Ивановић, благајник Ђуровић, Соколска Петрова Петолетка пуковник Тришић. (4)

Дубровачко радничко друштво упутило је Одбору за подизање споменика жртвама Медуанске катастрофе на Цетињу депешу у којој се истиче: „Акт одужења црногорским добровољцима, чији се слободни лет сломи на вратима плаве медуанске гробнице, обнавља у нама успомену на све што је било најбоље у животу и херојским подвизима Црне Горе и Српства и што кроз вјекове везиваше душу старе Словинске Дубраве са авангардом Уједињене Југославије. Клањајући се сјенама погинулих добровољаца, шаљемо братски и народни поздрав поносној колијевци Његоша и свој браћи окупљеној на данашњој манифестацији пјетета и признања оснивачима наше Слободе и Јединства.“ (5)

Национална, витешка и културно-просветна друштва и организације на територији Црне Горе, упутиле су на Спасовдан, 6. јуна 1940, апел на народ у Црној Гори. У апелу су позвали да се у судбоносним тренуцима заборави све што је делило, и да се скупа сви као један човек, буду спремни да бране отаџбину. Међу првима су потписали представници сокола др. Никола Шкеровић, ђенерал Ђукановић, Гавро Милошевић, … . У прогласу се истицало: „СИНОВИ СРПСКЕ СПАРТЕ … Нека свети црногорски крш не окаља ни једно погано име издајника! Нека Његошеву отаџбину не осрамоти ни један злосрећник заведен туђинским дошаптавањима! …У судбоносном сукобу, ако нам буде наметнут, морају бити … повезане све духовне и физичке моћи цијелог народа. У очекивању великих, нежељених часова, у данима опасности за сигурност отаџбине, народ, цио народ, мора престављати недјељив, непробојан фронт, … челични штит наше заједничке куће – отаџбине наше“. (6)

Савез Сокола замолио је Управу радио Београда да се свечана седница преноси преко радио станице Београд, што је Управа станице прихватила. На Цетињу је одржан састанак представника општине и власти као и свих националних установа. Закључено је да се изврше све припреме како би Цетиње узело у прослави што виднијег учешћа. Одбор најугледнијих представника свих братстава из среза колашинског и белопољског на челу са бригадиром Милошем Меденицом вршили су припреме за прославу битке на Мојковцу. Гласило Савеза Сокола „Соколски гласник“ пренео је из књиге Милана Недића „Српска војска на Албанској Голготи“: „Да је црногорска војска, у овим трагичним тренуцима, попустила и тиме омогућила да се изведе аустријски маневар о опкољавању српске и црногорске војске, по замисли аустроугарске Врховне команде, не би било трага од српске војске, а српски народ не би био ово што је данас. Захваљујући само великом осећању србизма и братства црногорска војска је истрајала и потврдила и овога пута старо уверење о црногорском делу српског народа: да је пун чојштва и јунаштва.” У „Соколском гласнику“ пренели су писање осталих листова о припреми прославе Мојковачке битке. Сарајевска „Југословенска Пошта“ је истакла: „Величина духа, јуначко срце, још једанпут је посвједочило да „Бој не бије свијетло оружје, но бој бије срце у јунака“. У томе и јесте огроман морално-васпитни значај Мојковачке битке. … Прославом 25-годишњице те битке освјежава се дух и битна особина нашега народа: Борити се до посљедњег даха и појединачно за побједу идеала слободна човјека. То је наслеђе вијекова, то је завјет мојковаких јунака, чије прегнуће славимо и чијим сјенима се клањамо.“ (7)

На предлог Соколске жупе Цетиње Старешинство Савеза Сокола организовало је прославу 25-годишњице боја на Мојковцу. Прослава је одржана 31. августа 1940. на Цетињу. У Зетском дому одржана је свечана седница Савеза сокола и Соколске жупе Цетиње. У име војске говорио је генерал Варјачић. Свечаност је настављена 1.септембра 1940. на Мојковцу. Приређен је помен палим жртвама у борбама које су завршене на Бадњи дан и Божић Мојковачким бојем. После помена одржана је парада војске и свих присутних живих ратника. Уредништво Ратног поменика истакло је:

„Приређивањем ове свечаности на Мојковцу као и ходочашћем на Кајмакчалану, соколи нам дају вере и поуздања, да ће у будуће повести омладину оним путем, којим су је водили њихови очеви и дедови. Ово витешко буђење код сокола само нас може обрадовати и ми им желимо успеха на правоме путу националног и витешког васпитања омладине. Не клоните, драги соколи, већ напред и само напред, за свога Краља и свој народ.“ (8)

У издању Савеза Сокола и Народног одбора за прославу изашла је 1941. Споменица прославе 25-годишњице на Мојковцу. У Споменици је истакнуто: „Наше соколство одало је на достојан начин дужну почаст сенима мојковачких хероја. Поред иницијативе и активног учешћа у прослави, Савез Сокола је помогао издати ову књигу, од чије је продаје чист приход намењен подизању споменика палим мојковачким јунацима.”(9)

Соколска жупа Цетиње је низом свечаности духовно припремала народ на могућност да буде нападнут. Национална, витешка и културно-просветна друштва и организације на територији Црне Горе, упутиле су на Спасовдан, 6. јуна 1940., апел на народ у Црној Гори. У апелу су позвали да се у судбоносним тренуцима заборави све што је делило, и да се скупа сви као један човек, буду спремни да бране отаџбину. Међу првима су потписали представници сокола.

На предлог Соколске жупе Цетиње Старешинство Савеза Сокола организовало је прославу 25-годишњице боја на Мојковцу.

Напомене :
1. „Из живота нашег народа”, „Братство”, Осијек, 15 децембра 1938, бр. 12, стр. 251;
2. „Соколске свечаности у Југославији”, „Соколски гласник“, Београд, 16 јуна 1939, бр. 24, стр. 4; Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2;
3. „Соколство при откривању споменика Медуанским мученицима”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 4;
4. Соко, „Годишња скупштина Соколске жупе Цетиње”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 2;
5. „Приликом откривања споменика“, „Дубровник“, Дубровник, 15 јуна 1940, бр. 24, стр. 4;
6. „Родољубива реч Црне Горе”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 2;
7. „Црногорски јунаци су учинили све за бесмртну славу српског оружја”, „Соколски гласник”, Београд, 16 август 1940, бр. 33, стр. 1,2;
8. „Прослава боја на Мојковцу”, „Ратни Поменик”, Београд, септембар 1940, бр. 6, стр. 5;
9. „Спомен-књигу славе на Мојковцу издао је Савез Сокола КЈ”, „Соколски гласник“, Београд, 28 фебруар 1941, бр. 9, стр. 4;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: